Paradoks zapošljavanja na Kosovu: Visoka nezaposlenost, ali teškoće u pronalaženju radnika

Paradoksalno, iako je nezaposlenost i dalje visoka, mnogi biznisi u ovim sektorima imaju poteškoća u pronalaženju kvalifikovanih radnika. Ovaj fenomen ukazuje na nesklad između veština koje se traže na tržištu rada i obrazovanja koje nude obrazovne institucije, piše Kallxo, prenosi KoSSev.

Kosovo se suočava sa ozbiljnim neskladom na tržištu rada: dok nezaposlenost ostaje visoka, mnoge firme u sektorima kao što su gastronomija, građevina i maloprodaja i dalje imaju problema da nađu radnu snagu.

Stručnjaci povezuju ovaj problem sa neskladom između zahteva tržišta i karijernih puteva koje prate studenti, što dovodi do praznih pozicija u određenim zanatima i uslugama.

Tokom poslednje decenije, mladi ljudi su se odlučivali za studije u oblastima koje nude brzi ulaz na tržište rada ili mogućnosti za rad u inostranstvu.

Percepcija da su „veze“ potrebne za obezbeđivanje stabilnog zaposlenja na Kosovu naterala je mnoge da biraju oblasti koje izbegavaju ove prepreke.

Kaljtrina Aljiju (Kaltrina Aliu), studentkinja računarstva iz Prištine, uspela je da nađe posao pre nego što je diplomirala na privatnom fakultetu.

Kaže da nije bilo neizbežno da izabere karijeru koja uključuje matematiku i zahteva veštine za rešavanje problema.

„Za mene je veoma zanimljivo da vidim nešto što se stvara iz ničega“, kaže Aljiju.

Iako ceni mogućnost brzog ulaska na tržište rada, ona izražava zabrinutost zbog motivacije svojih vršnjaka.

„Mnogo ljudi studira ovu oblast jer nudi brzo zapošljavanje i dobre plate, a ne zato što imaju pravu strast prema tome“, kaže.

Nedostatak u stručnim sektorima

Oblasti kao što su Informacione tehnologije (IT) i medicina beleže rast broja upisanih studenata, dok je u mnogim drugim profesijama došlo do opadanja broja zainteresovanih, što ima vidljive posledice na tržištu rada.

Rinor Ćehaja (Qehaja) iz Instituta „EdGuard“ izjavio je za „Prishtina Insight“ da zbog nedostatka tačnih podataka o praćenju diplomiranih studenata, postoji opšte uverenje da su profili poput IT-a i medicine ti koji imaju veće šanse za zaposlenje.

„Prema našoj proceni, potražnja za kvalifikovanom radnom snagom raspoređena je po svim sektorima bez izuzetka.

Problem nije u diplomiranim profilima, već u diplomiranim studentima koji zaista poseduju veštine i sposobnosti“, rekao je on.

Prema njegovim rečima, Ministarstvo obrazovanja treba da interveniše i preispita studijske profile u celini.

„Mnogo toga je u neskladu sa stvarnim zahtevima tržišta i ne donosi nikakvu korist za diplomirane studente. Dokazi za ovo su neki atraktivni studijski profili koji imaju siguran put ka uspešnoj karijeri, za koje je interesovanje za upis veliko. S druge strane, mnogi drugi profili za koje stručne škole imaju poteškoća u motivisanju mladih za upis“, rekao je jedan od stručnjaka.

Durim B., menadžer popularnog lokala u centru Prištine, naglašava da je jedan od glavnih izazova sa kojima se suočavaju biznisi, teškoća u pronalaženju radnika na duže staze.

„Radnici dolaze, stiču iskustvo, a zatim odlaze zbog mogućnosti za rad u inostranstvu. U međuvremenu, sezonska zapošljavanja se povećavaju tokom leta, najčešće od strane srednjoškolaca ili studenata“, objašnjava on.

Kosovo ima populaciju od 1.586.659 stanovnika, prema poslednjem popisu stanovništva iz 2024. godine.

Prema podacima Agencije za statistiku Kosova, od 2023. godine, stopa učešća u radnoj snazi iznosi 40,7%, što znači da više od 645.000 ljudi čini radnu snagu.

Zvanična stopa nezaposlenosti je 11,8%, ali, prema Svetskoj banci, siva ekonomija čini oko 35%, što znači da podaci o zaposlenosti nisu u potpunosti realni.

Oblasti kao što su „poljoprivreda, šumarstvo, ribolov i veterina“ ostaju među najmanje odabranim, sa samo 381 studentom (2,3%).

Prema izveštaju Ministarstva obrazovanja i Agencije za statistiku Kosova za akademsku godinu 2015/2016, na Univerzitetu u Prištini diplomiralo je 100 studenata sa Fakulteta poljoprivrede.

Na Medicinskom fakultetu za akademsku godinu 2024/2025 apliciralo je oko 2.000 osoba za 420 slobodnih mesta.

Da bi povećalo broj studenata u oblasti albanologije, Ministarstvo obrazovanja je za akademsku godinu 2024/2025. ponudilo stipendiju od 1.000 evra za studente koji se odluče za studije iz oblasti albanskog jezika i književnosti.

Na dan 17. 7. 2024. godine, javni servis Kosova (RTK), izvestio je da je za akademsku godinu 2024/2025 prijavljeno 137 studenata za program albanskog jezika i književnosti, što je 85% više u odnosu na prošlu godinu.

U međuvremenu, veliki broj studenata nastavlja studije na privatnim univerzitetima zbog boljih uslova i moderne infrastrukture, pomoći u pronalaženju karijernih mogućnosti i većeg sporazuma sa potencijalnim poslodavcima i međunarodnim univerzitetima.

Praktika privatnih univerziteta, za razliku od javnih, uključuje pružanje mogućnosti za zapošljavanje, posredovanje u sklapanju ugovora i ponudu kurseva jezika za studente koji žele da rade u inostranstvu.

Izveštaj iz 2023. godine organizacije „Obrazovni kvalitet“, ORCA, pozivajući se na podatke Agencije za statistiku Kosova, pokazuje da je trenutno 71.835 studenata upisano na visokoškolske institucije na Kosovu.

Od ovog broja, 41.212 studira na javnim institucijama, dok 30.623 studiraju na privatnim institucijama.

Rastuća zavisnost o stranim radnicima

Nedostatak koordinacije između obrazovnih programa i potreba tržišta rada često dovodi do toga da mladi na Kosovu ne mogu da nađu posao i traže rešenja van Kosova, dok se poslodavci suočavaju sa poteškoćama u zapošljavanju i potrebom za stranim radnicima.

Jusuf Azemi, predsednik Sindikata radnika privatnog sektora, rekao je za BIRN da je „tržište rada ovde krhko, naročito nakon liberalizacije viza u januaru 2024. godine, jer većina kvalifikovanih profesionalaca sada odlazi“.

„Oni koji ostanu su radnici koji nisu upoznati sa poslom koji obavljaju“, naglasio je on, ističući potrebu za inicijativom koju bi vodila vlada kako bi uskladila profesionalne obuke sa potrebama tržišta.

„Nema nikakve koordinacije; postoji prekid između ove dve stvarnosti“, dodao je Azemi.

„Radnici traže socijalnu stabilnost, žele da osnuju zdrave porodice i uživaju u dobrom kvalitetu života, što im je teško da pronađu ovde“, dodao je on.

Azemi se boji da je sada prekasno za bilo kakve mere, jer je „stvoreno uverenje među mladima i radnicima da je jedini put ka finansijskoj sigurnosti i boljem životu u zapadnom svetu“.

Veselj Žinipotoku (Vesel Zhinipotoku), direktor Odseka za kvalitet u Inspektoratu za rad, rekao je da najviše prijava primaju od radnika u privatnom sektoru.

„Većina ovih prijava dolazi iz privatnog sektora, iako nisu isključeni ni slučajevi u javnom sektoru“, objasnio je on.

U 2023. godini, prosečna bruto plata na Kosovu iznosila je 570 evra, dok je 2022. godine bila 521 evro. Javni sektor je doživeo značajan rast plata od 18% nakon što je stupio na snagu novi zakon o platama.

Međutim, razlike u platama su prisutne u različitim sektorima. Preduzeća u javnom sektoru nude više prosečne plate, dok privatni sektor ostaje iza.

Kosovo je u poslednjim godinama izdavalo sve više radnih viza i dozvola za građane Bangladeša, uglavnom u građevinskoj industriji, zbog problema sa zapošljavanjem domaće radne snage. Broj radnika iz Bangladeša na Kosovu bio je toliko veliki da je proces izdavanja viza postao sporiji.

„Do sada je izdato oko 700 radnih viza, a taj broj se očekuje da poraste na oko 1.900“, rekao je bivši ambasador Bangladeša, Guner Urea, za medije u januaru 2024. godine.

Bangladeš je priznao Kosovo kao nezavisnu državu 27. februara 2017. godine. Takođe, 2020. godine, Ministarstvo trgovine i industrije Kosova potpisalo je sporazum o saradnji sa Ministarstvom trgovine Narodne Republike Bangladeš.

Planovi Vlade za suočavanje sa situacijom

U vladinom programu predstavljenom tokom izborne kampanje 2021. godine, premijer Aljbin Kurti obećao je nastavne planove i programe usklađene sa potrebama tržišta rada.

„Stipendije i kurikulumi koji zadovoljavaju zahteve ekonomije transformisaće obrazovni sistem“, izjavio je on.

U septembru 2022. godine, Ministarstvo obrazovanja pokrenulo je pilot program za dualno obrazovanje u srednjoj stručnoj školi „Shtjefën Gjeçovi“ u Prištini.

Ovaj model kombinuje teoriju sa praktičnom obukom, pripremajući učenike direktno za tržište rada.

Program je inicijalno pokrenut sa profilima u kulinarskoj umetnosti, ugostiteljstvu, brijačkim uslugama i građevinarstvu, a uskoro će obuhvatiti i šivenje, automobilsku mehaniku, obradu metala i drvne obrade.

Za oblasti gde se traži kvalifikovanija radna snaga, ali gde je broj prijavljenih učenika mali, naročito u stručnom obrazovanju, Ministarstvo obrazovanja je od akademske 2021/2022. godine ponudilo godišnje stipendije od 500 evra, što je trajalo do 2024. godine.

Dana 3. septembra 2024. godine, ministarka obrazovanja, Arberije Nagavci, objavila je na Fejsbuku da će biti dodeljeno 100 stipendija za 10. razred, i to za srednje škole koje nude deficitarne i tehničke profile.

Osim srednjih škola, Ministarstvo takođe nudi STEM stipendije od 1.000 evra godišnje za devojke koje studiraju oblasti povezane sa tehnologijom.

U 2024. godini, predstavnici USAID-a i Univerziteta u Prištini razgovarali su o mogućnostima za jačanje određenih profesionalnih veština.

„Univerzitet Ajove implementira USAID-ov projekat ‘Partnerstva privatnog sektora za osnaživanje visokog obrazovanja’, petogodišnji program koji ima za cilj pomoć univerzitetima u pružanju obrazovnih mogućnosti bolje usklađenih sa potrebama ekonomije“, saopšteno je.

Dodatno, do marta 2024. godine, oko 9.400 osoba iskoristilo je vladinu platformu „Superpuna“, koja je pokrenuta 2023. godine, i koja subvencionira poslodavce tako što pokriva plate zaposlenih za šest meseci sa iznosom od 264 evra mesečno.

Poslodavci mogu da odluče da povećaju ovu platu i/ili zadrže radnika potpisivanjem novog ugovora, ili da ga otpuste nakon perioda subvencije.

Do marta 2024. godine, oko 33% ugovora sa privatnim kompanijama koje su koristile platformu „Superpuna“ prešlo je u redovne ugovore.