Podkast sa Dušanom Stefanovićem: Normalno je da internet utiče na jezik koji je živa tvorevina i menja se u skladu sa vremenom

Da li društvene mreže utiču na srpski jezik, zašto su neki žargoni u upotrebi decenijama, dok drugi budu prisutni nakratko i iščeznu? Da li je prihvatanje tuđica štetno po maternji jezik? Šta misli o novim rečima i kako negovati jezik? U novom izdanju našeg podkasta na ta i druga pitanja je odgovorio Dušan Stefanović – lektor za srpski jezik na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici.

Stefanović naglašava da je internet sredstvo koje utiče na širenje leksičkog sistema jezika.

„Jezik je živa tvorevina koja se stalno menja. Nužno je da leksički sistem jednog jezika, nebitno da li je to srpski ili neki drugi, poprima nove reči koje zapravo nije poznavao do pojave interneta.“

Nove reči nastaju kao rezultat upotrebe društvenih mreža, objašnjava Stefanović.

„Društvene mreže imaju svoj neki jezik. Kucanje poruka je neizostavni deo naše svakodnevice. Svi smo u žurbi i trudimo se da što pre ostvarimo kontakt sa ljudima. Na taj način unosimo skraćenice u jezik interneta ili u jezik nas samih. Mlađa populacija stalno koristi termine ‘iskr’, ‘vrv’, ‘msm’ itd.“

Stefanović podvlači da postoji jasna granica između zvaničnog i nezvaničnog govora, te da je zadatak roditelja da vaspitavaju svoju decu kako da pravilno koriste maternji jezik.

„Žargon je stilističko sredstvo koje obogaćuje jedan jezik. Međutim, pitanje je da li zaista obogaćuje ili ne… Mislim da je važno naučiti mlađu populaciju da se žargoni ne koriste u zvaničnim situacijama. Ne mislim da su loši u neformalnoj komunikaciji, ali mislim da ih treba izbegavati van četiri zida svoje sobe.“

Kada je reč o terminima “jutjuber”, “tviteraš”, “influenser”, “stori” i “šer” koje mladi upotrebljavaju u svakodnevnoj komunikaciji, Stefanović kaže da su to pojmovi koje starije generacije ne poznaju zato što nisu odrastale uz internet, već pre njegovog nastanka.

„Da li će se oni zadržati u jeziku zavisi od mnogo faktora. Moraju imati upotrebnu vrednost i funkciju da bi opstali u jeziku.“

Kao primer navodi flopi disk – termin i uređaj korišćen tokom devedesetih godina prošlog veka i početkom novog milenijuma, a koji je nestao sa tržišta i iz jezika pre skoro dve decenije.

Upitali smo Stefanovića da li “bindžuje”, “fleksa”, “rešava” i šta ga “smara”. Poslušajte i pogledajte šta je odgovorio u podkastu na našem YouTube kanalu ili klikom na video-snimak koji se nalazi na početku ovog teksta.

Ovaj sadržaj je proizveden uz podršku programa #SustainMedia, koji sufinansiraju Evropska unija i Vlada Nemačke, a sprovode GIZ, DW Akademija i Internews.

Sadržaj je isključiva odgovornost Kontakt Plus radija i Alternativne i ne odražava nužno stavove Evropske unije ili nemačke vlade.