Ovo je poručeno na forumu „Izazovi i mogućnosti dece i mladih u društvu“, u Severnoj Mitrovici, uz učešće stručnjaka, predstavnika institucija, nevladinih organizacija i mladih.
Cilj foruma, koji organizuje Domovik uz podršku Unicef Kosovo Programme, IOM Kosovo i UN Kosovo Team, jeste da se kroz panel diskusije identifikuju ključni izazovi i rešenja za stvaranje bezbednog i inkluzivnog okruženja za decu i mlade.
Panel 1: Bezbedno i inkluzivno društvo za decu – prevencija i zaštita
U okviru prvog panela „Bezbedno i inkluzivno društvo za decu – prevencija i zaštita“, govorili su Biljana Jaredić, Ivana Milosavljević, Saša Stefanović i Ljumnije (Lumnije) Behrami.
Glavne teme bile su značaj porodice, obrazovanja i međusektorske saradnje u stvaranju bezbednog i inkluzivnog društva.
Porodica kao osnovni stub društva
Biljana Jaredić, profesorka na Odseku za psihologiju Filozofskog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici, naglasila je da je porodica najznačajniji faktor u formiranju deteta.
„Porodica je osnovna ćelija društva koja oblikuje ličnost deteta, pruža mu podršku, razvija moral i etiku, ali i socijalne veštine. Sve što ponesemo iz porodice reflektuje se na naše odnose u školi, poslu i zajednici. Što znači da ono kada kaže narod ‘sve potiče iz porodice’, negde i jeste istina“, navela je Jaredić.
Ukazala je na važnost pozitivnog roditeljstva.
„Pozitivno roditeljstvo nije popustljivost, već način da se kroz razgovor, nagrađivanje i doslednost, kod dece razviju emocionalna inteligencija i zdravi odnosi“, dodala je Jaredić.
Govoreći o izazovima, posebno tokom pandemije, podsetila je na porast nasilja u porodici.
„To nam govori da obično u situaciji socijalne izolacije kada pojedinac nije uključen u društveni sistem, kada ga porodica izoluje i te kako utiče na povećanje nasilja u porodici. Naravno da osobe koje rastu u situaciji nasilja i koje su izložene tome, nose veliki potencijal da sutra ako su u pitanju žrtve nasilja ženskog pola, a u većini procenata i jesu, onda ćerke nose potencijal da sutra to dožive u svojim sekundarnim porodicama, a da sinovi iz tih porodica nose veliki potencijal da i oni sutra budu nasilnici“, istakla je Jaredić.
Ponovila je da je porodica osnovna društvena grupa koja ima ključnu ulogu u procesu inkluzije, jer, kako kaže, iz nje kreću svi osnovni principi socijalizacije.
„Po svim istraživanjima pokazalo se da kroz emocionalni odnos barem 50% stanovništva ima tu dobru afektivnu vezanost, dok ostalih 50% spada u neke druge grupe, koje opet ne znače da neće uključivati pojedince u adekvatni društveni sistem, ali da im treba određena podrška u procesu uključivanja u sve društvene grupe“, zaključila je Jaredić.
Uloga mladih u inkluziji
Ivana Milosavljević, šefica zonske kancelarije UNICEF-a u Mitrovici, istakla je da je važno uključivanje svih aktera u izgradnji inkluzivnog društva.
„Ne možete nekako ne uključiti mišljenje mladih, jer se stalno oslanjamo i stalno govorimo da su mladi ti koji donose promenu u društvu i da je to budućnost inkluzivnog društva“, izjavila je Milosavljević.
Milosavljević je podelila rezultate istraživanja koje je sprovela koalicija nevladinih organizacija, a tiče se indeksa etničkog poverenja. Istraživanje je pokazalo da 72% mladih iz srpske i 40% iz albanske zajednice veruje da angažovanje mladih u nevladinim organizacijama doprinosi postizanju mira i inkluzivnog društva.
Međutim, iako mladi prepoznaju značaj angažovanja, jedan deo smatra da nisu dovoljno angažovani.
„To šalje jednu jasnu sliku svima nama koji radimo vezano za razvoj zajednice, za zaštitu dece i većih prava da je to jedan smer na kom se treba malo više raditi“, naglasila je Milosavljević.
UNICEF, u saradnji sa Međunarodnom organizacijom za migracije (IOM), implementira projekat u više od 50 škola na Kosovu, s ciljem uključivanja svih aktera u obrazovni sistem.
„Mi se trudimo da u okviru ovog programa uključimo sve mlade, sve učenike osnovnih i srednjih škola, ali takođe nismo želeli da se radi samo sa mladima. Znači upravo to povezivanje, da svi akteri u školi budu povezani, da se uključe čak i roditelji“, istakla je Milosavljević.
Milosavljević je podelila i rezultate istraživanja u kojem 61% mladih smatra da mogu doprineti izgradnji mira u svojoj zajednici, dok samo 25% veruje da to mogu postići sami.
Podaci iz najnovijeg istraživanja, koje je takođe predstavila, pokazuju i zabrinjavajuće rodne stereotipe.
„Čak 74% mladih smatra da su devojke bolje u kućnim poslovima nego u karijeri, a 45% veruje da su muškarci bolji lideri. To pokazuje da je potrebno dodatno raditi na razbijanju ovakvih stereotipa“, istakla je.
Milosavljević se ujedno osvrnula i na napredak inkluzivnog obrazovanja u poslednjih 15 godina.
„Sada nam je svima percepcija da je to svakodnevna potreba svih nas i da je ta različitost postala sasvim prihvatljiva”, izjavila je Milosavljević, dodajući da je pitanje o tome da li deca sa posebnim potrebama treba da budu uključena u obrazovni sistem sada prevaziđeno.
Iako je postignut značajan napredak, Milosavljević ipak ukazuje da još uvek postoji prostor za poboljšanje.
„Možda sveobuhvatno za poslednjih 15 godina smo napredovali, ali još uvek kvalitet tih usluga koje smo osmislili uvek može biti bolji“, podvukla je Milosavljević.
Zaštita dece kao zajednička odgovornost
„Na prvom mestu nam je važno da deca sa kojima radimo budu bezbedna i zaštićena od nas samih“, kazao je Saša Stefanović, direktor Mreže organizacije za decu Srbije (MODS), tokom svog izlaganja, naglašavajući značaj internih procedura u organizacijama koje rade sa decom.
On je ukazao na važnost proaktivne provere svih osoba koje dolaze u kontakt sa decom, i to ne samo u udruženjima, već i u privatnom sektoru, kao što su škole i druge edukativne ustanove.
Stefanović je upozorio da nasilje može da se desi u svim društvenim slojevima, spomenuvši i nedavne skandale u privatnim školama, koji pokazuju da ne postoji garancija da su deca u sigurnim rukama, čak i u elitnim institucijama.
„Nasilje može da se desi i u riziku su sva deca, bez obzira na to iz kog konteksta ili porodice dolaze“, objasnio je, dodajući da je važno da roditelji proveravaju ko radi sa njihovom decom i da traže više transparentnosti od institucija.
Govoreći o zakonodavnim inicijativama, Stefanović je spomenuo Marijin zakon, koji obavezuje organizacije i privatni sektor da proveravaju prošlost osoba koje rade sa decom, kako bi se sprečila seksualna eksploatacija i zlostavljanje.
„Svaka organizacija, pa i privatne kompanije, moraju da preduzmu odgovornost za bezbednost dece koja su njihovi klijenti“, naglasio je.
Stefanović je ukazao na to da sistem socijalne zaštite i obrazovanja, uprkos naporima, još uvek ima ozbiljne slabosti.
„Imamo centre za socijalnii rad, imamo neke usluge, imamo neki dnevni centar za decu sa problemom u ponašanju, ali uvek dođemo do toga da imamo nešto, ali ne do kraja. Imamo kao uslugu, imamo neke dnevne centre, ali nemamo ih svuda“, napomenuo je Stefanović.
On je kritikovao odgovor sistema na nasilje u školama, koji se, prema njegovim rečima, uglavnom svodi na izradu novih zakona i pravilnika.
„I tako je 20-30 godina, odgovor je uvek na nasilje dajte nam pravilnik, dajte nam protokol, dajte nam zakon“, izjavio je Stefanović, ističući da to nije dovoljno za stvaranje trajnog rešenja.
Stefanović je takođe kritikovao nesporazume u primeni zakonodavnih smernica.
„Šta je to ‘policy’? Kažu u ‘policy’ spada zakon, strateški plan, akcioni plan itd. I kažu imamo dobar zakon, ali nešto tu ne štima. U stvari, ‘policy’ obuhvata i taj zakon, a taj zakon su smernice. Zato nam u ‘policy’ traže ‘dajte nam pravilnik, dajte nam uputstvo’. Oni su doneli kroz zakon neke smernice, oni sad ne znaju kako to da se sprovede, pa se traže dodatne instrukcije“, rekao je Stefanović, naglašavajući da sam zakon nije dovoljan bez jasne primene u praksi.
Osvrnuo se i na pitanje vaspitne uloge škole, koja, prema njegovom mišljenju, ne može biti odvojena od obrazovanja.
„Moje skromno mišljenje je da je to nemoguće da mi ne vaspitavamo decu u školi. Nema šanse. Nemoguće je ako predajete književnost, sociologiju, filozofiju… da odvojite nekako tu vaspitnu, edukativnu, moralnu, etičku komponentu“, rekao je Stefanović.
Stefanović je na kraju pozvao na promenu pristupa obrazovanju i društvu u celini.
„Hajde da pravimo društvo, hajde da pravimo školu koja je dobro mesto gde se svi dobro osećamo. Kada odete u školu, vidite da je tu toplo, vidite da se tu ljudi poznaju, vidite da je tu svima dobro – nastavniku, učitelju i tom detetu. Dakle, da insistiramo na odnosima, na empatiji, na osećanjima, pa će iz toga proizići i to učenje i dobre stvari“, zaključio je Stefanović, naglašavajući da se prava promena mora desiti kroz zajednički rad svih aktera.
YESS projekat kao primer dobre prakse
Ljumnije Behrami, službenica za projekte u Međunarodnoj organizaciji za migracije (IOM), predstavila je YESS projekat, koji promoviše socijalnu inkluziju i razumevanje među zajednicama.
„YESS projekat je skraćenica za Osnaživanje mladih kroz inkluzivne škole i društva. Projekat obuhvata deset opština i 54 škole, s ciljem uključivanja mladih od 13 do 24 godine”, precizirala je.
Behrami je istakla značaj saradnje svih aktera, uključujući obrazovne institucije, opštine, roditelje, privatni sektor, medije i nevladine organizacije.
„YESS forsira izgradnju udruživanja između zainteresovanih strana i promoviše deljenje odgovornosti. Znači, svaki akter koji učestvuje u aktivnosti ima svoju posebnu odgovornost ili doprinos“, rekla je.
Glavne aktivnosti uključuju kampove za mlade, obuku nastavnika, časove jezika i saradnju sa privatnim sektorom.
„Imali smo kampove za mlade, oko 40 mladih je učestvovalo u temama kao što su jezik, medijacija, tolerancija i projekti“, obrazložila je Behrami.
U okviru istog projekta, kroz različite obuke je do sada prošlo oko 700 učenika i 50 nastavnika, a projekat uključuje i kurseve jezika gde mladi iz različitih zajednica uče albanski i srpski jezik.
„Imamo i medijsku komponentu gde mladi uče kako da koriste socijalne medije, da ne budu zlostavljani ili da ne zloupotrebljavaju slike“, istakla je.
Ujedno je pozvala na još veću saradnju svih aktera u društvu.
„Stvaranje prostora za inkluziju i razvoj mladih je saradnja sa raznim organizacijama i akterima. Vrlo je bitno osnažiti glasove mladih, kako bi postali agenti promena“, zaključila je Behrami.
Foto: Kontakt Plus
Panel 2: Osnaženi mladi za inkluzivnu zajednicu – otpornost i mehanizmi suočavanja
U drugom panelu „Osnaženi mladi za inkluzivnu zajednicu – otpornost i mehanizmi suočavanja“ fokus je bio na ulozi umetnosti i neformalnog obrazovanja u osnaživanju dece i mladih.
Govorili su Marjan Cvetković, Egljantin Avdiju (Eglantinë Avdiu) i Ilda Krama, koji su podelili iskustva o tome kako takvi programi mogu doprineti jačanju zajednica.
Neformalno obrazovanje kao podrška mladima
Marjan Cvetković, omladinski aktivista i bivši predsednik Krovne organizacije mladih Srbije, istakao je značaj inkluzije i osnaživanja mladih kroz obrazovanje i društvenu participaciju.
„Inkluzija je stvaranje jednakih mogućnosti za sve mlade i moramo ih tretirati uvek kao zdravu, a ne kao socijalnu kategoriju i to je prvi korak koji mora biti usmeren ka svakoj mladoj osobi“, rekao je Cvetković, naglašavajući da je važno pružiti mladima prostor za stvaranje i aktivno učešće u društvu.
Govorio je i o ulozi neformalnog obrazovanja u osnaživanju mladih.
„Neformalno obrazovanje mora biti značajna podrška formalnom obrazovanju i to je i generalno značajno za taj inkluzivni proces mladih, pre svega za osnaživanje mladih“, istakao je.
On je ukazao na sve veću potrebu za razvijanjem socijalnih veština, koje formalni obrazovni sistem ne pokriva u dovoljnoj meri i istakao važnost timskog rada.
„Škola nas uči da se takmičimo između sebe, da se borimo za određene ocene, a mladima moramo staviti u fokus da je timski rad ključ uspeha“, naglasio je Cvetković.
Cvetković je istakao da mlade treba učiti da postavljaju ciljeve i razvijaju sposobnosti u donošenju odluka.
„Mlade moramo učiti da postavljaju ciljeve i ono što stalno u radu sa mladima ističem je da, i moja poruka njima je uvek, nemojte ništa u životu raditi, pre nego da nešto krenete da radite, ne date sebi odgovor zašto to radite“, rekao je Cvetković, podvlačeći važnost postavljanja jasnih ciljeva i donošenja odluka uz pomoć informacija.
On je takođe ukazao na to da je neinformisanost najveći problem današnje omladine.
„Neinformisanost je najveći problem današnje omladine, a sve ostalo dolazi kao posledica“, kazao je Cvetković, naglašavajući da se mnogi problemi poput nasilja i niskog stepena zaposlenosti javljaju zbog nedostatka informacija.
Cvetković je pozvao na stvaranje više prostora za mlade, gde bi mogli da se informišu i razvijaju.
„Moramo im biti podrška u toj situaciji, a to je neinformisanost“, rekao je.
Cvetković je istakao potrebu za decentralizacijom brige i odgovornosti za mlade.
„Briga i odgovornost mora da postoji od strane institucija za svaku mladu osobu i ne treba da bude samo centralizovana na tom jednom mestu“, rekao je, naglašavajući da svi mladi, bez obzira na brojnost u mestima, zaslužuju našu brigu i odgovornost.
Cvetković je apostofirao da treba imati veće poverenje u mlade.
„Mladi moraju danas biti mnogo hrabri, a što se tiče organizacija civilnog društva i pre svega što tiče lokalne zajednice i nas kao pojedinaca koji živimo u nekim lokalnim zajednicama, moramo mnogo više verovati u te mlade ljude“, zaključio je, pozivajući sve da pruže podršku mladima u realizaciji njihovih ideja i aktivnosti.
BONEVET: Deset godina podrške mladima kroz neformalno obrazovanje na Kosovu
Egljantin Avdiju, direktorka BONEVET-a u Mitrovici, navela je da je misija organizacije koju predstavlja – da stimuliše radoznalost, maštovitost i kreativnost kod dece i mladih.
„BONEVET je organizacija koja pruža mogućnost deci, mladima i odraslima da prepoznaju i razvijaju svoje talente i veštine kroz inovativan pristup neformalnom obrazovanju“, rekla je Avdiju, dodajući da podstiču decu i mlade da prepoznaju i razvijaju svoje talente i veštine kroz korišćenje tehnologije i igre kao alata za učenje.
Avdiju je takođe podelila rezultate rada sa omladinom kroz BONEVET obuke.
„Vidimo rezultate dece koja su učestvovala 2014, 2015. godine u Đakovici. Većina te dece, koja su sada omladina, su deo različitih univerziteta. Studiraju u Mađarskoj, SAD-u, vratili su se da doprinose Kosovu“, naglasila je Avdiju, ponosna na plodove desetogodišnjeg rada BONEVET-a.
Ističe da su mnogi bivši učesnici sada i deo osoblja same organizacije.
Jedan od izazova s kojima se organizacija suočava je podizanje svesti među roditeljima o značaju neformalnog obrazovanja.
„Većina roditelja je fokusirana na školu, dobijanje maksimalnih ocena, a zanemaruje se važnost neformalnog obrazovanja“, objasnila je Avdiju.
Jedan od izazova sa kojima se takođe suočavaju jeste podizanje svesti omladine da se angažuju u dobrovoljnom radu, obukama, razvijanju novih veština.
Takođe, organizacija se bori sa finansijskim problemima koji često ograničavaju mogućnost sprovođenja većih projekata.
„Veoma često nas finansijski problemi sprečavaju i oduzimaju nam vreme, ne možemo da mislimo o projektima koji mogu imati veći uticaj“, požalila se Avdiju.
S tim u vezi, naglasila je potrebu za većom podrškom od strane donatora i lokalnih biznisa kako bi inicijative BONEVET-a mogle da rastu i dalje utiču na mlade ljude.
Umetnost kao most za povezivanje mladih i prevazilaženje prepreka
Ilda Krama, umetnica iz Mitrovice, navela je da je umetnost univerzalni jezik koji povezuje mlade, bez obzira na njihove nacionalne i verske razlike.
„Umetnost je najbolji način za povezivanje mladih. Mi mladi moramo sarađivati jedni sa drugima, jer kroz razlike učimo kako da stvaramo kompromise“, izjavila je Krama.
Naglasila je da umetnost, poput muzike, ne prepoznaje razlike među ljudima. Kao primer navela je mešoviti mitrovički bend Something went wrong, čiji je ona deo.
„Nikada, tokom stvaranja muzike, nismo razmišljali o tome ko je ko, koje je nacionalnosti ili veroispovesti. Imali smo samo jedan cilj – da stvorimo nešto zajedno“, dodala je.
Međutim, Krama je navela i prepreke sa kojima se mladi u Mitrovici suočavaju, poput jezičkih barijera i nedostatka poverenja.
„Dok sam bila član Rok škole, često smo imali problem sa tim da su neki članovi želeli da pređu na drugu stranu jer su se bojali da će se suočiti sa problemima, posebno na severnoj strani“, rekla je, govoreći o poteškoćama sa kojima su se susretali mladi lokalni muzičari.
„Nedavno sam se jako razočarala jer je jedan miks bend, koji je bio sastavljen isključivo od devojaka, morao da se raspadne, jer im mama nije dozvolila da prelaze most i idu na probe“, navela je Krama.
Kramino razočaranje nije se završilo samo na muzici. Ona je izrazila i zabrinutost zbog nedostatka kulturnih aktivnosti, posebno u manjim sredinama.
„Mi imamo tako malo kulturnih i umetničkih aktivnosti, a to je jako potrebno. Apelujem na civilni sektor da se više pozabavi tim pitanjima“, rekla je Krama, dodajući da postoje mnogi talentovani mladi ljudi koji nemaju dovoljno prilika da se iskažu.
Krama je pomenula i rad mitrovičkog Privatnog kulturnog centra „Akvarijus“, koji se trudi da održi kulturne aktivnosti.
„Akvarijus zaista na mišiće održava svoj centar, ali im je potrebna veća podrška i donatori“, zaključila je Ilda Krama, naglašavajući da bi povećanje broja kulturnih centara i aktivnosti doprinelo stvaranju boljih uslova za mlade umetnike.
Deca i mladi u središtu
Prvi dan foruma zaključen je apelom za veću koordinaciju i sinergiju svih društvenih aktera – porodice, škola, institucija, nevladinih organizacija i privatnog sektora.
Jučerašnji događaj je ukazao i na potrebu za većom koordinacijom donatora i organizacija kako bi se aktivnosti usmerile na stvaranje održivih promena koje će koristiti deci i mladima na Kosovu.
„Deca i mladi moraju biti u središtu svih napora za izgradnju inkluzivnog društva. Samo kroz zajednički rad možemo postići održive rezultate“, poručili su panelisti.
Foto: Kontakt Plus
