Nakon što je Fakultet tehničkih nauka u Severnoj Mitrovici dobio zahtev u februaru ove godine da napusti zgradu Tehničkog fakulteta, dve profesorke Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici odgovorile su na nove optužbe rektora Univerziteta „Hasan Priština”, Arbena Hajrulahua, da ovaj univerzitet „krade identitet”.
U odvojenim obraćanjima poručuju da se spor ne može svesti na pitanje imovine, već da se tiče institucionalnog kontinuiteta, akademske odgovornosti i dijaloga među zajednicama.
Izjave rektora Hajrulahua, usledile su gotovo pet meseci nakon što je Univerzitet u Prištini početkom februara Fakultetu tehničkih nauka u Severnoj Mitrovici dao rok od 30 dana da napusti objekat ili reguliše njegov pravni status ugovorom sa Univerzitetom u Prištini.
Profesorka Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici prof. dr Branka Petković oglasila se povodom izjava rektora Univerziteta „Hasan Priština“ profesora Arbena Hajrulahua, koji je, prema njenim navodima, u kosovskim medijima optužio UP sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici za „prisvajanje identiteta nekadašnjeg zajedničkog Univerziteta u Prištini“, zatražio iseljenje Fakulteta tehničkih nauka iz objekta u kojem se nalazi i najavio pravne postupke zbog, kako tvrdi, „uzurpacije imovine“.
Petković navodi da do tada nije bilo zvanične reakcije Rektorata Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici niti institucija Republike Srbije, zbog čega je, kako kaže, odlučila da se javno oglasi kao profesorka koja gotovo tri decenije radi na tom univerzitetu.
Ona ocenjuje da zahtev za iseljenje Fakulteta tehničkih nauka u roku od 30 dana i nastavak takve retorike imaju „posebnu težinu“, jer rektor, prema njenim rečima, ne predstavlja samo instituciju već i vrednosti akademske zajednice.
Petković navodi da Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici „nije nastao političkom odlukom niti kao izraz nečije ambicije“, već kao posledica činjenice da su profesori, studenti i zaposleni nakon 1999. godine napustili Prištinu.
„Za mnoge od nas taj univerzitet nije samo obrazovna ustanova. On predstavlja institucionalnu vezu sa gradom u kojem smo živeli, studirali, predavali i stvarali“, navodi profesorka.
U delu pisma koji se odnosi na akademsku odgovornost, Petković ocenjuje da se pitanja obrazovanja ne bi trebalo rešavati jednostranim potezima, već kroz dijalog Beograda i Prištine i konsultacije sa zajednicama koje su direktno pogođene.
Ona posebno ukazuje na naučni rad rektora Hajrulahua, navodeći da se njegova doktorska disertacija i kasnije objavljena knjiga bavila pitanjima mira, poverenja, evropskih integracija i prevazilaženja konflikata na Zapadnom Balkanu.
„Upravo zato se danas postavlja pitanje: da li su vrednosti koje je proučavao kao istraživač postale načela po kojima deluje kao rektor?“, navodi Petković.
Ona zaključuje da se od rektora univerziteta očekuje da „sačuva autonomiju univerziteta i prostor u kojem će, uprkos političkim razlikama, nauka, studenti i profesori ostati most između zajednica“.
„Ako univerzitet počne da govori isključivo jezikom političkog sukoba, prestaje da bude mesto susreta različitih ideja i postaje još jedna institucija konflikta“, navodi profesorka.
„Ne osporavajte pravo na postojanje Univerziteta u Prištini“
Povodom istih navoda oglasila se i profesorka koja je, kako je saopštila, odlučila da ostane anonimna iz bezbednosnih razloga.
Autorka pisma navodi da je rođena u Prištini, da je tamo završila školovanje i da je na Univerziteta u Prištini počela da radi pre 1999. godine. Tvrdi da je tada postojao jedan Univerzitet u Prištini, koji je nakon ratnih događaja nastavio rad u Kosovskoj Mitrovici.
„Nastavnici i studenti su 1999., zbog lične bezbednosti napustili imovinu, ali ne i instituciju. Ona je nastavila institucionalni i pravni kontinuitet“, navodi profesorka.
Autorka dalje tvrdi da se pitanje nasledstva i imovine Univerziteta u Prištini različito tumači.
„Zbog selektivnog tumačenja istorijskih činjenica, institucija kojom rukovodite poziva se na pravo sukcesije Univerziteta u Prištini i njegove celokupne imovine, čiji je primarni osnivač 1970-te godine bila SFRJ (odnosno njene pravne naslednice tadašnja SRJ, odnosno kasnije Republika Srbija)“, navodi profesorka.
U pismu se iznose i tvrdnje o korišćenju univerzitetskih objekata pre i posle 1999. godine. Autorka navodi da su „pre rata zgrade Univerziteta u Prištini ustupljene Albancima na korišćenje“, kao i da je nakon toga „legitimni osnivač jednostrano proglašen uzurpatorom, a imovina prisvojena bez pravnog osnova“.
Ona takođe kritikuje i odnos prema srpskoj akademskoj zajednici na Kosovu, navodeći da se „jednoj zajednici osporava pravo na obrazovanje, imovinu i postojanje“.
Na kraju pisma ona poziva na akademski dijalog i pomirenje.
„Osnovna dužnost akademskih lidera jeste negovanje etičkih načela i naučnog integriteta, a ne relativizacija istorijske istine“, zaključuje profesorka.
