Studenti u blokadi Univerziteta u Beogradu saopštili su danas da se „gašenje Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici sprovodi bez formalne zabrane i bez jasno proglašene odluke”, uz ocenu da se ta visokoškolska ustanova administrativnim putem dovodi u poziciju da više ne može da funkcioniše.
Kako su naveli, institucija se „dovodi u stanje u kojem joj se administrativnim i pravnim merama postepeno oduzima mogućnost rada: ograničava se pristup prostoru, uslovljava se status zaposlenih i studenata, nameću se rokovi koji faktički onemogućavaju nastavu”.
„Kraj se ne objavljuje, ali se proizvodi kroz mehanizme koji instituciju ostavljaju bez uslova za opstanak”, stoji u saopštenju objavljenom na Instagramu.
Studenti su ukazali da je početkom 2026. godine najavljena striktna primena „Zakona o strancima” na teritoriji Kosova i Metohije, prema kojem svi bez dokumenata institucija u Prištini moraju da regulišu boravak i pravo na rad kao stranci.
Podsećaju da Univerzitet u Prištini funkcioniše u okviru sistema Republike Srbije, ali da se „nastavnici, saradnici i deo studenata, iako godinama žive i rade na Kosovu i Metohiji, sada tretiraju kao stranci u sopstvenoj državi”.
„To u praksi znači da profesor sa dugogodišnjim stažom mora da dobije dozvolu boravka i rada od institucija koje univerzitet ne priznaje kao deo svog sistema. U slučaju da ne dobije dozvolu, nema pravo da predaje. Bez profesora nema nastave, a bez nastave univerzitet suštinski prestaje da postoji”, navodi se u tekstu.
Dodaje se da bi primena takvog zakona mogla da dovede do „faktičkog gašenja ustanove, ne kroz formalnu zabranu, već kroz administrativno onemogućavanje rada”, čime bi, kako se ocenjuje, bilo dovedeno u pitanje pravo na obrazovanje i rad hiljada građana Srbije.
Posebno je istaknuta situacija na Fakultetu tehničkih nauka u Kosovskoj Mitrovici, gde je od uprave zatraženo da „u kratkom roku reguliše svoj status u pravnom okviru privremenih institucija samouprave u Prištini ili da napusti prostorije u kojima se nastava odvija”.
Kako se navodi, uprava je za taj zahtev saznala nezvanično, pošto su „nepoznati muškarci u civilu došli i usmeno izneli navedene zahteve”.
Studenti ocenjuju da taj slučaj predstavlja „nedvosmislen institucionalni udar na Univerzitet” i otvara pitanje da li je reč o izolovanom potezu ili o početku šireg procesa koji bi mogao da zahvati sistem visokog obrazovanja na srpskom jeziku.
U saopštenju se navodi i da je Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici „jedina najveća visokoškolska institucija za srpsku zajednicu” na tom prostoru i da ne postoji druga ustanova koja bi mogla da preuzme toliki broj studenata i obezbedi sve studijske programe.
Studenti u blokadi ocenjuju da se aktuelna dešavanja ne mogu posmatrati odvojeno od „šireg procesa integracije srpskih institucija u sistem privremenih institucija samouprave u Prištini”, te postavljaju pitanje da li je „ovaj proces i trenutni razvoj događaja već bio isplaniran u okviru francusko-nemačkog sporazuma, koji je trenutna vlast Republike Srbije prihvatila”.
Na kraju su dali „bezrezervnu podršku kolegama sa Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici” i pozvali „institucije Republike Srbije i nadležne međunarodne institucije da hitno stanu u zaštitu studenata i spreče ugrožavanje njihovih prava i budućnosti”.
