Novinari na Kosovu danas se suočavaju sa brojnim izazovima – od digitalnih kampanja i javnog targetiranja do nedostatka profesionalne solidarnosti i sve manjeg interesovanja mladih za ovu profesiju. O položaju medija, ulozi žena u novinarstvu i opstanku lokalnih redakcija govorila je urednica portala KoSSev Tatjana Lazarević u podkastu Radio Goraždevca.
Iako su fizički napadi na novinare danas ređi nego pre desetak godina, Lazarević smatra da to ne znači da je posao postao lakši. Naprotiv, izazovi su se promenili i preselili u digitalni prostor, gde su mediji svakodnevno izloženi pritiscima, kampanjama i pokušajima diskreditacije.
„Neću da kažem da mi je danas teže da radim nego ranije, ali postoje izazovi drugačije vrste. Jedna od stalnih prepreka jeste odnos prema medijima koji nisu pod uređivačkom kontrolom vlasti. Tu je i sve izraženija medijska nepismenost publike, nezainteresovanost i ignorisanje sadržaja. Toliko je prepreka pred novinarima i urednicima da je danas pravo pitanje pronaći motivaciju za rad“, rekla je Lazarević.
Kako ističe, novinari danas rade u atmosferi u kojoj je sve teže razlikovati profesionalno novinarstvo od propagande, dok brzina širenja informacija dodatno otežava rad redakcija.
Žene u medijima često prve na udaru
Govoreći o činjenici da KoSSev uglavnom čine novinarke, Lazarević je ocenila da takve redakcije imaju određene prednosti, ali i dodatne izazove.
„Čini mi se da su žene danas izdržljivije, posebno u kriznim i teškim vremenima. Više razmišljamo o detaljima, planiranju i organizaciji, što je veoma važno za ovaj posao. Sa druge strane, živimo u vremenu u kojem se mnogo lakše udara na ženu i na onoga ko se smatra slabijim“, navela je ona.
Podsetila je i na napade koje je redakcija KoSSev preživela tokom prethodnih godina, uključujući pucnjavu, pretnje i paljenje automobila.
„Ne mogu da tvrdim da su napadi bili motivisani time što smo žene, ali moj osećaj jeste da je to moglo da igra određenu ulogu. Danas živimo u drugačijem medijskom trenutku, u kojem društvene mreže i veštačka inteligencija stvaraju novu digitalnu arenu. U takvom prostoru najčešće stradaju oni koji se smatraju najslabijima“, kazala je Lazarević.
Ona smatra da je važno prijavljivati svaku pretnju i svaki oblik ugrožavanja bezbednosti, čak i kada novinari nisu sigurni da će institucije adekvatno reagovati.
„Radi se o osnovnoj bezbednosnoj pismenosti. Veoma je važno prijaviti sve što liči na bezbednosnu pretnju. Vi uradite svoj posao, a na institucijama je da urade svoj deo posla. To je minimum odgovornosti koji svi moramo da pokažemo“, poručila je.
Profesionalna solidarnost koja često izostaje
Jedna od tema razgovora bila je i odnos među samim novinarima. Lazarević ocenjuje da je upravo nedostatak profesionalne solidarnosti jedan od problema sa kojima se medijska zajednica suočava godinama.
„Moje iskustvo je da nikada nije bilo dovoljno solidarnosti među novinarima. Mislim da smo mogli mnogo više i da bismo bili mnogo jači kada bi postojala makar minimalna profesionalna solidarnost. Ne govorim samo o podršci kolegama, već o zajedničkom insistiranju na profesionalnim standardima, zaštiti novinara i odbrani prava na postavljanje pitanja“, rekla je ona.
Govoreći o sve češćim optužbama da su mediji „na nečijoj strani“, Lazarević ističe da je jedini odgovor dosledno profesionalno izveštavanje.
„Veoma je važno da novinar ne izgubi profesionalnu orijentaciju u ovoj buri propagande. Treba raditi svoj posao, biti svestan prepreka, ali ne dozvoliti da vas komentari, etikete i napadi odvrate od onoga što smatrate profesionalno ispravnim“, navela je.
Opstanak redakcija zavisi od ljudi
Pored finansijskih izazova, Lazarević smatra da je najveći problem današnjih medija nedostatak kadrova i sve manji broj mladih ljudi koji žele da se bave novinarstvom.
Ona navodi da većinu vremena danas provodi u svakodnevnom praćenju i obradi vesti, dok za strateško planiranje razvoja medija ostaje sve manje prostora.
„Stalno se suočavamo sa tri problema – nedostatkom sredstava, ogromnom količinom vesti koje treba proizvesti i nedostatkom ljudskih resursa. Kada bih morala da izdvojim najveći problem, to bi bili upravo ljudski resursi. Volela bih da imam više ljudi, više energije i više mogućnosti da radimo sadržaje koji su važni za publiku“, rekla je Lazarević.
Prema njenim rečima, mladima je danas teško približiti novinarski poziv u sredini u kojoj se sigurniji i bolje plaćeni poslovi često nalaze van medija.
„Kako privući mladog čoveka da se bavi javnim interesom i problemima zajednice ako već na početku vidi da na drugim mestima može da zaradi više novca i ima manje odgovornosti? To je jedno od ključnih pitanja za budućnost medija“, upozorila je ona.
Na kraju razgovora Lazarević je poručila da, uprkos svim izazovima, ostaje verna principima zbog kojih se i opredelila za novinarstvo.
„Trudiću se da ovaj posao radim najbolje što mogu i da ostanem dosledna sebi. Za mene su odgovornost i sloboda suština novinarstva. One jesu skupe, ali predstavljaju i najlepši način bavljenja ovim poslom“, zaključila je urednica KoSSeva.
