Velika Hoča: Prastosom obeležena godišnjica stradanja Srba i Roma

Parastosom ispred spomenika stradalim Srbima i Romima, u Velikoj Hoči je obeleženo 25 godina od kidnapovanja i stradanja više od stotinu ljudi iz orahovačkog kraja.

Tokom jula 1998. u opštini Orahovac život je izgubilo 47 osoba, a kidnapovano je više od 100 Srba i Roma.

„Danas i kada god se sećamo svih naših žrtava, znamo da Bog ne uzima ništa uzalud i da će Bog nastaniti sve njih u carstvu svome, jer su mnogi od njih ispunili najveću Hristovu zapovest, a to je da nema veće ljubavi nego položiti život za brata svoga. Zaista, mnogi od ovih žrtava položili su svoje živote zarad nas koji smo danas ovde i zato mi kao crkva uvek smo tu da ohrabrimo, utešimo, ojačajmo, zato crkva postoji, crkva je Bog na zemlji, svi smo mi telo, a Hristos je glava crkve i zato smo se danas sabrali da se svi kao telo Hristovo setimo svih žrtava i da Boga molimo da sve njih nastani u carstvu svome, gde nema tuge, nego gde je večna radost“, kazao je u besedi sveštenik iz Velike Hoče Milan Stojković.

Nakon parastosa članovi porodice stradalih i kidnapovanih, kao i prisutni položili su cveće i zapalili sveće.

„Stradao je moj jedini brat, jedinac. Braća od stričeva, rodbina, sve što smo imali. Kada se to desilo, bila sam udata ovde u Velikoj Hoči, pa mi je majka pričala kako se sve izdešavalo. Napali su ih u njihovim kućama, branili su se, ali nisu mogli. Sutradan su ih sve pokupili. Nikada se nismo oporavili“, kazala je Dragica Mavrić iz Retimlja.

Koordinator Resursnog centra za nestala lica Negovan Mavrić ocenio je da međunarodna zajednica, umesto da pomaže pri pronalasku nestalih, u stvari odmaže.

„Tri meseca je prošlo od prihvatanja Deklaracije o nestalima, ništa se promenilo nije. Imao sam prilike da se sretnem sa Lajčakom, koji je rekao – videćete kada se to potpiše šta će se desiti. Gospodine Lajčak, ništa se nije desilo, niti će da se desi“, rekao je Mavrić.

Novinarka iz Orahovca Olivera Radić podsetila je da je prva žrtva bio Aleksandar Majmarević.

„Svaka kocka na ovom spomeniku je po jedna fioka u kojoj su smeštene arhive sastavljene od različitih epizoda iz života ovih ljudi, ali i naših života koji je prepleten sa njihovim. Oni su živeli sa nama, kraj nas, uz nas, mi smo ih poznavali, družili se s njima. Ova imena su bili naši drugovi, braća, očevi, majke. Kada bismo svi ispričali sve priče vezane za njih, nastali bi tomovi i tomovi istorije“, rekla je ona.

Predsednik Privremenog organa Opštine Orahovac Aleksandar Micić napomenuo je da se svakoga dana treba podsećati svakog i svakoga na ono što se desilo pre 25 godina.

„Siguran sam da te dane neizvesnosti i strepnje nećemo nikada zaboraviti, trebalo bi se prisećati i pamtiti sva nedela koja smo tada doživeli, sve nesreće i patnje, kada smo čuli za Kostiće iz Retimlja, ljude iz Opteruše, okupirani Orahovac, kada niko nije mogao da izađe iz svojih kuća i dvorišta, kada su zdravstveni radnici otimani sa svojih radnih mesta, kidnapovanje monaha u Zočištu…“ – naveo je on.

Zamenik direkora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Borislav Tajić podsetio je da je tokom jula 1998. kidnapovano 43 Srba, koji nikada više nisu viđeni.

„Oni su simbol mučeništva i stradanja srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Simbol ideologije mržnje, pogaženog dostojanstva, prava na život i identitet. Imajući u vidu neizmernu odlučnost i hrabrost žitelja ovog kraja da ostanu na ovim prostorima i želje porodica da se nezaboravljajući prošlost gleda u budućnost, Kancelarija za KiM Vlade Republike Srbije od momenta progona i raseljeništva od ovih tragičnih dešavanja u periodu iza nas u svakoj prilici posvećena je razumevanju potreba i svakom vidu podrške žiteljima ovog kraja“, rekao je on.

Na skupu u Velikoj Hoči govorila je i predsednica Udruženja porodica zarobljenih, poginulih boraca i nestalih civila Republike Srpske Isidora Graorac, podsetivši na stradanje Srba tokom rata u Bosni i Hercegovini.

U periodu od 1998. do 2000. godine na teritoriji opštine Orahovac stradalo je 84 Srba.

Kim