U krcatom Mitrovačkom dvoru, ova duhovita predstava, koja nas vodi u Italiju kroz elemente ljubavne komedije isprepletane humorom, vratila je osmeh na lica ovdašnjoj publici, kojoj je i te kako potreban.
Za to su zalužni Milan Vasić, Jelena Rakočević, Milan Kalinić, Aleksandra Cucić i Bojan Stojčetović, koji ujedno potpisuje režiju i scenario.
Govoreći o reakciji ovdašnje publike, glumac, Milan Vasić, kaže da nema razlike u odnosu na 2016. godinu kada je predstava prvi put odigrana u Kosovskoj Mitrovici – gromoglasni aplauzi i ovacije pratili su ih tokom čitave večeri.
Dodaje da je komedija važna za ljude, posebno u teškim vremenima, i ističe da je publika uvek željna smeha i razonode.
„Svuda u zemlji je potrebna komedija, a ovde pogotovu. Nakon svega što se desilo pre mesec dana, mislim da smo mi prva komedija koja je odigrana ovde. Narod koji je ovde, on živi i radi i ima svoje obaveze, i prosto im je potrebno malo smeha, kako bi se nakratko zaboravili svakodnevni problemi. Drago mi je što je sala bila puna i što je publika odlično reagovala. Kolege i ja smo zaista uživali.“
Otkriva nam da je za njega izvođenje predstava na Kosovu posebno iskustvo, jer mu omogućava da donese radost i smeh ljudima koji su prošli i prolaze kroz mnoge teškoće.
„Mi smo sa Prištinskim pozorištem igrali na nekim mestima gde nije ni primereno da se predstava igra. Ne osećaš se kao glumac, nego kao humanitarac. I ono što je jako lepo je to što mi stvarno radimo, jer narodu je potrebno ovo. Ako nema nekih događaja iz kulture, ugasiće se Kosovo, kako god to zvučalo. Ne možeš ti bez zdravstva, prosvete i kulture, ne postoji nijedna nacija koja živi bez toga. A mi smo tu da to radimo i vidim da je narodu to potrebno gde god da odemo. Evo, prepuna je sala bila. Zar treba da pričamo bilo šta ako je rasprodata sala i ljudi čekaju ispred da se slikamo? Prosto je ova publika dokaz da treba da postojimo i drago mi je da postoji.“
Zato se čvrsto drži Prištinskog pozorišta, iako je, kako kaže, imao mnogo ponuda koje je odbio.
„Izazov je veliki i mnogo je lepši osećaj kad igram ovde sa mojim pozorištem po celom Kosovu. Ja svoj posao volim pa volim, ali je ovde osećaj drugačiji, jer je humano to što radimo. Mnogo je osećaj jak i mnogo je moćan. Drugo, atmosfera koju ja imam u svom pozorištu… vozimo se do Mitrovice, Gračanice, nema veze… mi pevamo i smejemo se. Dođemo u pozorište – pevamo i smejemo se. Spremamo se za predstavu – igramo, smejemo se, pevamo. Završi se predstava – pevamo, smejemo se. Vratimo se – pevamo, smejemo se. To mi niko neće dati. Voleo bih penziju da dočekam u mom Prištinskom pozorištu“, podvlači Milan Vasić.
Inače, „Škola za ljubavnike“ je prva predstava koja je nakon šest meseci odigrana u Kosovskoj Mitrovici, a usled narušene političko-bezbednosne situacije na severu Kosova.
