Za Kontakt Plus piše: Jovan Zafirović
Prekjuče je predsednik Srbije odgovarao na pitanja građana na Tik-Toku. U tome da bude što dovitljiviji, domišljatiji, mudriji, pomogao mu je jutjuber Baka Prase – koji mu je nabacivao lopte tako da je, budući košarkaški stručnjak, svaki alijup koristio, sa većom ili manjom uspešnošću. Od toga da nije kockar, već da brine o ekonomiji, do predloga upućenim poznatom jutjuberu u vezi Vojvodine.
No, ostavimo sad Vojvodinu. Ako i dalje bude dobijao „poverenje građana“, imamo mi vremena za „Dogodine u Subotici“. Ajmo mi u drugu pokrajinu – za koju je, ako ga uopšte ima, sve manje vremena.
Nedavno je predsednik, od direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petra Petkovića, na sednici Vlade, zatražio razgovor sa predstavnicima Srba sa Kosova i Metohije, dodajući da treba razgovarati i pozivati ih i kad nisu izbori, te da je potrebno pomoći im.
Da je u svetu prepunom bahatih lidera, ogrezlih u egoizam, gordost, u kriminal, neki običan ugnjeteni građanin čuo reči predsednika Aleksandra Vučića, pozavideo bi građanima Srbije na izuzetnoj brizi na relaciji predsednik – narod. Međutim, mi znamo kako stvari stoje, te patetičnoj, licemernoj, ali upadljivoj rečenici, nećemo pridavati puno značaja – ona je samo još jedna u nizu zbog koje imamo osećaj većeg stida i blama od onog ko je izrekao. Međutim, ne možemo ništa ne kazati.
Da raščivijamo kakav razgovor hoće predsednik i ko će razgovarati. Razgovarati sa Srbima sa Kosova i Metohije nije isto što i razgovarati sa „predstavnicima Srba sa Kosova i Metohije“. Srbi sa Kosova i Metohije čine narod – sa svim svojim vrlinama i manama, koje niko nije birao, ali i koji, suštinski, nikoga i ne biraju
„Predstavnici Srba sa Kosova i Metohije“ predstava su po scenariju, što kaže pesnik „beogradskih kantardžija“, oni nisu izabrani od strane Srba na Kosovu, već od strane Beograda da bespogovorno integrišu sve – počevši od svojih guzica koje su, najpre, integrisali i ustoličili iz srpskog u kosovski sistem. Upravo sa njima hoće da razgovara kako bi njihovo klimanje glavom pokazalo slaganje, u biti nepotrebno za njega, ali za javnost da. I to za sva prošla i buduća nepočinstva.
Ali, dok ne čuju dalje instrukcije podmuklog destruktivnog režima, dok opet kao saučesnici glume žrtve „nelegitimne Prištine“ – kojoj, uzgred budi rečeno, zdušno daju legitimitet, pitanje je kako će predsednik sa njima razgovarati, ako se, zbog predsedničkih obaveza, ne može iscimati do Raške, pošto, iako još uvek nije na snazi najavljen zakon o strancima, ne može, niti pokazuje inicijativu za posetu Kosovu.
Mogao bi predsednik, sa „predstavnicima Srba sa Kosova i Metohije“, razgovarati i telefonom. Međutim, otkad je predao pozivni broj – često nema izlaza, veze su slabije, a povremeno dođe i do prekida, pa, ne bi bilo zgodno da se prekine njegov monolog – neka se, bolje, javi preko nekog video poziva. Tu će moći da vidi to klimanje glavom „predstavnika“ kao potvrdu svega što izbaljezga, predloži, obeća, te generalizacijom njegove propagandne mašinerije predstaviti kao stav svih Srba sa Kosova i Metohije.
Radi lakše komunikacije će, ako dođe do razgovora, kao i sa Bakom Prasetom, možda i razgovarati preko Tik-Toka ili neke druge društvene mreže sa „predstavnicima Srba“. Nevažno je na koji će način razgovarati i tom prilikom govoriti kako treba pomoći Srbima na Kosovu, važno je da zna ono za šta se pravi da ne zna, i ne samo on, nego i naivni, ako još uvek takvih ima – ne tovi prase pred Božić. Ali može da mu bude gradonačelnik Beograda.
