Za Kontakt Plus piše: Aleksandar Dunđerin
Prodaja magle postao je najunosniji biznis u svetu, posebno na Balkanu. Među istaknutim političarima, prosvetnim i zdravstvenim radnicima, umetnicima, intelektualcima, trgovcima, novinarima, ogroman je broj prodavaca magle.
Izvorno značenje sintagme „prodavati maglu“ (koje nikako ne odgovara duhu naše epohe) sadrži negativnu konotaciju – obmanjivati, zavaravati, nuditi nešto što u suštini nema stvarnu vrednost, često kroz prazne reči, nejasna obećanja ili komplikovani govor.
Zbog toga ovaj biznis nije legalizovan nigde u svetu, te je većina državnih institucija, velikih multinacionalnih kompanija, nevladinih organizacija, prinuđeno da funkcioniše na crnom tržištu, kako bi zadovoljilo sopstvene potrebe i potrebe građana.
Razumevajući promene koje su zahvatile svet, a poznajući mentalitet ljudi, pogotovo svojih sunarodnika, studenti sa Kosova prepoznali su signale pre drugih, te odlučili da reaguju pre nego što situacija postane očigledna.
Počeli su javno da prodaju maglu i da, čim se za to stvore uslovi, brendiraju proizvod.
Foto: Kontakt Plus
Svoj projekat premijerno su predstavili na Novogodišnjoj noćnoj pijaci 17. decembra 2025. u mitrovičkom Privatnom kulturnom centru „Akvarijus“.
Posetioci su na njihovom štandu mogli da kupe, po promotivnoj ceni od četiri evra, teglu „Mitrovičke magle“. Proizvođač „Tmurno i sinovi“, za sada je, kako stoji u deklaraciji, privremeno raseljen, očito čekajući teritoriju gde će moći nesmetano da prodaje maglu.
Možda to bude upravo Kosovo, imajući u vidu da su zakonski okviri ove teritorije, i u teoriji, a pogotovo u praksi, često izvan osnovnih postulata zakonodavstva u svetu. Brendirati maglu kao robnu marku na Kosovu logično je i zbog istorijskih okolnosti, jer je ono zamagljeno i kao mitopoetski i kao realno-istorijski prostor.
Svega toga svesna je Milena Jevtić, koja je i tvorac ideje o legalizaciji prodaje magle. Kao kosovka devojka, ona je prepoznala specifičnost kosovske, mitrovičke magle.
U toj magli, kao nigde na svetu, harmonično su uravnoteženi sveža, gusta magla, olovo (iz Trepče), ugalj (iz Obilića), osiromašeni uranijum (u tragovima) i prstohvat misterije. Pored ovih netipičnih sastojaka, „Mitrovička magla“ u svom sastavu sadrži i univerzalne vrednosti, kao što su politička nejasnoća i prirodna zbunjenost stanovništva. Zbog pojedinih specifičnih sastojaka kupci „Mitrovičke magle“ upozoreni su da proizvod može izazvati pojačano maštanje, lutanje po gradu i nenajavljene filozofske razgovore sa prolaznicima.
I pored toga, magla je rasprodata, kako kupcima sa Kosova, tako i onima iz regiona koji su je onlajn naručivali.
Milena Jevtić ističe kako je „Mitrovička magla“ idealna za umetnike, administrativne radnike i političare koji imaju potrebe da zamagle situaciju.
Foto: Kontakt Plus
Čini se da su mnoge profesije neopravdano izostavljene. Čak i čitavi narodi.
Jeste ova „Mitrovička magla“ srpski proizvod, ali prodaja magle zajednički je imenitelj gotovo svim etničkim zajednicama, a pogotovo onim koji žive na Balkanu.
Jezik magle je univerzalan, svi ga razumeju. I svi žele da prodaju i kupuju maglu.
Prodaja magle mogla bi biti put ka pomirenju zavađenih nacija na Balkanu.
O tome bi trebalo da razmisle i predstavnici međunarodne zajednice koji trenutno borave na Kosovu. Decenijama se ulažu i novac i ljudski resursi da se stvori mirno i bezbedno okruženje za sve. A politička situacija nikako da bude bolja. Možda bi trebalo promeniti strategiju i početi ulagati u prodaju magle. Istina, mnogi bi uputili primedbu da su do sada potrošena ogromna sredstva upravo u one koji pričaju mnogo, a ne kažu ništa konkretno, obećavaju rezultate bez realne osnove. Koliko je samo vremena, truda i novca uloženo u ideje, projekte i proizvode koji su predstavljeni kao važni i vredni, iako su nejasni, prazni ili nepostojeći? Koliko je samo velikih reči, fraza i apstraktnih pojmova upotrobljeno samo da bi se sakrio nedostatak sadržaja? Pa šta je to, ako nije prodaja magle?
Da, u pravu ste gospodo, to jeste prodaja magle! Ali ta prodaja magle vršila se netransparentno, jer je bila nelegalna. Prodavci magle nisu mogli da javno saopšte da prodaju maglu, naprotiv, isticali su upravo suprotno. Delovalo je da se oni zalažu za prave i istinske vrednosti, čak su i kritikovali i optuživali druge da se bave takvim navodno nečasnim radnjama.
A ovdašnji studenti žele da javno prodaju maglu. I to su 17. decembra i učinili u „Akvarijusu“.
Broj prodatih tegli „Mitrovičke magle“ i interesovanje javnosti i medija, dokazuju da su studenti na pravom putu i da će ohrabriti prodavce magle da javno priznaju kako su tajno decenijama prodavali maglu.
I da se svi zajedno izborimo za legalizaciju prodaje magle. Zašto bi prodaja magle predstavljala nepoželjnu i nemoralnu pojavu u društvu?
P. S. Ukoliko se koncept prodaje magle „Mitrovička magla“ nastavi i razradi, postane multidisciplinaran, Jovanu Zafiroviću preti opasnost da izgubi status najhrabrijeg, najduhovitijeg, najčitanijeg srpskog satiričara.
Autor je književnik, urednik umetničkog programa u PKC „Akvarijus“
