Praznik je posvećen trenutku kada se, kako kaže hrišćansko predanje, Hristos na gori Tavor pred apostolima preobrazio i zasijao kao sunčeva svetlost. Praznik prati niz crkvenih i narodnih običaja – od osveštavanja grožđa i posne trpeze do verovanja da se sa Preobraženjem menjaju priroda i vreme.
Preobraženje je posvećeno Hristovom preobraženju na gori Tavor, kada je najavljeno stradanje i slava Sina Božijeg. Jednoga dana, treće godine propovedi na zemlji, Isus radi molitve povede apostole Petra, Jakova i Jovana na goru Tavor.
Dok se molio, njegovo lice se izmeni i zasija kao sunce, a odeća postade sjajna i bela kao sneg, kaže Biblija. Tako se on preobrazi pred njima, čime se prvi put božanska priroda Isusova učinila vidljivom.
Na ikoni Preobraženja predstavljen je Isus Hristos na gori u beloj odeći, okružen svetlošću, sa Ilijom i Mojsijem. Dok ih blagosilja, iz njega se širi svetlost. Na desnom vrhu stoji Mojsije i drži tablice Zakona, na levom prorok Ilija. Ispod planine leže trojica učenika, Petar, Jakov i Jovan.
Preobraženje Gospodnje je u pravoslavlju poznato i kao letnje Bogojavljenje, jer su se i tada otvorila nebesa i začuo glas Boga Oca. Veruje se da se, uoči praznika, na nebu otvaraju „Božja vrata“ na kojima se pojavljuje sam Gospod i ispunjava želje.
Posna trpeza i osveštavanje grožđa
Preobraženje uvek pada u vreme Gospojinskog posta. Zato je praznična trpeza uvek posna, obogaćena ribom i vinom.
U crkvama, na kraju svetih liturgija, osveštava se grožđe i deli narodu, u znak zahvalnosti Bogu na plodovima koje daje zemlja, a u krajevima gde nema grožđa, drugo voće.
Brojni su hramovi posvećeni ovom prazniku, u mnogim mestima održavaju se vašari.
Prema narodnom predanju, počinju da se preobražavaju i gora i voda, najavljujući skoru jesen. U pravoslavlju se ubraja u 12 velikih Hristovih praznika.
Vezivanje konca i želje
U nekim krajevima postojao je običaj da žene uoči Preobraženja vežu crveni ili beli konac oko ruke i zamisle želju. Verovalo se da će se želja ispuniti ako se konac tokom dana ne prekine.
Ovaj običaj pripada narodnoj tradiciji i verovanjima koja su se prenosila s kolena na koleno.
Poslednji dan za kupanje u rekama
Svaki praznik i njegovi običaji vezani su i za godišnje doba. Zato se u narodu obično kaže da od Preobraženja uglavnom više nema velikih vrućina.
U narodu se slavi Preobraženje kao prelaz iz letnjeg u zimski period, kad vazduh i voda postaju hladniji, lišće počinje da žuti i sve u prirodi što je do tada bujalo, polako vene.
Već oko Preobraženja prolaze nesnosne vrućine i vreme postaje hladnije, naročito noću. Zbog te promene u prirodi nastala je u narodu izreka: „Preobraženje je, preobražava se i gora i voda“.
Takođe se nekad verovalo da je Preobraženje poslednji dan za kupanje u rekama.
Šta sve ne bi trebalo da se radi
Prema narodnom verovanju, Preobraženje treba provesti u miru i slozi, bez svađe, ružnih reči i teških poslova.
Verovalo se da na ovaj dan ne treba spavati tokom dana, jer će onaj ko odspava biti dremljiv tokom cele godine. Takođe, nije dobro ni plakati, jer se verovalo da će čovek plakati tokom cele godine, kao ni ceo dan provesti u kafani, kako mu to ne bi prešlo u naviku i kako ne bi postao rasipnik.
Dan za ličnu promenu
Preobraženje se, prema narodnom verovanju, smatra i pogodnim danom za ličnu promenu. Verovalo se da treba započeti nešto što čovek već dugo želi, a za šta do tada nije nalazio vremena, sa nadom da će mu ta promena doneti dobro u životu.
S druge strane, ono što se preporučuje jeste da se tog dana prvi put proba grožđe – kao simbol blagoslova i novog početka.
Na ovaj dan se strogo posti, a u šumadijskim selima uobičajeno je da se narod pričešćuje u crkvi.
Crkveni vašari s narodnim veseljem održavaju se širom Srbije.
Narodna verovanja o vremenu i letini
Za Preobraženje su vezana i različita narodna verovanja o vremenu i letini. Veruje se da ako je na Preobraženje lepo vreme, naredne godine neće biti dobra letina. Ako je dan oblačan ili kišovit – očekuje se plodna godina.
