Kit Self (Keith Self), republikanac, i Suhas Subramanjam (Subramanyam), demokrata, sastali su se sa više zvaničnika, uključujući i jedinog albanskog poslanika u Skupštini Srbije Šaipa Kamberija, kako bi dobili informacije i mišljenja iz prve ruke.
„Videli smo da postoje stvarni problemi između Albanaca i Srbije, kao što znamo. Ali, otići ćemo i na Kosovo da saznamo više o srpskoj manjini tamo. Zato posećujemo obe zemlje kako bismo razumeli kako se prema manjinama postupa i koja su njihova prava“, rekao je Self novinarima.
Subramanjam je kao osnovne probleme manjinskih prava naveo obrazovni sistem i nejednak prosperitet Albanaca u odnosu na srpsku većinu u Srbiji.
„Realnost je da Srbija, da bi napredovala, mora biti u stanju da reši ova pitanja“, rekao je kongresmen, prenosi Radio slobodna Evropa (RSE).
Kongresmeni se uverili u situaciju, rekao Kamberi
Poslanik Skupštine Srbije Šaip Kamberi iz Partije za demokratsko delovanje rekao je za RSE nakon sastanka da su se kongresmeni uverili „u situaciju na terenu“.
Kamberi je naveo da postoji širok spektar problema sa kojima se Albanci suočavaju.
„Problem integracija u državne institucije je ključan. Nedostatak Albanaca u tim institucijama, od policije, granica, pravosuđa koje deluju na teritoriji naših opština“, rekao je Kamberi.
On je dodao da se na taj način ne samo krše prava Albanaca da budu direktno zastupljeni, „već je stvorena situacija u kojoj manjina, koja ovde čini 95 odsto stanovništva, ne veruje tim institucijama“.
Dodao je da vlasti u Beogradu koriste ruski i kineski uticaj kako bi navodno dokazale da Zapad nije jedina opcija, ali, prema njegovim rečima, Srbija nema alternativu Evropskoj uniji.
„EU znači prihvatanje i poštovanje prava manjina, ali politika ove vlade je naštetila ne samo interesima manjina, ne samo interesima albanske zajednice, već i dugoročnim interesima same Srbije“, navodi Kamberi.
Šta kažu građani?
RSE je razgovarao sa dvojicom građana Preševa o problemima sa kojima se, kao albanska manjina, suočavaju u Srbiji.
Sabit Redžepi (Rexhepi) za RSE kaže da politika ugrožava prava nacionalnih manjina.
„Država je takva, ali ljudi među sobom nemaju problema“, kaže on.
Što se tiče mogućih promena koje bi poseta američkih kongresmena mogla da donese, kaže da one zavise od političara.
„Ali ne očekujem ništa bolje. Dok god je Aleksandar Vučić predsednik (Srbije), neće biti ničega“, kaže Redžepi.
Samet Maksuti iz Preševa ne očekuje nikakve promene nakon posete američkih kongresmena.
„Nema posla, nema fabrika, ljudi nemaju gde da rade. Mnogi su emigrirali u Nemačku“, kaže on za RSE.
Poseta nakon inicijative o „Preševskoj dolini“ u Vašingtonu
Poseta gradu na jugu Srbije, sa većinskim albanskim stanovništvom, dolazi nakon što je početkom godine Odbor za spoljnu politiku Predstavničkog doma američkog Kongresa glasao za predlog zakona kojim se od američkog državnog sekretara traži da pripremi izveštaj o položaju manjina u Srbiji, sa posebnim fokusom na Albance u „Preševskoj dolini“.
Predlog zakona, čiji je inicijator kongresmen Kit Self, predviđa razmatranje više pitanja koja se tiču albanske nacionalne manjine u Srbiji, uključujući pasivizaciju adresa, odnosno brisanje građana sa adresa na kojima su bili prijavljeni, što dovodi do gubitka srpskog državljanstva.
Predlog zakona se takođe bavi ograničenjem u upotrebi albanskog jezika u javnim institucijama, nepriznavanjem diploma sa Kosova i nedostatkom školskih udžbenika na albanskom jeziku.
Ovo pitanje je pomenuto i u izveštaju Stejt departmenta o stanju ljudskih prava u Srbiji za 2023. godinu.
Gradonačelnica Preševa Ardita Sinani izjavila je za Radio slobodnu Evropu da je ova poseta važan signal međunarodne pažnje prema položaju Albanaca u „Preševskoj dolini“.
Dan ranije, 25. maja, američki kongresmeni su boravili u Beogradu, gde su se sastali sa državnom sekretarkom Ministarstva spoljnih poslova Srbije, Nevenom Jovanović.
Kako je saopšteno iz ovog Ministarstva, na sastanku je bilo reči o bilateralnim odnosima Srbije i SAD, globalnim temama, situaciji u regionu, kao i o položaju srpske zajednice na Kosovu.
Trebalo je da bude održan i sastanak sa predsednicom Skupštine Srbije, Anom Brnabić, ali je on otkazan.
Kongresmeni su 24. maja posetili Sarajevo i istakli posvećenost Dejtonskom mirovnom sporazumu, kao i teritorijalnom integritetu BiH.
Sastali su se sa predstavnicima Predsedništva BiH u Sarajevu.
Očekuje se da će turneju po Balkanu nastaviti posetom Kosovu, gde će se 27. maja sastati sa vršiocem dužnosti predsednice Aljbuljenom Hadžiju i vršiocem dužnosti premijera Aljbinom (Albin) Kurtijem.
Kakav je položaj Albanaca u Srbiji?
Pripadnici albanske zajednice koji žive na jugu Srbije, u opštinama Preševo, Medveđa i Bujanovac, ranije su ukazivali na diskriminatorske prakse vlasti u Srbiji.
U Beogradu su ove navode demantovali, dok su ih zvaničnici Vlade Kosova više puta potvrdili.
Kosovo je Albancima na jugu Srbije pomagalo u oblastima poput poljoprivrede, ali su iz Prištine navodili da Beograd blokira te isplate.
Predstavnici „Preševske doline“ i država Srbija postigli su tri sporazuma, 2001, 2007. i 2013. godine, kojima je predviđena zaštita prava i integracija albanske manjine, ali ti sporazumi nisu sprovedeni.
Integracija Albanaca u institucije predstavlja deo obaveza Srbije u okviru pregovora o pristupanju Evropskoj uniji.
Prema poslednjem popisu stanovništva iz 2022. godine, u Srbiji živi više od 60.000 Albanaca, koji predstavljaju četvrtu po veličini nacionalnu manjinu u zemlji.
U međuvremenu, odluka Beograda o ponovnom uvođenju obaveznog vojnog roka takođe je izazvala strah među Albancima u tom području, koji navode da imaju bolna iskustva iz prošlosti.
U izveštaju Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji iz 2021. godine, Preševo, Medveđa i Bujanovac opisani su kao „taoci odnosa između Kosova i Srbije“.
