Reč je o radnicima koji su tog dana krenuli na posao, a porodice i dalje čekaju informacije o njihovoj sudbini.
„Tragična sudbina ljudi koji su, radeći vredno za čitavu zajednicu, i tog dana pošli na posao ne sluteći razmere ničim izazvane mržnje i zla čije će žrtve postati, bila je uvod u masovno nasilje nad srpskim i drugim nealbanskim civilima, koje je eskaliralo u vreme oružanih sukoba na Kosovu i Metohiji, a nažalost u promenjenom obliku traje do danas“, kaže se u saopštenju Kancelarije.
U saopštenju se ističe da međunarodni istražni organi nisu u dovoljnoj meri rasvetlili ovaj i druge slučajeve nestanka i otmica na Kosovu i Metohiji, te da izostanak pravde dodatno otežava položaj porodica žrtava.
„A Priština, ne samo da ne pokušava da se suoči sa ovom mračnom stranicom istorije, već nastavlja da nadgrađuje ideologiju mržnje i da na njoj konstruiše politički sistem u kojem su Srbi i sve što je srpsko nepoželjni“, dodaje se.
U saopštenju se dalje ocenjuje da se na Kosovu i Metohiji dešavaju hapšenja Srba pod, kako se navodi, neosnovanim optužbama.
„Danas se na Kosovu i Metohiji pod lažnim optužbama hapse ugledni Srbi, a pravi zločinci iz Prištne ne samo da nisu odgovarali za svoje zločine, već se među separatistima slave kao heroji“, ističe se u saopštenju.
Kancelarija je ocenila i da nerešeni slučajevi nestalih i otetih predstavljaju prepreku za izgradnju poverenja i stabilnosti.
„Sistem izgrađen na zločinima ne može biti dugog veka, i dok sudbina kidnapovanih i nestalih ne bude rasvetljena neće se steći pretpostavke za istinsko međunacionalno poverenje i stvaranje društva u kojem će ljudska prava biti neprikosnovena vrednost“, nagalšava se u saopštenju Kancelarije.
Poručuju i da Srbija i dalje insistira na rasvetljavanju sudbine nestalih i otetih lica.
„Za Srbiju ovaj i mnogi drugi zločini na Kosovu i Metohiji nikada neće zastareti, a odgovorne će sustići pravda i zaslužena kazna“, zaključuje se u saopštenju Kancelarije za Kosovo i Metohiju.
Na današnji dan 1998. godine nestalo je devet radnika kopa „Belaćevac“ termoelektrane Obilić i jedan koji je tog dana trebalo da zasnuje radni odnos.
Na putu do svog radnog mesta, kidnapovani su: Dušan, Pera i Zoran Ađančić, Mirko Buha, Dragan Vukmirović, Filip Gojković, Miroslav Trifunović, Srboljub Savić, Žarko Spasić i Božidar Lempić.
Ukupno je na KiM ubijeno 57 i kidnapovano 27 srpskih radnika Elektroprivrede Srbije.
