Ovo je izjavio, u emisiji Prvog programa Radio Beograda „U središtu pažnje“, politikolog iz Gračanice Ivan Tomić, prenosi RTS.
Govoreći o institucionalnoj blokadi, politikolog Ivan Tomić je podsetio da Vlada Aljbina Kurtija funkcioniše u tehničkom mandatu i nema apsolutni legitimitet.
Iako su vanredni izbori održani 7. juna, novi saziv skupštine u Prištini nije konstituisan, vlada nije formirana, a predsednik neće biti izabran dok se taj proces ne okonča.
Taktika Aljbina Kurtija i problemi opozicije
Prema rečima Ivana Tomića, pokret Samoopredeljenje i Aljbin Kurti osvojili su 53 mandata, što nije većina neophodna za samostalno formiranje vlade – za to je potreban 61 poslanički mandat.
Iako realno raspolaže tim brojkama kroz neformalni sporazum sa manjinskim zajednicama, Kurti insistira da se Skupština konstituiše tek posle postizanja političkog dogovora o budućem predsedniku.
S druge strane, opozicija – predvođena Demokratskom partijom Kosova (PDK) – insistira na tome da se prvo formiraju institucije, a da se pitanje predsednika rešava kroz politički dijalog.
Tomić ističe da je opozicija dublje podeljena, jer su nakon odlaska lidera poput Hašima Tačija i Kadrija Veseljija izgubili politički zamah, a nemaju ni jedinstvenu politiku niti zajedničku alternativu Kurtijevoj politici.
Položaj srpske zajednice i izostanak reakcije međunarodne zajednice
Komentarišući položaj Srba u na KiM, Tomić naglašava da se situacija dramatično pogoršala kroz seriju incidenata, hapšenja za navodne ratne zločine, prebijanja nedužnih ljudi i rušenje srpske imovine, poput slučajeva na Gazivodama.
„Srpska zajednica postepeno gubi taj institucionalni i društveni prostor koji je ranije imala i apsolutno je izgubila poverenje upravo u prištinske institucije,“ upozorava Tomić, dodajući da su vlasnici kuća i vikendica pokrenuli sudsku proceduru protiv rušenja, ali je Priština nastavila sa rušenjem mimo sopstvenih zakona i pravila.
Ocenjujući ulogu međunarodne zajednice, Tomić kaže da su njihove reakcije svedene na blaga upozorenja bez političkih posledica, čime se normalizuju jednostrani potezi prištinskih institucija.
Pitanje otvaranja mosta u Severnoj Mitrovici i ustavni rokovi
Komentarišući najave otvaranja mosta na Ibru u Severnoj Mitrovici, Tomić podseća da taj objekat decenijama predstavlja simbol podele.
„Ako se most bude otvorio kao rezultat političkog pritiska, a ne kao rezultat stvarne bezbednosne procene, on može da postane zaista nova tačka konfrontacije“, ističe on, uz pitanje da li će KFOR i međunarodna zajednica pružiti adekvatne bezbednosne garancije.
Govoreći o predstojećim rokovima, Tomić podseća da rok za izbor predsednika ističe 4. oktobra i upozorava da prištinski ustavni okvir ne predviđa šta bi se dogodilo ukoliko predsednik ne bude izabran u roku od šest meseci, što bi moglo da dovede do nove institucionalne krize.
Tomić je, u emisiji Prvog programa Radio Beograda „U središtu pažnje“, precizirao da su Srbi na Kosovu i Metohiji tokom prethodnih meseci i godina bili izloženi snažnom institucionalnom pritisku iz Prištine, te da preostaje nada da će se formiranjem novih institucija stvoriti uslovi za mirniji period za srpsku zajednicu.
