NVO Centar za afirmativne društvene akcije (CASA) predstavila je istraživanje „Uvid u izazove, potrebe i stavove srpske zajednice na Kosovu“, sprovedeno krajem 2025. i početkom 2026. godine među 600 ispitanika u 17 opština, uz 12 dubinskih intervjua sa predstavnicima zdravstva, obrazovanja, stručnjacima, novinarima i civilnim društvom.
Rezultati pokazuju da srpska zajednica na Kosovu živi u stanju izražene institucionalne, društvene i egzistencijalne neizvesnosti.
Više od dve trećine ispitanika ocenilo je da se položaj zajednice pogoršao u odnosu na prethodnu godinu. Čak 33,90% smatra da se položaj „veoma pogoršao“, dok 33,96% beleži pogoršanje. Suprotno tome, tek 2,57% vidi poboljšanje, a 2,74% smatra da je položaj „mnogo bolji“.
Istraživanje ukazuje na promenu percepcije problema: nedostatak zaposlenja, ranije rangiran kao najveći izazov, sada je na petom mestu. Politička i institucionalna pitanja potiskuju ekonomsku problematiku.
Među zaposlenima, 59,06% radi u institucijama srpskog sistema, dok 9,06% radi u kosovskim institucijama, što pokazuje da eventualne promene u zdravstvu i obrazovanju direktno utiču na zaposlenost i socijalnu sigurnost.
Građani se ne protive institucionalnom uključivanju, ali odbacuju način na koji se najavljena integracija sprovodi. Dok većina ne podržava integraciju obrazovanja i zdravstva, oko 85% podržava povratak Srba u kosovske institucije na severu Kosova. Stavovi zavise od poverenja, pravne sigurnosti i zaštite kolektivnih prava.
Najozbiljnije upozorenje odnosi se na integraciju obrazovnog i zdravstvenog sistema: 47,09% ispitanika izjavilo je da bi napustilo Kosovo ukoliko bi integracija bila sprovedena jednostrano, bez dogovora sa predstavnicima srpske zajednice. Posebno su naglašena pitanja očuvanja nastave na srpskom jeziku, priznavanja diploma, zaštite prava zaposlenih i dostupnosti zdravstvene zaštite.
Ceo izveštaj možete naći OVDE.
Institucije Kosova građani doživljavaju kao nedovoljno transparentne i dostupne, uz slabu komunikaciju i ograničene mogućnosti za učešće u donošenju odluka. Paralelno funkcionisanje sistema Srbije i Kosova dodatno komplikuje ostvarivanje prava u oblastima dokumenata, socijalne zaštite, imovine i javnih usluga.
Istraživanje potvrđuje nastavak trenda iseljavanja, pri čemu migracije sve manje zavise od ekonomskih razloga, a sve više od političke nestabilnosti, bezbednosne nesigurnosti i institucionalne neizvesnosti.
Preporuke istraživanja usmerene su na unapređenje komunikacije institucija sa građanima na srpskom jeziku, povećanje transparentnosti, uključivanje mladih, žena i nedovoljno zastupljenih grupa, pojednostavljivanje administrativnih procedura i bolju koordinaciju institucija. U oblasti migracija predlažu se mere za povećanje bezbednosti, stvaranje novih radnih mesta i programe za ostanak i povratak raseljenih.
Za eventualnu integraciju obrazovanja i zdravstva istraživanje preporučuje jasne pravne garancije, uključivanje lokalnih predstavnika i međunarodnih aktera, očuvanje nastave na srpskom jeziku, priznavanje diploma i zaštitu radnih i socijalnih prava.
Izveštaj je objavljen u okviru projekta „Od integracije ka novom društvenom ugovoru za istinski multietničko Kosovo“, koji CASA sprovodi u partnerstvu sa Spaces for Societal Changes/Spaces, uz podršku Ambasade Kraljevine Holandije u Prištini.
