Konferencija je održana u Skupštinskoj sali opštine, a učestvovali su generalni direktor Kosovske policije, Gazmend Hodža, zamenik komandira za region Sever, Veton Eljšani, šef operative za Sever, Petrit Fejza, kao i portparol Baki Keljani.
Konferenciji su prisustvovali i predstavnici KFOR-a i EULEX-a, kao i novinari srpskih i albanskih medija.
U izveštaju su predstavljeni tačni podaci o etničkom sastavu Kosovske policije u stanicama na severu Kosova. Ukupno 339 policajaca radi u ovim stanicama, a etnički sastav je sledeći: 191 Albanac, 68 Srba, 46 Bošnjaka, 11 Turaka, 6 Roma, 7 Aškalija i 10 Egipćana. Nealbanske zajednice čine 44% policijskog osoblja, od čega su 20% Srbi.
Gazmend Hodža napomenuo je da je trenutno 79 Srba na obuci na Policijskoj akademiji, a obuka bi trebala da bude završena u januaru. Prema pravilima, stanice na severu treba da imaju 481 radnika, od kojih je 412 policajaca, a ostatak čini civilno osoblje.
Petrit Fejza, šef operative Direkcije Sever, predstavio je statistiku o prijavljenim slučajevima u ovoj godini. Policija je registrovala ukupno 716 slučajeva. Od toga, 64 su slučajevi nasilja u porodici, pri čemu je najviše zabeleženo u severnom delu Mitrovice (36). U Leposaviću je bilo 15, u Zvečanu 9, a u Zubinom Potoku 4. Većina slučajeva (46) dogodila se u urbanim sredinama.
Među prijavljenim nasiljima bilo je 14 direktnih slučajeva, a još 7 predmeta odnosi se na nasilje u porodici (pretnje, napadi, uznemiravanje, teške i lake telesne povrede). Takođe, evidentirano je 3 predmeta za nepoštovanje sudskih odluka i 6 zaštitnih naloga.
U oblasti saobraćaja, zabeleženo je 43 nesreće sa povredama (7 manje nego prošle godine) i 16 sa samo materijalnom štetom.
Policija je tokom godine uhapsila četiri osobe na osnovu međunarodnih poternica i realizovala ukupno 534 sudskih naloga i drugih spisa. Najveći broj tih naloga realizovan je u Severnoj Mitrovici (204), zatim u Zvečanu (94), Leposaviću (181) i Zubinom Potoku (45).
„Policajac zajednice“
Predstavljen je i projekat „Policajac zajednice“ pokrenut krajem 2022. godine, ali nije realizovan zbog situacije na severu. Sada su, kako je naglasio Hodža, stvoreni uslovi za njegovu implementaciju. Ovaj projekat je već uspešno realizovan širom Kosova.
Policajac zajednice biće odgovoran za određenu zonu, u kojoj će biti na usluzi građanima, slušati njihove probleme i nastojati da ih rešava. Takođe, prikupljaće podatke o toj zajednici. Njegov cilj je da se policija približi građanima, pružajući im bolju sigurnost i podršku. Policajac u svojoj zoni, koja obuhvata naselje, vodiće evidenciju o broju stanovnika, poslovima, problemima i potrebama zajednice.
„Namera je da se policija približi građanima, kojoj i služi. Policajac u svojoj zoni bezbednosti, u naselju u kom je odgovoran, može da održava dosije sektora – da se zna koliko ljudi živi u određenom naselju, ima li biznisa i kakvih, da li ljudi imaju probleme. Taj se dosije održava i ažurira novim informacijama i on služi i jednima i drugima“, naveo je Hodža.
Pored toga, policija će moći da prikupi informacije o mogućim kriminalnim aktivnostima na terenu. Policajci zajednice biće identifikovani kroz posebne kartice sa osnovnim podacima. Dodeljen je i deo ovih kartica, naglašavajući da svaki policajac zajednice mora biti jasno prepoznat i dostupan građanima u svojoj zoni.
Arsenijević: Kada će monoetnički specijalci biti zamenjeni?
Lider Srpske demokratije, Aleksandar Arsenijević, Hodži je izneo zamerku na godišnji izveštaj o radu Kosovske policije, naglasivši da je izveštaj bio predstavljen samo na albanskom jeziku, bez srpskog, iako je srpski službeni jezik na severu. Pored toga, kritikovao je prisutnost neidentifikovanih specijalnih policajaca u civilu, bez oznaka, koji deluju na severu, a ne predstavljaju se kao pripadnici Kosovske policije.
„Mi ne znamo one sa fantomkama, bez oznaka, one u civilu koji nam se ne predstavljaju značkama, a deo su specijalnih policijskih snaga“, rekao je Arsenijević.
Takođe, postavio je pitanje kada će na severu biti specijalaca srpske nacionalnosti, navodeći da je u sedam policijskih baza prisutna samo albanska zajednica.
Hodži je postavio i pitanje o obuci novih specijalnih jedinica iz srpske zajednice koje bi trebalo da zamene albanske specijalce. Takođe, dotakao se problema sa srpskim policajcima koji su podneli ostavke u novembru 2022. godine, smatrajući da bi većini trebalo da bude omogućeno da se vrate na posao.
Hodža je Arsenijeviću odgovorio da je konkurs otvoren za sve, pa i za pripadnike srpske zajednice. Podsetio je na to da su srpski policajci napustili ovu instituciju pre nešto više od dve godine zbog pritisaka koji dolaze iz Srbije. Kosovska policija je, u međuvremenu, raspisala tri konkursa isključivo za pripadnike nevećinskih zajednica na Kosovu, a 170 policajaca je regrutovano kroz ove konkurse. Međutim, 12 njih je dalo ostavku zbog, kako je naveo, „pritisaka kriminalnih grupa“.
Lider Srpske demokratije, u svom obraćanju Hodži, osvrnuo se i na nedavni incident na kanalu Ibar-Lepenac, gde je, kako je naglasio „neko uneo 20 kilograma eksploziva u područje koje je pod kontrolom Prištine, gde ne može ni igla da padne“.
Istakao je da je to ozbiljan bezbednosni problem, jer se radi o području u kojem Priština ima potpunu kontrolu i gde je nemoguće da nešto neprimetno prođe, pa je stoga ovaj incident izazvao veliku zabrinutost za opštu bezbednost.
Nakon toga, Arsenijević je zahtevao ostavku Hodže zbog odgovornosti za ovaj događaj. On je optužio Hodžu i policiju pod njegovim rukovodstvom za etnonacionalističko ponašanje, koje je, kako je rekao, povezano s nacionalizmom i radikalnim grupama.
„Tražim da preuzmete odgovornost i podnesete ostavku zbog onoga što se desilo, kao građanin Kosova. Uz tu ostavku, ide i ono etnonacionalističko ponašanje policije koju ste napravili na krilima nacionalizma koji su došli, sa ‘panišer’ osvetnicima na sebi i raznim oznakama, koje ovom konferencijom pokušavate da zataškate. Nećete uspeti, niti će vam EULEX, partner Samoopredeljenja pomoći u tome, ja vam to garantujem“, rekao je Arsenijević.
Hodža je odgovorio da ostavku neće dati na zahtev samo jednog pojedinca, već će je podneti ako izgubi poverenje svog starešine i građana Kosova, što se, prema njegovim rečima, još nije desilo. Dodao je da se ponosi svojim radom i istakao da teroristički napadi nisu ograničeni samo na Kosovo, već se dešavaju i u Americi, Srbiji, Rusiji i širom Evrope.
Podsetimo, pored Arsenijevića, poslanica PDK, Ganimete Musljiu, uputila je zahtev za Hodžinu ostavku samo dva dana nakon diverzije na kanalu Ibar – Lepenac. Pored Hodže, Musljiu je tražila i ostavke ministra unutrašnjih poslova, Dželjalja Svečlje, i direktora KIA-e, Petrita Ajetija.
Radaković: Pružamo ruku saradnje
Dušan Radaković, direktor ACDC, komentarisao je nedavnu studiju o ponašanju policajaca na severu, pod nazivom „Etnizacija Kosovske policije: rušenje Ahtisarijevih temelja građanske i multietničke institucije“. U izveštaju se navode fotografije na društvenim mrežama, na kojima policajci ističu albanske simbole, ambleme sa likom Adema Jašarija i simbol „Velike Albanije“, što je izazvalo zabrinutost zbog etničke pristrasnosti u radu policije. Istakao je da izveštaj nije bio teško sastaviti jer su fotografije javno dostupne na društvenim mrežama, te da one narušavaju poverenje građana u policiju i multietničnost institucije.
Kosovska policija je reagovala pokretanjem inicijative za regulisanje upotrebe društvenih mreža od strane svojih službenika, što su pozdravile misije EULEX i OEBS. Iako su nevladine organizacije podržale ovu inicijativu, ističu da već postoje zakonski okviri koji regulišu ovo pitanje.
Hodža je objasnio da je potreban novi regulatorni okvir koji bi obuhvatio ponašanje policajaca na društvenim mrežama i u medijima, kako bi se sprečila zloupotreba simbola i uniformi. Takođe, naglasio je da ovo ponašanje šteti ugledu policije Kosova, te da je cilj smanjiti mogućnost zloupotrebe i bolje regulisati takve situacije. Saradnja sa EULEX-om je u toku, kako bi se usvojile najbolje prakse u ovom pitanju.
Dodao je da svi živimo u digitalnom vremenu, eri društvenih mreža, te da nije lako da se sve kontroliše, ali da i pored toga, policija radi na Uredbi koja bi regulisala pristup policije mrežama.
„Da bismo razjasnili šta smeju, a šta ne smeju da objave na društvenim mrežama“, kazao je Hodža.
Izjavio je da će preduzeti odgovarajuće mere za svaki slučaj „devijantnog ponašanja“ policajaca, uključujući istragu i sankcionisanje. Takođe je napomenuo da će se žalbe koje se odnose na prisustvo policije tretirati posebnim procedurama.
Radaković je pozvao Kosovsku policiju da shvati reakciju nevladinih organizacija kao „pruženu ruku saradnje“, ističući da je cilj rešavanje problema i poštovanje zakona za sve koji žive na Kosovu.
Hodža je, odgovarajući Radakoviću, istakao da je izveštaj ozbiljno shvaćen. Rekao je da je lično kontaktirao šefa PIK-a i da se trenutno vrši analiza izveštaja, kako sa njihove strane, tako i od strane PIK-a. Dodao je da neće dozvoliti da se postignuti uspeh na Kosovu, posebno na severu, ugrozi zbog delovanja pojedinaca ili simbola, bilo albanskih ili srpskih, jer to smatra nepotrebnim. Prema njegovim rečima, svaki pripadnik Kosovske policije, dok nosi uniformu, treba da predstavlja demokratsku i multietničku policiju koja služi svima, a oni koji se ne pridržavaju tih principa snosiće odgovornost za prekršaje koje počine.
Radaković je upitao Hodžu o prisustvu specijalnih jedinica na severu. Hodža je izjavio da je bilo planirano smanjenje broja policajaca, ali da je nakon napada granatama na policijsku stanicu i opštinu u Zvečanu to povećalo rizik. Trenutno se na severu nalazi manje od 50 specijalnih jedinica, koje su raspoređene u četiri opštine.
„Nemamo veliki broj specijalnih jedinica. Na granici je otprilike Jedinica za brzo reagovanje, suzbijanje krijumčarenja u šumovitom delu, od zavisnosti od rizika, imaju naređenje da budu što više van urbanih zona… Ima policajca koji čuvaju opštine u Zvečanu, Leposaviću i Zubinom Potoku. Imali smo procenu da smanjimo broj njih, onda se desio napad bombama na policijsku stanicu i na opštinu u Zvečanu, i onda je to povećalo rizik“, istakao je.
On je potvrdio da je broj specijalnih jedinica na severu povećan nakon nedavne diverzije na kanalu Ibar-Lepenac, ali je naglasio da će broj tih jedinica biti smanjen u zavisnosti od nivoa rizika.
„Istraga terorističkog napada na kanal Ibar-Lepenac je u toku. Bilo je nekoliko pretresa. Pronađeni su neki dokazi – oružje, uniforme, eksploziv i bombe. Zaplenjeni su i drugi dokazi, koji se ispituju u laboratorijama na Kosovu i van Kosova. Blisko sarađujemo sa EULEX-om i drugim međunarodnim partnerima. Sa Kforom imamo saradnju i na terenu. Da prvo rešimo slučaj i sprečimo moguće slične slučajeve u ovom delu zemlje“, rekao je Hodža.
Dodao je da specijalne jedinice nisu stacionirane u urbanim područjima, već su raspoređene van gradova, u periferijskim zonama. Prema njegovim rečima, jedinice koje se viđaju u gradovima odgovorne su za održavanje javnog reda, dok su specijalne jedinice postavljene na lokacijama poput Bistričkog mosta i brane u Gazivodu.
„Moramo da imamo više policijskih službenika u urbanim zonama. Specijalne jedinice kosovske policije su samo van gradova. Sve druge jedinice koje vidite po gradovima su iz jedinice za javni red i za brzo reagovanje. Radimo na tome da imamo što manje prisustva tih jedinica koje bi izazivale strah. Primili smo žalbu kada je naša jedinica promašila put i prošla pored obdaništa, ali naš cilj nije da bilo koga zastrašimo oklopnim vozilima. Većina nas je bila žrtva nasilja i terora, najmanje želimo da izložimo nekoga takvom pritisku“, kazao je Hodža.
Rekao je da situacija na severu Kosova i dalje ostaje nestabilna, ali da policija, kako je naglasio, „čini nemoguće“ da obezbedi sigurnost građanima.
„Bezbedonosna situacija je mirna i stabilna, osim na severu, zbog napada granatama i eksplozivima u policijskoj stanici i opštinskoj zgradi, kao i terorističkom napadu na kanal Ibar-Lepenac. Policija čini nemoguće, sa svim kapacitetima, da garantuje bezbednost građanima, omogući red, mir i zakon, kao i nastavak rada institucija i slobodu kretanja. Normalno da ima poteškoća, ali uspećemo da povratimo javni red i mir i u ovom delu Kosova“, ocenio je Hodža.
Hodža je opravdao prisustvo specijalnih jedinica, podsećajući na prethodne napade i incidente, uključujući napade na policiju, novinare, KFOR, EULEX, kao i kidnapovanja i uništavanje imovine. Prema njegovim rečima, zbog tih vanrednih okolnosti, specijalne jedinice su neophodne za rešavanje takvih situacija.
„Tokom barikada bilo je kidnapovanja građana koji su odvedeni u Srbiju, bilo je paljenja vozila i kuća. Bilo je napada na članove CIK-a. Ne možete sa običnim policajcima da se bavite time. Rovovi i barikade su napravljene da se napadnu policajci, ispod kamiona bilo je eksploziva, istog kao što je upotrebljen u Banjskoj i u mnogim slučajevima gde smo imali pretrese“, tvrdi Hodža.
„Deca vole policiju“
Hodža je izjavio da prisustvo policije na severu Kosova ne treba da zastrašuje ljude i da nema razloga za zabrinutost. On je istakao, uz prikazivanje fotografija i snimaka, da deca na tom području vole policiju i da se često igraju sa službenicima. Prema njegovim rečima, ako se negde pojavi strah, policija će biti povučena. Takođe, predstavio je ranije snimke napada na pojedince koji su sa juga došli na sever, ukazujući da takvih napada više nema.
