Mitrovske zadušnice su jedan od četiri dana u godini koje SPC posvećuje molitvenom sećanju na upokojene. Vernici danas posećuju grobove svojih najbližih, pale sveće i prisustvuju parastosima koji se služe u hramovima i na grobljima.
Zadušnice se obeležavaju četiri puta godišnje, uvek subotom, a osim Mitrovskih postoje još i Duhovske (letnje), zimske zadušnice pred početak Velikog posta i Miholjske zadušnice.
U mnogim krajevima Srbije običaj je da se na groblje iznose kuvano žito, crno vino i sveće, dok se hrana deli prisutnima uz pomen pokojnika. Nakon Svete liturgije i parastosa, sveštenik vinom preliva žito, a potom na groblju obavlja pomen i kadi grobove.
U pravoslavnoj tradiciji, crno vino simbolizuje Božje milosrđe, dok sveća predstavlja svetlost Hristovu i podseća vernike na veru u vaskrsenje i večni život. Zadušnice su takođe dan kada se posebna pažnja posvećuje deljenju milostinje.
Mitrovske zadušnice srpski vernici preuzeli su od Ruske pravoslavne crkve. Ovaj dan potiče iz vremena nakon pobede kneza Dimitrija Donskog u bici na Kulikovskom polju 1380. godine i prvobitno je bio posvećen pomena izginulim ratnicima, da bi kasnije postao dan opšteg molitvenog sećanja na sve upokojene.
