Pravoslavni vernici danas obeležavaju Duhovske, odnosno Letnje zadušnice, dan posvećen molitvenom sećanju na preminule. U hramovima Srpske pravoslavne crkve služe se sveta liturgija i parastosi, dok vernici posećuju grobove svojih najbližih, pale sveće i upućuju molitve za pokoj njihovih duša.
Duhovske zadušnice obeležavaju se u subotu pred praznik Duhova, odnosno Silaska Svetog Duha na apostole, koji se ove godine proslavlja u nedelju, 31. maja. U pravoslavnoj tradiciji, zadušnice su dani posebnog pomena svim upokojenima.
Prema crkvenom kanonu, najvažnije je prisustvovati bogosluženju, pomoliti se za preminule i zapaliti sveću za pokoj njihovih duša. Sveštenici na grobljima služe pojedinačne parastose, dok se u hramovima čitaju molitve za sve umrle u svim vremenima.
Srpska pravoslavna crkva poslednjih godina posebno naglašava da su molitva, milosrđe i sećanje na preminule suština obeležavanja zadušnica. Vernici se podstiču da umesto obilnih gozbi na grobljima pomognu siromašnima, bolesnima i onima kojima je pomoć potrebna.
U narodu su se kroz vekove sačuvali brojni običaji vezani za ovaj dan. Na grobove se najčešće nose sveće, kuvano žito i vino, a u pojedinim krajevima postoji običaj da se hrana deli rodbini, prijateljima i siromašnima za pokoj duša preminulih.
Prema narodnim verovanjima, na zadušnice ne bi trebalo zaboraviti pomen preminulih predaka, jer se veruje da molitve i dobra dela donose mir njihovim dušama. Crkva, međutim, ističe da je najvažnija iskrena molitva, a ne poštovanje narodnih običaja koji nisu deo crkvenog učenja.
Duhovske zadušnice vekovima su deo pravoslavne tradicije i ubrajaju se među četiri velika pomena preminulima tokom godine, a pominju se u crkvenim knjigama još od 12. veka.
