Analitičari ističu da ovaj incident predstavlja kulminaciju višegodišnjih političkih tenzija između dve strane. Sukob između oružane grupe Srba, predvođene tadašnjim potpredsednikom Srpske liste Milanom Radoičićem, i Kosovske policije, koji je rezultirao smrću jednog kosovskog policajca i trojice napadača, nije bio samo izolovan događaj, već posledica dugotrajnih nesuglasica na severu Kosova.
Situacija se može posmatrati od dolaska Aljbina Kurtija na čelo kosovske vlade i odluke o preregistraciji vozila sa srpskih oznaka gradova na Kosovu na „RKS“ tablice, što je naišlo na otpor lokalnog srpskog stanovništva. Ova odluka je samo jedna u nizu, jer je Priština krenula sa širim akcijama na severu, kao što je gašenje srpskih institucija uz podršku specijalnih jedinica Kosovske policije.
Beograd je, s druge strane, balansirao između diplomatskih napora i podrške lokalnim Srbima, ali incident u Banjskoj doveo je do preispitivanja te strategije. Dok se Beograd suočava sa pritiskom da zauzme jasniji stav prema oružanoj grupi, odnosno Milanu Radoičiću, Priština nastoji da pojača institucionalno prisustvo na severu, koristeći ovaj događaj kao povod za dalje jačanje kontrole.
Uz osude i pozive na odgovornost svih uključenih, međunarodna zajednica, posebno Evropska unija i SAD, zauzela je ulogu posrednika, pozivajući obe strane na smirivanje situacije i fokusiranje na primenu Ohridskog sporazuma.
Pogrešna politika Beograda
Analitičar Nedžmedin Spahiju incident u Banjskoj vidi kao „nesrećni slučaj“ koji je proistekao iz „pogrešne politike Beograda prema kosovskim institucijama“.
Prema njegovim rečima, izlazak Srba sa severa Kosova iz kosovskih institucija, podstaknut politikom Beograda, stvorio je uslove za oružanu pobunu koja je završena neuspehom.
„Nakon toga su usledile reakcije vlade u Prištini, a oni koji su ostali bez posla odlučili su se na oružanu pobunu. Ta pobuna je doživela krah“, objašnjava Spahiju.
Promena strategije Beograda
Incident u Banjskoj doneo je promene i u bezbednosnoj i unutrašnjoj politici Srbije prema Kosovu.
Politikolog Ognjen Gogić navodi kao primer promenu pristupa Beograda u odgovoru na jednostrane akcije Prištine na severu Kosova, koji se sada preusmerio na diplomatske kanale.
„Retorika koja dolazi od zvaničnika iz Srbije je malo ublažena, proređena, ali glavno je da se više nije posezalo za tim merama – na jednostrane poteze Prištine i pokušaje da se zakoni Kosova sprovedu na severu. Nije se više burno reagovalo. Našla se neka mera u toj reakciji. Čak i kad je bio zabranjen dinar, tražena je sednica Saveta bezbednosti, pa je onda bila protiv prijema Kosova u Savet Evrope. Tako da se tu više opredelila za diplomatske kanale za borbu za neke svoje ciljeve i interese, nego nekim radikalnim putem“, objašnjava Gogić.
Pored toga, primećuje da je Beograd prestao da na isti način „komunicira“ sa Srbima na Kosovu, što je, dodaje, stvorilo određeni vakuum u odnosima. Ranije su, podseća, dolazile jasne poruke iz Srbije, kao što su odbacivanje tablica ili boravak na barikadama, dok se posle Banjske komunikacija značajno smanjila.
„Kao da je izgubila neki način komunikacije koji je imala pre i uspostavila novi“, dodaje Gogić.
S druge strane, Srbija je počela da učvršćuje odnose sa međunarodnim akterima, posebno sa KFOR-om.
„Srbija više nije podsticala pružanje otpora na severu Kosova institucijama iz Prištine. Postalo je jasno da je KFOR jedina struktura koja može garantovati bezbednost“, napominje Gogić.
Prištinska strategija kroz legitimizovanje akcija
Prištinske vlasti incident koriste kao dodatni argument pred međunarodnom zajednicom za pojačano prisustvo Kosovske policije na severu.
„Niko više ne traži povlačenje Kosovske policije sa severa nakon Banjske. Videlo se da je njeno prisustvo bilo potrebno. Do tada se to nije mislilo tako“, kaže Spahiju, navodeći da je međunarodna zajednica promenila percepciju o prisustvu specijalnih snaga na severu.
Gogić dodaje da Priština incident dodatno koristi kako bi legitimizovala svoje akcije, a koje uključuju zatvaranje srpskih institucija u tom delu Kosova.
„Banjska je dala za pravo ono što je Kurti tvrdio – da na severu postoje kriminalne grupe podržane od strane Srbije koje destabilizuju priliku. Mere koje je kasnije sprovodio, bile su usmerene na to da se te grupe eliminišu. Kad je zabranjen dinar, on je rekao da je to pranje novca i upotrebljen da se finansira terorizam. Sad i privremene organe dovodi u vezu sa tim. Tako da kad stranci reaguju na to, oni su tu ambivalentni.“
Reakcije međunarodne zajednice
U javnom diskursu prevladava uverenje da je slučaj Banjska dodatno otežao poziciju Srbije na međunarodnoj sceni, naročito zbog stalne politike popuštanja. Srpske vlasti se suočavaju sa kritikama u vezi sa sposobnošću da efikasno brane nacionalne interese. S tim u vezi, Spahiju smatra da je Banjska veliki politički gubitak za srpsku diplomatiju.
„Banjska je prekretnica u tome kako je međunarodna zajednica videla situaciju na severu Kosova, odnosno, odnos između Kosova i Srbije. Banjska je bio jedan veliki politički gubitak za Vučića i srpsku diplomatiju. Oduvek je srpska diplomatija bila superiornija prema kosovskoj u svim poljima života, u međunarodnoj zajednici, zbog iskustva i svega ostalog, ali slučaj Banjska je učinio da padne u vodu sva ta diplomatija koja je uspešno odigrana od strane Beograda“, kaže Spahiju.
Iako postoje spekulacije o povezanosti Beograda sa Milanom Radoičićem, Gogić ističe da međunarodna zajednica nije direktno optužila Beograd za učešće u napadu.
„Međunarodna zajednica pokušala je da napravi razliku između Radoičića i državnog vrha Srbije, ne pripisujući incident direktno Beogradu“, pojašnjava Gogić.
Gogić takođe smatra da međunarodni akteri nisu povećali pritisak na Srbiju nakon Banjske, ali su, međutim, očekivanja ostala visoka u vezi sa prihvatanjem i implementacijom Ohridskog sporazuma. Ohridski sporazum o putu ka normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije prihvatili su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti u martu 2023. godine. Ipak, sastanci koji su usledili, nisu doveli do dogovora o njegovoj primeni.
„Očekivanja zapada, odnosno Kvinte, pre i posle Banjske – su da se prihvati francusko-nemački plan, odnosno, Ohridski sporazum, a to znači priznanje Kosova od strane Srbije, niti je štaviše, kao što mnogi misle da Srbija neće moći posle Banjske da odbacuje sporazum, nego će definitivno morati da prihvati i sprovede Ohridski sporazum, ni to se nije promenilo. Dakle, nije veći pritisak vršen na Srbiju nakon Banjske. Nema dokaza za tako nešto.“
Uloga Milana Radoičića
Jedan od ključnih aktera u incidentu, Milan Radoičić, koji je na slobodi, i dalje izaziva interesovanje međunarodne zajednice i kosovskih vlasti, tražeći da se privede pravdi. Početkom decembra prošle godine, Interpol je izdao nalog za njegovo hapšenje, dok je kosovsko Specijalno tužilaštvo skoro godinu dana od oružanog sukoba podiglo optužnicu protiv Radoičića i 44 drugih lica za terorizam i krivična dela protiv ustavnog poretka i bezbednosti.
Međutim, Gogić veruje da zapadne sile, uključujući SAD i Francusku, incident vide kao povod za procesuiranje Radoičića zbog njegove navodne povezanosti sa transnacionalnim kriminalom. Američko ministarstvo finansija stavilo je na listu sankcija potpredsednika Srpske liste, Milana Radoičića, avgusta 2021. godine
„Kada Makron kaže: ‘Hoćemo Radoičića’, oni misle na sve ono što mu se pripisuje, ne samo na Banjsku“, naglašava Gogić.
S tim u vezi, Gogić navodi da međunarodni akteri nisu želeli da vrše pritisak na Srbiju neposredno nakon incidenta, jer su hteli da sami sprovedu istragu bez mešanja srpskih institucija.
„Stranci nisu hteli da žure, želeli su da sami vode tu istragu. Zato je nama bilo neobjašnjivo zašto nisu bile oštrije reakcije prema Srbiji za godinu dana, a Kosovo je dobilo sankcije svojevremeno zbog događaja u Zvečanu“, uveren je Gogić.
Istragu vodi i Beograd, ali do sada nije objavljeno mnogo detalja. Zna se da je sud u Srbiji, nakon što je preuzeo odgovornost za događaje u Banjskoj, odbio zahtev tužilaštva za određivanje pritvora Radoičiću, koji se sumnjiči da je sa više NN lica izvršio više krivičnih dela. Umesto toga, određeno mu je da se redovno javlja lokalnoj policiji i zabranjeno mu je napuštanje Srbije.
Radoičić kao instrument političkog pritiska
U noći između 23. i 24. septembra 2023. godine, u selu Banjska ubijen je narednik Kosovske policije Afrim Bunjaku, a tokom sukoba poginula su i trojica napadača – Stefan Nedeljković iz Zvečana, Bojan Mijailović i Igor Milenković iz Leposavića. Trojica su uhapšena, dok je ostatak napadača, veruje se, pobegao kroz šumu u centralnu Srbiju, uključujući i Milana Radoičića. Gogić se pita zašto je Radoičić pušten da pobegne.
„Zašto je on pušten da prođe? Tri momka su ubijena, tri učesnika uhapšena, pa tako je i Radoičić mogao da bude uhapšen, bio im je dostupan. On je pušten da se vrati u Srbiju“, izjavio je Ognjen Gogić.
Gogić veruje da je to učinjeno jer odgovara Prištini, koja će ga, kako kaže, koristiti kao uslov za buduće pregovore.
„Sve buduće što će da se dešava, šta god njima ko tražio, mogu da kažu: ‘Može, ali prvo Radoičić da se izruči.’ Zato su ga pustili da ode u Srbiju, da bi mogli da je ucenjuju na račun njegovog boravka u Srbiji“, zaključuje Gogić.
Budućnost odnosa i moguće posledice
U kosovskoj javnosti vlada narativ da postoji opasnost od sličnog napada sve dok je Radoičić na slobodi. Sa tim se slaže i Spahiju.
„Postoji, ali nekih većih razmera nego što je to bila Banjska, jer kada pokušaš nekoga da ošamariš, a dobiješ po glavi, onda drugi put nećeš ići šamarom, nego nekim većim predmetom ili bejbol palicom. Nećeš više pokušati sa istom snagom, nego ćeš ići većom“, smatra Spahiju.
Međutim, izražava nadu da je predsednik Srbije „prepoznao greške u politici prema Kosovu“ i da će se okrenuti ka implementaciji francusko-nemačkog plana.
Očekivanja su velika kada su u pitanju izveštaji o aktivnostima ovog aktera. Banjska je samo jedan deo šireg mozaika, u kojem se prepliću interesi različitih aktera, dok budućnost ovog regiona ostaje (ne)izvesna.
