Od dinara do mosta: Kako su pregovori u Briselu skrenuli sa ekonomskih na bezbednosne teme

Dok se čini da pregovori između Beograda i Prištine u Briselu prelaze s jedne ključne tačke na drugu, srpsko stanovništvo na Kosovu ostaje u senci velikih političkih igara, trpeći ozbiljne posledice. U proteklih nekoliko meseci, pažnja pregovarača i međunarodnih posrednika, kao i medija, sa zabrane korišćenja dinara na Kosovu, preusmerila se na pitanje otvaranja glavog mosta na Ibru u severnom delu Mitrovice. I dok političari raspravljaju o simbolici i sigurnosti, građani ostaju bez jasnih rešenja na vidiku.

Zabrana dinara i njene posledice

Uredbom Centralne banke Kosova (CBK) evro je od 1. februara 2024. godine određen kao jedina valuta na Kosovu za gotovinska plaćanja. Ova odluka je, prema kosovskim zvaničnicima, deo šire strategije konsolidacije suvereniteta i jačanja ekonomske nezavisnosti Kosova, ali je za Srbe na Kosovu imala mnogo veće posledice. Srbija, koja već godinama finansira srpsko stanovništvo na Kosovu putem plata, penzija i socijalnih davanja, našla se u poziciji da traži alternativna rešenja, ocenivši potez Prištine kao još jedan udar na srpsku zajednicu, s ciljem njihovog „nestanka“ sa Kosova.

Iako su u početku pregovori u Briselu obećavali da će pitanje dinara biti centralna tema, konkretni rezultati su izostali, a fokus dijaloga se ubrzo pomerio sa ekonomskih pitanja na bezbednosne izazove. Otvaranje mosta na Ibru u Mitrovici, koji već godinama predstavlja simbol podele između srpske i albanske zajednice, odjednom je postalo prioritetno pitanje.

Odluka kosovske vlade da zabrani upotrebu srpskog dinara na teritoriji Kosova predstavljena je kao potez u cilju jačanja suvereniteta i ekonomske stabilnosti Kosova. Centralna banka Kosova (CBK) donela je uredbu kojom je evro definisan kao jedina legalna valuta za gotovinska plaćanja. Prema rečima kosovskih zvaničnika, ovo je bio neophodan korak za dalje konsolidovanje ekonomske nezavisnosti Kosova.

Međutim, ovakva odluka ima ozbiljne posledice po srpsku zajednicu na severu Kosova, gde je dinar bio dominantna valuta. Srbija ovu zajednicu finansira putem isplate plata, penzija i socijalnih davanja, što je na Kosovu prekinuto zabranom dinara. Građani nakon zatvaranja srpskih fiinansijskih institucija po svoja sledovanja sada idu u gradove centralne Srbije. Ovaj potez Prištine Beograd je oštro osudio, nazivajući ga udarom na srpsko stanovništvo. Pored Beograda, kritike su dolazile i od međunarodne zajednice, koja ovu odluku Prištine vidi kao „jednostranu meru“ koja blokira osnovne izvore prihoda za Srbe na Kosovu.

S druge strane, Priština tvrdi da je ovo čisto ekonomska odluka, a ne politička provokacija. Kosovski premijer Aljbin Kurti više puta je izjavljivao da dinar „pripada prošlom veku“ i da Kosovo, u skladu sa svojim Ustavom, može imati samo jednu valutu – evro. Takođe je u više navrata iznosio tvrdnje da njegova vlada ne predstavlja pretnju za srpsku manjinu, već pokušava da spreči „nelegalne finansijske transakcije“ i mogućnost „finansiranja terorizma“.

Beograd se našao u izazovnoj situaciji. Srbija je pokušala da zadrži finansijski uticaj na Kosovu, pre svega preko Poštanske štedionice, ali ne zadugo.

Sedam rundi pregovora, održanih u Briselu od februara do maja 2024. godine pod pokroviteljstvom Evropske unije, završilo se bez dogovora. Beograd je insistirao na očuvanju dinara kao valute za isplatu plata i penzija Srbima na Kosovu, dok je Priština odlučno odbacivala svaki predlog koji bi uključivao upotrebu srpske valute. Miroslav Lajčak, posrednik Evropske unije, ukazivao je na ozbiljne posledice koje ovaj zastoj ima po srpsku zajednicu, ali kompromis nije postignut. Dok je Beograd nudio šest novih predloga, Priština ih je sve odbila, uz optužbe da Srbija ne želi rešenje, već koristi situaciju da zadrži svoje „paralelne“ strukture na Kosovu. U međuvremenu, kosovske vlasti zatvorile su sve finnansijske institucije na severu Kosova – od Banke Poštanska štedionica, jedinica Pošte Srbije, do Uprave za trezor Narodne banke Srbije.

Dok Vučić i Kurti razmenjuju političke udarce, svakodnevni život srpskog stanovništva na severu Kosova postaje sve teži. Zabrana dinara blokirala je normalne tokove plata, penzija i socijalnih davanja iz Srbije, što je posebno pogodilo najugroženije slojeve stanovništva – penzionere, radnike u državnim institucijama, ali i privatne biznise koji su godinama zavisili od stabilnih finansijskih veza sa Srbijom.

Srpska zajednica suočava se sa gubitkom poverenja u obe strane – Beograd, koji se čini nemoćan da zaštiti njihova osnovna ekonomska prava, i Prištinu, koja ovim merama pokušava da primora Srbe na potpunu integraciju u kosovski sistem.

Prelazak na bezbednosna pitanja

Kako su ekonomski pregovori dospeli u ćorsokak, pažnja se usmerila na bezbednosna pitanja, posebno na otvaranje mosta na Ibru u Mitrovici, simbola etničke podele između srpskog i albanskog stanovništva.

Usled aktuelizovanja teme otvaranja mosta od strane kosovskih vlasti, Evropska unija je odjednom ovo pitanje postavila kao prioritetno u dijalogu. Ipak, bezbednosne garancije ostaju ključna prepreka. Dok Priština traži punu kontrolu nad mostom, Srbi na severu izražavaju strah od eskalacije sukoba.

Prištinske vlasti poslednjih meseci sve češće su najavljivale otvaranje mosta na Ibru za prelazak automobila, što je izazivalo zabrinutost kako u Beogradu, tako i među zapadnim ambasadama, koje strahuju da bi ovaj potez mogaoda izazove nove tenzije na severu Kosova.

Američki ambasador na Kosovu, Džefri Hovenijer, izrazio je zabrinutost, upozorivši da postoji realan rizik po bezbednost NATO trupa, uključujući i američke vojnike, ukoliko se most otvori bez odgovarajućeg plana.

Ipak, kosovski premijer Aljbin Kurti ostao je pri stavu da Priština namerava da što pre otvori most.

„Ne želimo da iznenadimo naše evropske i američke partnere, prijatelje i saveznike, ali isto tako ne možemo dozvoliti da se ovo pitanje odlaže unedogled“, izjavio je Kurti.

S druge strane, nakon poslednjeg sastanku u Briselu, na tehničkom nivou, gde nije došlo do sastanka glavnih pregovarača Beograda i Prištine, Petar Petković navodi da je razgraničenje kod Suvog Dola preduslov za otvaranje glavnog mosta.

„U pravnom delu, tražimo poštovanje sporazuma gde instistiramo na razgraničenju u oblasti Suvog Dola kao preduslova za otvaranje mosta“, poručio je Petković.

U međuvremenu, sever Kosova sve više prelazi pod kontrolu kosovskih institucija, dok se ukidaju elementi prisutnosti Srbije. Pored ukidanja dinara i zatvaranja finansijskih institucija, ukinuti su i privremeni opštinski organi.

Guverner Centralne banke Kosova, Ahmet Ismailji, upozorio je 28. septembra da će svaka upotreba dinara biti tretirana kao krivično delo. Takođe je upozorio da „nelegalna“ plaćanja srpskom valutom nemaju pravnu zaštitu i da će se protiv takvih transakcija pokretati postupci.

I dok političari raspravljaju o simbolici i sigurnosti, na terenu su građani ti koji trpe posledice političkih poteza, bez jasnih i konkretnih rešenja na vidiku.