Iako se predviđalo da će Pahor već biti na putu za Brisel kako bi preuzeo novu funkciju, Miroslav Lajčak i dalje je na poziciji specijalnog izaslanika.
„U martu sam bio pozvan u Brisel kod specijalnog predstavnika Miroslava Lajčaka, koji me pitao da li bih bio voljan razmotriti nastavak njegovog rada, ako bih dobio mandat Saveta EU. Uzeo sam malo vremena – bio sam svestan tada, a još više sada, svih zamki koje čekaju nekoga ko će se prihvatiti ovog zadatka, ali odlučio sam to učiniti. Znao sam da to neće ići bez podrške glavnih aktera slovenačke politike. Dali su mi podršku, na čemu sam im zahvalan, ali onda se nešto promenilo. Ne znam sve razloge zašto se to dogodilo u Briselu. Dakle, ovaj izborni postupak nije završen već u maju, kako se prvobitno govorilo. Savet je u junu doneo odluku da Lajčaku produži mandat za pola godine – do 31. januara“, naveo je Pahor.
Dodaje da je i dalje spreman da preuzme tu poziciju.
„No, na temelju više od 30 godina domaćeg i međunarodnog iskustva, jasno mi je da bi mi selekcija u maju bila lakša. Nakon evropskih izbora, kada se formiraju čelnici evropskih institucija, mora se raspodeliti još nekoliko važnih mesta. A s vremena na vreme te pozicije dobro dođu i za potpunu podelu političkih funkcija, pri čemu reference, znanje ili filozofija rešavanja određenog problema ne dolaze u prvi plan za izbor koliko neka politička raspodela moći nakon izbora. To je donekle normalno, ja se s tim mirim, ali Briselu poručujem: Evo me, sa mojim iskustvom, postignućima, znanjem i autoritetom nekoga ko je prihvaćen i na Kosovu i u Srbiji i na Zapadnom Balkanu, kao pošten posrednik. Neko ko je na miran način rešio problem s Hrvatskom, normalizovao odnose sa Srbijom nakon što je Slovenija priznala Kosovo i došlo je do zaoštravanja, neko ko je utemeljio i vodio proces Brdo-Brijuni. Mislim da neko s takvim iskustvom i blizu tih krajeva može nešto promeniti i biti „game-changer“. Ali ako odluče drugačije, da je političar ovakvog kalibra s iskustvom premijera i predsednika Republike možda previše ili da nije podoban jer je političar, i ako se oslone na nekoga ko je diplomata, onda ću to razumeti i poštovati i nastaviti svoj drugi posao“, rekao je Pahor.
N1 Slovenija: Ali situacija na ovom području je veoma komplikovana. Kosovo ne želi osnivanje Zajednice srpskih opština, Beograd ne pristaje ni na šta što bi se moglo shvatiti kao korak prema priznanju nezavisnosti Kosova. Situacija je bila blizu eskalacije prošle jeseni u Banjskoj. Je li po vašem mišljenju reč o terorističkom napadu?
Pahor: Nedugo nakon toga bio sam gost na jednoj od tribina u Crnoj Gori. Tamo sam prvi put vrlo jasno rekao nešto što mi se i danas čini važnim: ako su zvanične vlasti Srbije iza ovoga stajale, znale za to, na bilo koji način podržavale – a na to još niko nema konačan odgovor – onda je to krajnje zabrinjavajuće i menja moj pogled na to kako i koliko je moguće postići dogovor sa sadašnjim vlastima kako bi se osigurali mir, sigurnost, prosperitet i uredili neki odnosi. Bio je to zabrinjavajući čin koji je u biti jasno dao do znanja da bi se pravi rat, a ne samo incidenti, mogao vratiti i na Zapadni Balkan.
N1 Slovenija: Je li to bio teroristički napad?
Pahor: Sumnji je bilo, jer se radilo o akcijama koje su jako podsećale na prve korake ruskih vojnika na Krimu. Ali tu ne možemo povlačiti paralele, jer ne znamo o čemu se tačno radilo. Zato mi se čini da bi bilo u interesu srpskih vlasti da budu krajnje transparentne u pogledu postupaka odgovornih za poslednje incidente, ali do sada se to nije dogodilo.
N1 Slovenija: Milan Radoičić, koji se tereti za ovaj napad, još je u bekstvu. Treba li ga Srbija izručiti Kosovu?
Pahor: Tu očekujemo da postupimo u skladu sa zakonima, srpskim i međunarodnim, koji bi odgovarali sankcijama za takav čin.
Dijalog u zastoju
N1 Slovenija: U međuvremenu, dijalog Beograda i Prištine gotovo je u zastoju, prošle sedmice visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Borel i specijalni izaslanik Lajčak nisu mogli da održe ni sastanak s predstavnicima Srbije i Kosova. Razgovori ne vode nigde. Zašto mislite da biste u tome mogli biti uspešniji i šta biste učinili da pomaknete stvari?
Pahor: Mislim da imam određene prednosti u odnosu na neke druge kandidate koje vidimo za ovu poziciju. Ali još ne mogu da vam dam sve tačne odgovore kako i kada ćemo rešiti ovaj problem, baš kao što svi očekuju. No, daju mi dovoljno znanja i iskustva da mogu sagledati okolnosti koje će meni kao posredniku omogućiti da napravim promenu u igri koja je sada stala. Dakle, ne radi se samo o poznavanju činjenica i detalja. Za svoje kolege koji dolaze iz drugih krajeva vidim da možda znaju i više od mene. Ali na kraju ne znaju kako dobiti širu sliku i to ih sprečava da prepoznaju prilike koje obećavaju da se nešto može promeniti. Ni Srbiji ni Kosovu nije u interesu da se to pitanje reši. Barem u ovom trenutku, čini se da i Beograd i Priština shvataju da su njihovi nacionalni interesi najbolje osigurani ako se ništa ne dogodi, pogotovo ne protiv njihove volje. To je zabrinjavajuće jer nigde ne ide. Kako izaći iz ovog začaranog kruga? Pre svega, potrebno je poštovati ono što je dogovoreno u Ohridu. Ovaj ugovor ima sva obeležja obavezujućeg međunarodnog ugovora, te su obe strane dužne ispuniti načela i dogovore koji ih obvezuju – Kosovo da uspostavi zajednicu srpskih opština, a Srbija da nastavi s nekim procesima na koje se obvezala“, naveo je Pahor.
On navodi da se čini da bez ispunjavanja desetogodišnjeg obećanja da će Kosovo uspostaviti Zajednicu srpskih opština, Srbija se ne može uveriti da učini bilo kakav značajan korak napred.
„Čini mi se da osoba koja će biti imenovana na tu funkciju pre svega mora da gleda kako da postigne razumevanje kosovskih vlasti za strateški značaj uspostave ove zajednice. Problem premijera Albina Kurtija, vlade i cele političke javnosti Kosova je što Zajednicu srpskih opština shvataju kao nastavak koncepta srpskog sveta, odnosno paralelu Republici Srpskoj u BiH. Boje se da to zapravo daje neku formalnu polugu Srbiji da se meša u unutrašnje stvari Kosova. Ali to obećanje je dato i potpisano, na Kosovu su dužni to da ispune i mislim da je to moguće postići nakon nekog procesa. Da ne mislim da se to može ostvariti – iako mi u ovom trenutku svi govore ne – onda se ne bih kandovao za ovu poziciju. Pod određenim uslovima to je moguće, pogotovo ako se Kosovo informiše da bi ispunjenje ove obaveze toliko rasteretilo trenutno zatvoreni dijalog da bi zapravo Kosovu otvorilo put u međunarodne institucije. Ali ovo je ono što žele. Raspetljavanje tog čvora omogućilo bi Srbiji nastavak pregovora s Evropskom unijom“, kaže on.
„Kada sada u Evropi razgovaram s predstavnicima vlada i država zainteresovanih za moju kandidaturu, kažem da osećam da imam odgovore na mnoga pitanja koja se tiču ovog dijaloga, osim na jedno, a to je naše zajedničko pitanje: Kakav je naš odnos prema predsedniku Aleksandru Vučiću i njegovoj vlasti u Srbiji? Vidimo li to kao problem ili kao legitiman deo ovog političkog procesa“, upitao je.
Opširnije na N1.
