Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM) konstituisan je posle gotovo dve godine, ali na prvoj sednici nije izabran predsednik niti njegov zamenik, saopšteno je nakon sednice. Za predsednika Saveta kandidovali su se članovi REM-a Miloš Garić i Mileva Malešić, a oboje su dobili po četiri glasa, zbog čega izbor nije završen.
Predsedavajuća konstitutivnom sednicom Dubravka Valić Nedeljković, kao najstarija članica Saveta, ocenila je da je sednica protekla „u demokratskom duhu, gde se otvoreno raspravljalo o svakom od predloženih kandidata“.
„Mislim da ćemo na sledećoj sednici izabrati predsednika ili predsednicu“, rekla je Valić Nedeljković i dodala da su članovi Saveta „vrlo blizu rešenju“.
Ona je navela da novi Savet čeka veliki broj obaveza.
„Sve je prva stvar (kojom bi REM trebalo da se bavi). Imaćemo toliko posla pa ne mogu da kažem šta će biti prioritet. Gde god da taknete imate da ostanete da to rešavate, toliko toga ima“, kazala je Valić Nedeljković.
Naredna sednica zakazana je za 29. jul, a Miloš Garić ocenio je da postoji mogućnost da se do tada postigne dogovor o izboru predsednika.
„Postoji velika šansa da u kolegijalnoj i profesionalnoj atmosferi dođemo do dogovora i usaglašenog rešenja“, rekao je Garić.
On je upozorio da bez predsednika, njegovog zamenika i konstituisanog Saveta REM ne može u potpunosti da funkcioniše.
„Tu je puno stvari koje treba da se urade vezano za dozvole za radijske i televizijske stanice, o prijavama koje su došle, u vezi sa izborom članova upravnih odbora RTS-a i RTV-a, dolaze i izbori i tu nas čeka puno obaveza tako da ima puno posla pred Savetom REM-a“, naveo je Garić za Tanjug.
Savet REM-a trenutno ima osam članova: Miloša Garića, Stevicu Smederevca, Milana Petkovića, Snežanu Miljković, Dubravku Valić Nedeljković, Iru Prodanov Krajišnik, Milevu Malešić i Rodoljuba Šabića. Deveti član, iz reda nacionalnih manjina, još nije izabran.
Prema oceni člana Uprave Udruženja novinara Srbije (UNS) Predraga Rave, formalno-pravne prepreke za početak rada Saveta nema, ali ostaje pitanje da li će nova struktura uspeti da vrati poverenje javnosti u ovu instituciju.
„Sadašnji odnos snaga od četiri člana koje deo javnosti doživljava kao nezavisne i četiri člana za koje se smatra da imaju podršku vlasti otežavaće donošenje budućih odluka“, rekao je Rava za NIN.
On je podsetio da se odluke u Savetu REM-a donose dvotrećinskom većinom, zbog čega, kako je naveo, ni odluke koje bi mogle biti štetne neće moći lako da budu usvojene.
Rava je ocenio da su se problemi u radu REM-a nagomilali tokom perioda bez funkcionalnog Saveta.
„Zbog nepostojanja Saveta nije usvojen ni Godišnji plan nadzora za 2026. godinu, koji je jedan od osnovnih instrumenata za nadzor elektronskih medija“, naveo je Rava.
Dodao je da su mnogim elektronskim medijima u međuvremenu istekle dozvole za emitovanje, dok se godinama beleže brojna kršenja profesionalnih standarda i nepravilnosti u primeni Zakona o oglašavanju na nacionalnim televizijama.
„To znači da će već prve sednice Saveta biti svojevrstan test njegove nezavisnosti“, zaključio je Rava.
Četvoro članova REM-a – Dubravka Valić Nedeljković, Ira Prodanov Krajišnik, Mileva Malešić i Rodoljub Šabić – prethodno su podneli ostavke nakon spornog procesa izbora devetog člana Saveta, ali su ih kasnije povukli i odlučili da učestvuju u radu ovog tela.
Oni su obrazložili da je autentično tumačenje Zakona o elektronskim medijima, koje je usvojila Skupština Srbije, stvorilo novu pravnu situaciju i da bi njihovo dalje odbijanje da učestvuju u radu REM-a moglo dovesti do nastavka blokade institucije.
„Ako u takvoj situaciji ne prihvatimo da preuzmemo funkciju u Savetu REM, vlast bi dobila priliku da naše postupanje predstavlja kao suprotno zakonu, a da sopstvenu odgovornost za višegodišnje nefunkcionisanje REM-a, nastavak institucionalne blokade i posledice koje takva blokada ima po vladavinu prava i evropski put Srbije prebaci na nas“, naveli su nezavisni kandidati.
Mandat prethodnog saziva Saveta REM-a istekao je u novembru 2024. godine. Formiranje novog Saveta bilo je jedno od pitanja na kojima je insistirala Evropska unija, jer se funkcionisanje REM-a smatra važnim delom procesa evropskih integracija Srbije, posebno u okviru pitanja koja se odnose na medijske slobode i poglavlje 10 pregovora sa EU.
