Američki poznavaoci regiona ističu da je aktuelna administracija više usmerena na konkretne interese i ekonomsku korist, kao i da se Srbija tom pristupu prilagodila uspešnije od Kosova.
Pre šest godina, američki predsednik Donald Tramp pokušao je da učini ono što evropska diplomatija nije uspela – da približi Kosovo i Srbiju kroz ekonomsku saradnju.
Sporazum postignut uz posredovanje njegove administracije potpisan je 4. septembra 2020. godine u Beloj kući.
Sadržao je obaveze koje su se odnosile na infrastrukturno povezivanje, energetiku, ulaganja i ekonomsku saradnju, ali i pitanja koja su prevazilazila okvire odnosa Kosova i Srbije.
Kosovo se, između ostalog, obavezalo da uspostavi diplomatske odnose sa Izraelom, nakon čega je otvorilo ambasadu u Jerusalimu.
Tramp je sporazum predstavio kao istorijsku prekretnicu, a ekonomsku normalizaciju kao put ka rešavanju političkih problema između Kosova i Srbije.
„Mislim da će imati odlične odnose. Ekonomija može da zbliži ljude i upravo se to ovde događa. Moji ljudi su obavili izvanredan posao“, rekao je Tramp tadašnjem kosovskom premijeru Avdulahu Hotiju i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.
Ipak, ekonomija nije približila dve strane.
Odnose Kosova i Srbije obeležile su uzastopne krize, posebno na severu Kosova, koje su kulminirale oružanim napadom grupe Srba u Banjskoj 2023. godine.
Ni novi sporazumi nisu promenili taj pravac.
Uz posredovanje Evropske unije, Kosovo i Srbija su 2023. godine postigli Sporazum o putu ka normalizaciji i aneks koji je definisao korake za njegovu primenu, ali je realizacija ostala blokirana.
Dijalog je izgubio zamah, a sastanci na visokom nivou su prekinuti.
Promenila se i uloga koju je Vašington odlučio da igra.
Samo nekoliko meseci nakon Vašingtonskog sporazuma, Tramp je napustio Belu kuću, a predsednik je postao Džozef Bajden.
Njegova administracija vodila je usklađeniji pristup sa evropskim saveznicima i prepustila Evropskoj uniji veću ulogu u nastojanjima da normalizuje odnose Kosova i Srbije.
Prema Ričardu Krejmeru, predsedniku Američko-evropskog saveza, to je bio pogrešan pristup.
On kaže da je Bajdenova želja da Evropa preuzme više odgovornosti bila razumljiva, ali da nije donela rezultate.
„Bio sam impresioniran činjenicom da je Trampova administracija tokom svog prvog mandata preuzela inicijativu i direktno se angažovala, zaobilazeći Evropsku uniju, koja, uprkos dobrim namerama, nije uspela da postigne željene rezultate u rešavanju sukoba. Razumem da je predsednik Bajden želeo da poboljša odnose sa evropskim saveznicima nakon često oštrog pristupa Trampove administracije. Međutim, ponovno prepuštanje tog pitanja Evropi očigledno nije funkcionisalo“, rekao je Krejmer za Radio slobodnu Evropu.
Tokom Bajdenovog mandata došlo je do pogoršanja odnosa između Kosova i Sjedinjenih Država.
Razlog su bili potezi vlade Aljbina Kurtija na severu Kosova, koje je Vašington ocenio kao nekoordinisane i potencijalno štetne po srpsku zajednicu.
Sjedinjene Države su prvi put otvoreno upozorile na moguće posledice po odnose sa Kosovom.
U odgovoru Radiju slobodna Evropa, šest godina nakon potpisivanja Vašingtonskog sporazuma, američki Stejt department saopštio je da je sporazum bio istorijski korak ka normalizaciji odnosa Kosova i Srbije i jačanju mira i stabilnosti u regionu.
„Ponavljamo da normalizacija između Srbije i Kosova ostaje ključna za očuvanje regionalnog mira i stabilnosti“, rekao je portparol Stejt departmenta.
Kosovski premijer u tehničkom mandatu Aljbin Kurti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić nisu se sastali u okviru dijaloga od septembra 2023. godine, nekoliko dana pre oružanog napada u Banjskoj.
Kurti tvrdi da razgovori ne mogu biti nastavljeni dok ne budu izručeni osumnjičeni za napad, za čije planiranje optužuje Srbiju.
Evropska unija nije odgovorila na pitanja Radija slobodna Evropa o budućnosti dijaloga, ali je šefica evropske diplomatije Kaja Kalas ranije izjavila da radi na organizovanju sastanka na visokom nivou.
„Odvojeno radim sa oba lidera kako bismo mogli da napredujemo u primeni sporazuma koji su već na snazi“, rekla je Kalas.
Danas je, međutim, situacija potpuno drugačija.
Kosovo je više od godinu i po dana u političkoj krizi, dok se Srbija suočava sa sopstvenim unutrašnjim problemima.
Brisel je usredsređen na rat u Ukrajini i evropsku bezbednost, dok Vašington ima niz drugih kriza i prioriteta.
„Došli smo do 2026. godine sa američkom administracijom opterećenom brojnim krizama i širokim programom koji je želela da sprovede još tokom prve godine mandata. Sada smo u drugoj godini, deo tih pitanja je zastao, a jugoistočna Evropa više nije prioritet“, kaže Krejmer.
Dejvid Kanin, profesor evropskih studija na Univerzitetu Džons Hopkins, smatra da je Kosovo dugo delovalo pod pretpostavkom da će Vašington „uvek biti tu“.
Prema njegovim rečima, Kosovo danas nema jasan strateški pravac, zahvaćeno je dubokom političkom krizom i nema dugoročan plan.
„Srbi su bili mnogo uspešniji od Kosovara u upravljanju odnosima sa Vašingtonom, posebno otkako je Kurti došao na vlast. U osnovi se slažem s njim kada je reč o dijalogu sa Evropljanima, ali Kurti se ne slaže gotovo ni sa kim. Ljudi ga ne vole, a Vučić je to uspeo da iskoristi“, rekao je Kanin za RSE.
Prema njegovim rečima, Kosovo je pogrešilo odbijajući projekte povezane sa američkim tečnim prirodnim gasom (LNG).
Smatra da Priština, za razliku od Beograda, nije ispravno procenila politički značaj koji bi takav projekat mogao imati za odnose sa SAD.
„Srbija, Severna Makedonija i druge zemlje sklopile su sporazume o snabdevanju američkim gasom. Kosovo je pogrešilo po tom pitanju“, kaže Kanin.
Krejmer se slaže da je Srbija bila znatno uspešnija od Kosova u izgradnji uticaja u Vašingtonu, posebno kroz lobiranje i veze sa ljudima bliskim Trampu.
Kao primer navodi uklanjanje bivšeg predsednika Republike Srpske Milorada Dodika i njegove porodice sa američkog spiska sankcionisanih osoba 2025. godine.
Srbija je u julu pokrenula i Strateški dijalog sa Sjedinjenim Državama, dok je isti proces sa Kosovom već godinu dana zamrznut.
Vašington je nastavak tog procesa uslovio ispunjavanjem određenih obaveza, uključujući i one prema srpskoj manjini.
Krejmer smatra da Kosovo u transakcionoj logici američke administracije nema mnogo ekonomskih ni strateških aduta.
Ipak, veruje da to može nadoknaditi izlaskom iz političke krize, dokazivanjem da je ozbiljan i pouzdan partner, kao i donošenjem teških odluka u dijalogu, uključujući osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom.
„Morate pokazati da ste ozbiljni i spremni da sednete za sto, pregovarate i razgovarate i o pitanjima koja možda nisu popularna, ali se moraju rešiti. Potrebno je usmereno vođstvo koje zna kojim putem Kosovo treba da ide. Politički sukobi ne donose ništa dobro građanima“, kaže Krejmer.
Kanin smatra da je ovakav status kvo opasan, iako trenutno deluje mirno.
„Nema neposredne pretnje ni hitne krize. Ali, kada bi se iznenada dogodilo nešto poput nove Banjske ili čak ozbiljnijeg incidenta, svi bi bili zatečeni. Odnosi Kosova i SAD trenutno su gurnuti u drugi plan u Vašingtonu i nisam siguran šta Kurti namerava da uradi u vezi sa njima“, kaže on.
Od povratka u Belu kuću u januaru 2025. godine, Tramp je više puta tvrdio da je sprečio rat između Kosova i Srbije.
Govorio je da se Srbija pripremala za „veliki rat“, ali da ga je on zaustavio trgovinskim pritiskom.
Bela kuća danas Kosovo i Srbiju ubraja među sukobe za koje Tramp tvrdi da ih je okončao.
U decembru 2025. godine potpisao je i zakon kojim se potvrđuje američka politika prema Kosovu i Srbiji.
Zakon podržava konačni sporazum zasnovan na međusobnom priznanju i zahteva napredak u primeni sporazuma iz 2023. godine, povezujući ga i sa jačanjem odnosa SAD sa obe strane.
Na terenu taj cilj deluje dalje nego ikada.
Kanin smatra da bi stranci trebalo da prestanu da tvrde da mogu da reše problem i da odgovornost za pronalaženje rešenja prepuste Kosovu i Srbiji.
Međutim, čekanje nosi sopstvene rizike.
Uz Vašington zaokupljen drugim pitanjima i Beograd koji bi mogao da se oseća ohrabrenijim, Krejmer upozorava da bi Srbija mogla biti u iskušenju da promeni stanje na severu Kosova mimo pravnih i političkih procesa.
Ipak, u jednom se slažu oba sagovornika: Vašingtonski sporazum, koji je pre šest godina proglašen istorijskim, danas je gotovo u potpunosti nestao iz političke stvarnosti.
