Na Kosovu je od početka ove godine na radnom mestu život izgubilo 20 radnika, od kojih 11 u sektoru građevinarstva, saopštio je predsednik Nezavisnog sindikata privatnog sektora Kosova (SPSPK) Jusuf Azemi.
Azemi je u razgovoru za Ekonomia Online rekao da bezbednost na radu i dalje predstavlja jedan od najvećih problema za zaposlene, posebno u sektorima u kojima postoji povećan rizik od povreda.
On je ocenio da najveći deo odgovornosti za bezbednost radnika snose vlasnici kompanija, kojima, kako tvrdi, zaštita zaposlenih često nije dovoljno važna.
„U 2026. godini je, nažalost, život izgubilo 20 radnika. Od toga je 11 slučajeva bilo u građevinarstvu, dok je devet bilo u različitim drugim delatnostima. Vidim rad Inspektorata na terenu i na neki način imam pozitivniji signal kada je reč o njima, jer rade ono što mogu. Međutim, pitanje zbog čega dolazi do ovoga direktno je, kao i ranije, odgovornost vlasnika kompanija koji uopšte ne pridaju dovoljno pažnje bezbednost. Nažalost, u 95 odsto slučajeva smrt ovih radnika dolazi kao posledica ljudskog faktora“, izjavio je Azemi.
Prema njegovim rečima, pored poslodavaca, odgovornost imaju i Inspektorat rada i institucije Vlade, dok poseban problem predstavlja način na koji se pred sudovima procesuiraju slučajevi pogibije radnika.
„Pre svega, glavni krivci su vlasnici kompanija. Druga karika je Inspektorat rada, a treća je cela Vlada, koja bi trebalo da bude zabrinuta zbog ovih slučajeva. Ali za nas je još veći problem to što ljudi ginu, a slučajevi se pred sudovima ne tretiraju kako bi trebalo“, rekao je Azemi.
Sindikat, kako je naveo, posebno zabrinjava i izostanak sistemske finansijske podrške porodicama radnika koji izgube život na poslu.
Azemi je rekao da sindikat godinama traži formiranje fonda kojim bi se porodicama poginulih radnika obezbedila finansijska pomoć, ali da do sada nije odgovoreno na njihov zahtev.
„Decenijama tražimo da ovakvi slučajevi imaju finansijsku podršku, barem da porodice koje izgube najbliže ne moraju dodatno da se suočavaju sa finansijskim problemima. Ali država to ne tretira jednako kada je reč o radnicima u privatnom i javnom sektoru. Nažalost, više neću tražiti od premijera da imamo fond za ove radnike, jer smo postali predmet podsmeha, ali definitivno se pokazuje da oni nisu zainteresovani da pomognu ovim porodicama, bez obzira na to što one, pored bola, u većini slučajeva imaju i finansijske probleme“, rekao je on za Ekonomia Online.
Govoreći o sudskim postupcima i naknadi štete, Azemi je naveo da samo mali broj kompanija pruža pomoć porodicama poginulih radnika.
Prema njegovim rečima, sindikat trenutno nema informacije o pravosnažnim sudskim odlukama u ovakvim slučajevima, dok su pojedini postupci trajali duže od 17 godina.
„Što duže ovi postupci traju, neko namerno, a neko nenamerno, izgubi ili ukloni dokaze, pa u većini slučajeva vlasnici kompanija ne budu proglašeni odgovornima, već se krivica prebacuje na radnike“, rekao je Azemi.
Osim građevinarstva, fatalni slučajevi su tokom ove godine, prema podacima kojima raspolaže sindikat, zabeleženi i među radnicima koji postavljaju reklame uz puteve, u preradi drveta i plastike, među vozačima kamiona, u proizvodnji uglja, kao i u slučajevima kontakta sa električnom energijom.
