Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Svetog proroka Jeremiju – Jeremijindan, jednog od najpoštovanijih starozavetnih proroka koji je živeo oko šest vekova pre Hrista.
Prema crkvenom predanju, Jeremija je još u mladosti počeo da prorokuje i upozorava narod na moralno posrnuće i stradanja koja će uslediti. Zbog svojih proročanstava često je bio proganjan, zatvaran i izložen pritiscima tadašnjih vlasti i velikaša, ali je među narodom uživao veliko poštovanje.
Sveti prorok Jeremija smatra se jednim od četiri velika proroka Starog zaveta. Njegova proročanstva i danas zauzimaju značajno mesto u hrišćanskoj tradiciji, a veruje se da je predvideo mnoga velika stradanja Jerusalima i jevrejskog naroda.
Na Kosovu i Metohiji praznik Svetog proroka Jeremije posebno se obeležava u metohijskom selu Goraždevac, gde se slavi kao seoska slava i jedna od najvažnijih svetkovina lokalnih Srba.
Jeremijindan u Goraždevcu tradicionalno okuplja veliki broj meštana, raseljenih Srba i gostiju iz drugih krajeva Srbije, Crne Gore i Republike Srpske. Praznik se obeležava svetom liturgijom, litijama, rezanjem slavskog kolača i narodnim saborom, a posebno mesto ima stara crkva-brvnara posvećena Svetom proroku Jeremiji, koja potiče još iz 14. veka.
U tamošnjem kraju, Sveti Jeremija smatra se zaštitnikom Goraždevca i simbolom opstanka srpskog stanovništva u tom delu pokrajine. Praznik se ne prekida vekovima i predstavlja dan zajedništva, okupljanja i očuvanja tradicije.
Obeležavanje slave u Goraždevcu poslednjih godina prati i kulturno-umetnički program, dok je među najprepoznatljivijim običajima tradicionalno kupanje krstonoše u seoskoj reci nakon litije.
Narodni običaji i verovanja
Praznik posvećen Svetom Jeremiji u srpskom narodu prati veliki broj običaja i verovanja, koji su se vekovima prenosili sa kolena na koleno.
U mnogim krajevima Srbije ovaj dan poznat je i kao Jeremijin dan i vezuje se za zaštitu od zmija otrovnica i drugih gmizavaca.
Po narodnom običaju, rano ujutru se nekada obilazilo dvorište uz lupanje u šerpe, tiganje i druge metalne predmete kako bi se, prema verovanju, oterale zmije daleko od doma. Uz buku su se izgovarale posebne rečenice kojima se prizivala zaštita ukućana tokom cele godine.
Narodna verovanja nalažu i da se na današnji dan ne koriste britve, igle i konac, kako se ne bi „privlačile“ zmije i nesreća.
U pojedinim krajevima verovalo se i da nije dobro češljati se ili ostavljati razvezane pertle i kanape.
Iako se mnogi običaji danas ređe praktikuju, Sveti prorok Jeremija i dalje zauzima posebno mesto u narodnoj i verskoj tradiciji, kao praznik koji simbolizuje zaštitu, opomenu i istrajnost u veri.
