Samit mira i demokratije: Beograd i Priština daleko od normalizacije

Kosovski Samit mira i demokratije pod nazivom “Sanjamo (ne)moguće: Zapadni Balkan oslobođen od kriznog menadžmenta i na zajedničkom putu ka integraciji”, drugi po redu, okupio je u Prištini različite aktere radi diskusije o temama koje se tiču Kosova, regiona i šire.

“Na ovaj način mi pokušavamo da dovedemo svet i govorimo o temama koje se svih nas tiču: proces dijaloga Beograda i Prištine, regionalna saradnja, EU integracija, pa i globalna dešavanja kao što je rat u Ukrajni, problemi sa lažnim vestima i dezinformacijama. To su samo neke od tema koje će se obraditi na ovom samitu, a naši sagovornici dolaze sa Kosova, iz regiona, ali i iz drugih delova sveta”, kazala je za Kim radio Jovana Radosavljević, izvršna drektorka Nove društvene inicijative (NSI).

“Želje SAD da vide region integrisan u EU”

Samit mira i demokratije otvorio je ambasador SAD na Kosovu Džefri Hovenijer. On je kazao da snažno rade kako bi pomogli da Kosovo i Srbija imaju stabilnu budućnost.

„Želimo da vidimo da Kosovo, kao mala ili zemlja srednje veličine na Zapadnom Balkanu, zauzima svoje pravedno mesto koje je priznato od strane cele međunarodne zajednice za ono što jeste – potpuno nezavisna i suverena država. To je neupitno, moram da kažem da mi želimo da vidimo Kosovo u ovim institucijama, u punom članstvu u EU i NATO. Usput, istu viziju delimo i za Srbiju“, naveo je on uz ogradu da je svestan da Srbija možda ne namerava u NATO.

Ambasador je dodao i da nije tajna da SAD i njihovi partneri vide dijalog kojim posreduje EU kao najbolji i jedini način i put ka postizanju pune integracije u Evropsku uniju, te metod za osiguranje mira i napretka u regionu.

„SAD imaju puno poverenje u EU i njeno posredovanje u dijalogu, kao i u visokog predstavnika Borela i izaslanika Miroslava Lajčaka kao objektivne sprovodioce ove politike. Važno je da svi akteri razumeju proces u kome se nalaze i igraju igru sa kartama koje su im podeljene. Da zapamte da koncept rada ka normalizaciji odnosa i punoj implementaciji sporazuma i njegovog aneksa na obe strane, što su naša očekivanja, puna implementacija od strane svih, jeste put napred koji dovodi Kosovo mnogo bliže viziji koju delimo, punoj integraciji ka EU i evroatlatskim strukturama“.

Hovenijer je istakao je da su zemlje uspešne kada poslovni ljudi i preduzimači mogu da unaprede svoje poslove umesto da brinu o političkim ili bezbednosnim izazovima.

“Mislim da mogu da kažem da su želje SAD i međunarodne zajednice da vide ovaj region potpuno integrisan u evropske i evro-atlantske strukture. Teška je istina da je to teško, a put je dijalog između Kosova i Srbije koji olakšava EU, a koji pretpostavlja konstruktivnu i pozitivnu angažovanost u tom procesu”, naglasio je ambasador.

Prvi panel na ovogodišnjem Samitu mira i demokratije je bio posvećen perspektivi postizanja sveobuhvatne normalizacije odnosa Kosova i Srbije. To je bila glavna tema prošlogodišnjeg samita, a Radosavljevićeva ocenjuje da smo trenutno dalje od nje no što smo bili u vreme održavanja prvog skupa.

“Situacija se drastično pogoršala u poslednjih godinu dana. Nažalost, osećamo da su nam potrebni prostori za otvorenu diskusiju koja se sužava iz dana u dan. Situacija jeste problematična, ali mislim da još uvek nismo dotakli dno u tom smislu. Nažalost, možemo očekivati dodatna pogošanja u pozicijama i odnosima između Beograda i Prištine pre nego što stvarno vidimo neki konkretan pomak iako i sada, kao i u ranijem period, vidimo jasne poruke koje dolaze od strane međunarodne zajednice”, istakla je ona.

“Lideri nezainteresovani za izalazak iz krize”

Na pitanje da li je integracija Zapadnog Balkana u Evropsku uniju moguća do 2030. godine, Radosavljevićeva ističe poruku američkog ambasadora Džefrija Hovenijera “da je proces dijaloga vezan za proces evropskih integracija”, te da jedno bez drugog ne može.

“Ako se ne vidi konkretan pomak po pitanju dijaloga Beograda i Prištine, ne možemo očekivati da ćemo dostići taj predviđeni datum”, kazala je ona i dodala da u trenutnim okolnostima lideri Kosova i Srbije ne deluju zainteresovano za postizanje kompromisa i pronalaženja rešenja za trenutnu krizu.

Sprovođenjem sporazuma brže do EU

Izvršni direktor Kosovskog instituta za istraživanje i razvoj politike, Ljuljzim Peci, smatra da predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti trenutno ne žele dogovor.

„Oni igraju ping-pong i to je veliki problem. Vučić i Kurti ne žele Zajednicu opština sa srpskom većinom. Vučić hoće podelu Kosova, a Kurti ne želi da radi ništa u tom pravcu i to je najveći problem. Ako gledamo sporazum iz Brisela, on ima dve osnove – ZSO i priznanje Kosova od strane Srbije. Ukoliko se oni zajednički ne sprovedu – dogovora neće biti“, rekao je Peci.

Peci misli da bi u jednom paketu trebalo rešiti sve nesuglasice, ali da strane nemaju poverenja.

„Kosovo i Srbija ne razumeju geopolitički momenat. Sprovođenje ovog sporazuma dovelo bi do toga da obe strane idu mnogo brže prema Evropskoj uniji. Ukoliko to ne postignemo, mislim da će ove dve zemlje ostati gde su. Kosovo je u lošijem stanju i to će imati posledice na ceo region, jer on ne treba da pati zbog loših odnosa Beograda i Prištine“, kazao je Peci.

Pomak u dijalogu nakon deeskalacije na severu

Direktor Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER), Dragiša Mijačić, mišljenja je da je briselski dijalog u zastoju, pre svega zbog situacije na severu Kosova i neimplementacije postignutih sporazuma o normalizaciji.

„Tačno se zna šta se očekuje od jedne i druge strane. U ovom slučaju najbitnija je ta deeskalacija, tj. primena sporazuma o tri tačke koju je evropska dvadesetsedmorka usvojila. Dok se ne primene te tri tačke i dok se ne deeskalira situacija na severu – nećemo moći da očekujemo neki dalji pomak u normalizaciji“, kazao je on.

Normalizacija odnosa koja se često spominje, prema Mijačićevom mišljenju, jako je kompleksan proces.

„To je jedna politička reč koja ne znači puno. Ona sa jedne strane uključuje normalizaciju između Beograda i Prištine, a to je politički proces koji EU pokušava da iznedri. Sa druge strane, očekujemo da je to prilika za kosovsko i srpsko društvo, a tu postoje jako veliki problemi i tim vidom normalizacije malo se ko bavi“, dodao je.

Izjavu kosovskog premijera Aljbina Kurtija da je evropski posrednik u dijalogu Miroslav Lajčak pristrasan – Mijačić smatra nediplomatskom.

„Lajčak svakako nije pristrasan, iza njega su stale SAD i svih 27 članica EU. Nema govora o smeni Lajčaka, niti je Kurti taj ko će odlučivati o tome ko će biti posrednik. To je jedna diverzija od strane kosovske vlade i prištinskog pregovaračkog tima da ovaj proces produži do američkih izbora i nakon toga, kako bi možda u nekoj novoj podeli karata dobili nešto više nego što mogu dobiti u ovom trenutku“, kazao je on.

Nove mere izvesne

Iz Evropske unije je potvrđeno da protiv obe strane, ukoliko se to pokaže potrebnim, mogu biti uvedene dodatne ili nove mere.

Dragiša Mijačić veruje da su one potpuno izvesne.

„Srbiji svakako vezano za sporazum o energetici, gde postoje određeni problemi oko potpisivanja komercijalnog ugovora između KEDS-a i Elektrosevera. Što se tiče Kosova – ako ne dođe do daljeg pomaka ka deeskalaciji, od strane EU svakako možemo očekivati novi paket mera prema prištinskoj vladi”, zaključio je on.

Organizatori kosovskog Samita mira i demokratije su Nova društvena inicijativa (NSI), Kosovski centar za bezbednosne studije (KCSS) i Sbunker.

Pokrovitelji su Nacionalna zadužbina za demokratiju (NED) i Fond braće Rokfeler (RBF).