Danas je u Velikoj Hoči, na spomeniku kidnapovanim i ubijenim Srbima u orahovačkoj opštini u periodu od 1998. do 2000. godine, služen parastos, u prisustvu članova porodica postradalih, predstavnika Kancelarije za KiM, Privremenog organa opštine Orahovac, Komisije za nestala lica vlade Republike Srbije i meštana Velike Hoče i Orahovca.
Parastos je služio paroh velikohočanski jerej Vuksan Kostić, koji je u molitvi pomenuo 84 imena uklesana na spomeniku kindapovanim i ubijenim Srbima.
Otac Vuksan je nakon odsluženog parastosa održao besedu u kojoj je poručio da pravoslavni hrišćani nisu stvoreni za ovaj svet, već da treba da gledaju ka večnosti.
„Evo danas, na ovaj dan, na ovom svetom mestu su nas okupili oni ljudi koji su postradali, koji su bili ubijeni i kidnapovani. Oni ljudi koji su činili zulum i koji su ubijali naše komšije, našu braću i sestre, mislili su da se time priča završava. Međutim, kao što su rekli naši pisci ‘I grobovi naši boriće se s vama’. Ti naši ljudi koji su ubijeni, koji su kidnapovani, oni su i te kako živi, mi to vidimo, jer su živi u srcima našim.
Vi ste došli ovde da se setite vaših prijatelja, braće i sestara koji su bili kidnapovani i ubijeni, i vi gajite nadu da su ti ljudi vaskrsli. I to je zapravo pokazatelj da mi pravoslavni hrišćani nismo samo za ovaj svet, nego da smo i za život večni.
Teško onim ljudima koji ubijaju telo, a duši ne mogu da naude. Zato mi od kada pamtimo, i od kada znamo, pravoslavni hrišćanski rod je uvek bio prognan, na raznoraznim mestima, ali se smrću ništa nije završilo. Gospod Isus Hristos je pre 2000 godina tu istu smrt pobedio i nama dao život večni. Zapravo po tome znamo da mi ljudi nismo zapravo za ovaj svet. Sama reč ‘čelovjek’ znači ‘čelom ka večnosti’. Mi zapravo ka večnosti treba da gledamo“, kazao je otac Vuksan i dodao:
„Zna se kome smetaju pravoslavni hrišćani. Kao što je i tada Gospod Isus Hristos smetao, smetao je nečastivima. Tako da, kao što ste se vi danas okupili, draga braćo i sestre, za vaše preminule koji su tada nastradali, morate da imate vere da oni nisu mrtvi, nego da su u Gospodu svi živi. Treba da budete svesni da treba da se molite Gospodu Bogu za njih, svakog dana, svakog sata.
Oni su ostavili svoju krv, baš na ovim mestima da posvedoče da je ovo naše i da će uvek da bude naše. Oni su se borili za ovo Sveto mesto. Moramo da znamo da gde god imalo nekih velikih iskušenja, da je baš tu sveto.
Vama svaka čast što ste danas došli ovde. Trebamo da se okupljamo u što većem broju, jer oni su naši biseri pred Gospodom. Oni su našu veru posvedočili, obelili su naš obraz pred Gospodom. Mi smo sad ovde živi, Gospod nas je ostavio žive, da mi budemo bolji ljudi, da sutra kad stanemo pred Gospoda, da nam taj isti Gospod podari Carstvo nebesko, kao što će i njima da podari Carstvo nebesko”, poručio je paroh velikohočanski.
Ispred Komisije za nestala lica Vlade Srbije, okupljenima se obrazila Vesna Bošković. Ona je istakla da će, tek kada i poslednji dosije nestalih lica bude zatvoren, moći mirno da se sačeka ovozemaljska pravda.
„Danas smo ponovo ovde kako bi smo održali pomen nevino postradalim žrtvama ali i kako bismo im još jednom ponovili, ma gde bili, da od njihove sudbine nećemo odustati, ma koliko godina da je prošlo, a prošlo je previše.
Imena uklesana na ovom kamenu zaslužuju mir, a njega mogu dobiti samo ako svi mi dobijemo istinu, vi njihovi najbliži koji ne gubite nadu i mi nadležne institucije koje ne gubimo volju da ni posle 28 godina pronađemo posmrtne ostatke onih za koje neumorno zajedno tragamo.
Tek kada svoje najmilije budete mogli da sahranite kako dolikuje i ožalite kako zaslužuju, a mi mogli da zaključimo i poslednji dosije nestalog lica, možemo s mirom sačekati ovozemaljsku pravdu, koju svaka ova tragična sudbina dugo očeku. Ne radi osvete, ne radi otvaranja novih rana, jer stare dovoljno bole. Jer radi utehe, koliko god je ona moguća“, kazala je Bošković.
Zamenik direktora Kancelarije za Kim Miloš Terzić je u svom obraćanju istakao da su ti dani kada su stradali Srbi u orahovačkoj opštini, jedni od najtužnijih u novijoj srpskoj istoriji.
„Danas smo se okupili ovde zbog istine, zbog pravde i zbog duga koji svi imamo prema članovima porodica, ali i prema našim stradalim, kidnapovanim i ubijenim sunarodnicima iz ovog dela Metohije i orahovačkog kraja.
Ovi dani, od 1998. godine su jedni od najtužnijih i najtragičnijih dana u novijoj srpskoj istoriji i shodno tome, mi pamtimo svaku žrtvu, svakog pojedinca i svaku porodicu koja već decenijama čeka pravdu.
Ta pravda je očigledno spora i mi uvek apelujemo i upiremo prst u međunarodne predstavnike i pitamo se zašto su još od 1998. godine do sada se često, gotovo uvek svrstavali na stranu onih koji su činili nepravdu prema našem srpskom narodu. Mi od istine i pravde nikada nećemo odustati“, poručio je Terzić.
Mavrić: Tragaćemo sve dok i poslednje lice sa spomenika ne bude pronađeno
Koordinator udruženja za nestala lica opštine Orahovac Negovan Mavrić istakao je da će se za nestlim licima tragati sve dok se i poslednje lice na spomeniku ne bude pronađeno.
„Ovi ljudi su zaslužili da danas, po ovoj vrućini, budemo ovde, jer kada su oni kidnapovani i ubijeni, bila je isto ovakva vrućina. Ova 84 imena koja se ovde nalaze, i oni za kojima još tragamo, tražićemo sve dok i poslednjeg sa ovog spomenika ne pronađemo. Jer to niko ne može da nam zabrani. Nismo tu stali, jer traganje će da traje. Tražimo počinioce koji su počinili zločin nad ovim ljudima. Zašto kažem zločin? Zato što su ovi ljudi nevino stradali. Kidnapovani su iz svojih kuća, sa svojih imanja, sa posla, na putu, vraćajući se sa mora. To nam daje snagu da moramo da tragamo“, kazao je Mavrić.
On je govorio o arhivima za koje kaže da poseduju značajnu dokumentaciju koja bi pomogla u rasvetljavanju slučajeva nestanka lica na području Orahovca.
„Ovih dana smo svedoci zahteva za otvaranje arhiva i mi, porodice, slažemo se da treba da se otvore arhivi, ali ne samo vojni i policijski arhivi države Srbije, već svi arhivi, uključujući i arhive lokalnih institucija ovde, jer, kao što znamo, i te kako poseduju značajnu dokumentaciju.
Mogu slobodno da kažem da se, kada ujutru otvorim Fejsbuk, prosto plašim kada vidim pojedine snimke iz arhiva UČK koje sami objavljuju. Plašim se da će se na tim snimcima jednog dana pojaviti i moj brat, kojeg su takođe mučki ubili.
Mučki su ubijeni naši ljudi iz Orahovca, Opteruše, Retimlja, u jami Volujak, u mališevskoj masovnoj grobnici i na drugim mestima.
Ti arhivi postoje. Ako neko misli da samo jedna strana treba da otvori arhive, onda to nije dobro.
Evo, posle 28 godina ovde smo da pokažemo svetu, jer se i ta politika menja i da se mnogi zločini otkriju. Mi ćemo, kao porodice, da oprostimo. Samo nam dajte posmrtne ostatke, a neka Bog sudi svima koji su počinili zločine, jer pravosuđe te zločine ne otkriva“, poručio je Mavrić.
Micić: Pred žrtvom se stoji sa strahopoštovanjem, sa upaljenom svećom i molitvom
Predsednik PO opštine Orahovac Aleksandar Micić istakao je da stradanje nije poslednja reč istorije, već da je poslednja reč „vaskrsenje“.
„Sabrali smo se danas u Velikoj Hoči, pored ove svetinje i pred licem Božijim, da molitvom, tišinom i ljubavlju sačuvamo ono što niko nema pravo da nam oduzme – sećanje na naše nevino postradale.
U današnjem danu nema mesta za velike reči. Pred žrtvom se ne govori glasno. Pred žrtvom se stoji sa strahopoštovanjem, sa upaljenom svećom i molitvom koja izlazi iz srca.
Naš narod je kroz vekove naučio da stradanje nije poslednja reč istorije. Poslednja reč pripada Vaskrsenju, pripada Hristu, koji je pobedio smrt. Zato se danas ne okupljamo samo da bismo oplakali naše stradale, već da bismo posvedočili da su oni živi u Gospodu i da žive u našem pamćenju, našim molitvama i našoj ljubavi“, poručio je Micić.
On je posebno naglasio žrtvu porodice Kostić iz sela Retimlje kod Orahovca.
„Njihova sudbina nije samo porodična tragedija. Ona je rana čitavog našeg naroda. Njihova stradalnička žrtva opominje nas da zlo može oduzeti život, ali ne može pobediti istinu, veru i ljubav.
Dok god se ovde služi sveta liturgija, dok god se u Velikoj Hoči oglašavaju crkvena zvona, dok god deca uče ko su im preci, svi naši nevino postradali nisu zaboravljeni. Oni su deo našeg duhovnog nasleđa i našeg zaveta.
Ovo područje je natopljeno molitvama svetih i suzama nevinih. Ono nas uči da ostanemo ljudi i onda kada je najteže. Da ne dozvolimo da nas bol pretvori u mržnju, nego da nas privede Hristu, jer samo je u Njemu moguće naći utehu i snagu.
Naša obaveza nije samo da pamtimo datume. Naša obaveza je da živimo dostojno onih koji su svoje živote ostavili na ovim prostorima. Da čuvamo svoje svetinje, svoje porodice, svoj jezik, svoju veru i svoje međusobno jedinstvo. To je najveći spomenik koji možemo podići našim stradalima“, kazao je.
Na kraju svog govora poručio je da ovaj skup treba da bude poruka da Srbi u Orahovcu, Velikoj Hoči i čitavom ovom kraju nisu narod bez korena.
„Naš koren je dubok. On je u našim hramovima, u grobovima naših predaka i u Jevanđelju Hristovom. Zato ne smemo izgubiti nadu, jer narod koji živi verom nikada nije poražen. Pomolimo se danas Gospodu da upokoji duše svih nevino postradalih, da uteši njihove porodice, da nam podari snage da ostanemo dostojni njihove žrtve i da među ljudima istina, pravda i mir“, poručio je Micić.
Od 12. maja 1998. kada je u spašavanju Srba iz sela Bratotina i Ratkovca život izgubio policajac iz Velike Hoče Aleksandar Micić, pa preko napada na Srbe u opštini Orahovac 17, 18, 19. jula, bombardovanja i kidnapovanja i ubijanja Srba posle dolaska KFOR-a na Kosovo u orahovačkoj opštini je kidnapovano i ubijeno 86-oro Srba. Na spomeniku su upisana 84 imena, a imena novinara Ranka Perenića i Đure Slavuja za kojima se i dalje traga, a kidnapovanih tog jula 1998. godine, su ispisana na ploči postavljenoj ispod puta koji od Velike Hoče vodi ka selu Zočište.
