Uz rat u Ukrajini i jačanje ekstremne desnice u Evropi, uz Sjedinjene Američke Države preokupirane ratom sa Iranom i izborima za Kongres za nešto više od mesec dana, i uz sve češće napetosti između Brisela i Vašingtona, koliko je Kosovo zaista spoljnopolitički prioritet onih od kojih se očekuje da razreše gordijeve čvorove i zaštite ljudska prava? Dokumenti koji definišu spoljnu politiku SAD i EU navode na neprijatan zaključak i za Beograd i za Prištinu.
Kosovo se danas na najvišem političkom novu spominje retko, a i kada se spomene, to je retko zbog njega samog. Amerika ga predstavlja kao trijumfalni dokaz uspeha, dok je za Evropsku uniju pre svega administrativna obaveza.
SAD: jedna rečenica u strategiji, sedam strana u izveštaju
Evidentno je da Vašington više ne sedi uz evropskog posrednika, kao što je to ranije činio, a posebno u vreme Gabrijela Eskobara, kada je američki izaslanik učestvovao u sastancima uz Miroslava Lajčaka. Dijalog Beograda i Prištine gotovo u potpunosti je prepušten Briselu.
SAD su interese usmerile ka bilateralnim strateškim dijalozima i potencijalnim investicijama. Ali njihove poluge moći i dalje su vidljive kada je reč o UNMIK-u i KFOR-u.
Strategija nacionalne bezbednosti SAD, objavljena krajem 2025, kao najvažniji strateški prioritet navodi zapadnu hemisferu, u duhu obnovljene Monroove doktrine, dok obaveze na Bliskom istoku i globalnu borbu protiv terorizma gura u drugi plan. Evropa nije u vrhu liste, a ni Balkan se kao region u dokumentu gotovo ne pojavljuje.
Kosovo je istaknuto kao stavka u bilansu uspeha predsednika Donalda Trampa, pa se kaže kako je Tramp za osam meseci ostvario mir u osam sukoba, među kojima je i sukob Kosova i Srbije, uz Kambodžu i Tajland, DR Kongo i Ruandu, Pakistan i Indiju.
Sam Tramp je u Hagu na samitu NATO u junu 2025, Kosovo i Srbiju svrstao u sukobe na kojima njegova administracija radi, da bi već u septembru 2025 pred Generalnom skupštinom UN sabrao u „okončane ratove“. Govoreći i sada, u Njujorku 22. septembra 2026. ponovo je nabrojao sukobe koje je, kako tvrdi, okončao, među njima i Kosovo i Srbiju.
U istom govoru pred UN Tramp je, između ostalih, zahvalio Kosovu i Albaniji što su se obavezale da pošalju vojnike i policiju i obezbede obuku za Međunarodne snage za stabilizaciju u Gazi, koje deluju pod okriljem Odbora za mir, kojim i sam predsedava. Ta obaveza je zasad samo deklarativna.
Izveštaj o politici prema Zapadnom Balkanu, koji je u maju 2026. Stejt department predao Kongresu, već u uvodu konstatuje da je era izgradnje država pod vođstvom SAD završena. Dodaje se da politika u regionu više nije spasavanje ni obnova, već stabilnost i obostrano korisna partnerstva.
Deo teksta koji se odnosi na Kosovo, podvlači da američke snage ostaju u KFOR-u, koji smatra ključnim za bezbedno okruženje i slobodu kretanja. Ali ističe i da SAD podržavaju transformaciju Kosovskih bezbednosnih snaga u profesionalnu, multietničku teritorijalnu odbranu.
O samom dijalogu Beograda i Prištine, Vašington navodi da podstiče obe strane da napreduju ka održivom, dogovorenom i obostrano prihvatljivom sporazumu, a dokument naglašava podršku univerzalnom priznanju Kosova. Doslovno, uzajamno priznanje kao cilj dijaloga se ne pominje.
Međutim, uvrštavajući odredbe o Zapadnom Balkanu u Zakon o nacionalnoj odbrani za 2026, Kongres je konstatovao da SAD treba da nastave da podržavaju sveobuhvatan konačni sporazum Kosova i Srbije zasnovan na uzajamnom priznanju. Kongres je to formulisao kao „mišljenje Kongresa“, zakonodavnu formu kojom izražava stav, ali ne obavezuje administraciju. Pupin inicijativa, organizacija sa sedištem u Beogradu i Vašingtonu (osnovana uz podršku Vlade Srbije, u vreme kada je ambasador Srbije u SAD bio Marko Đurić), ocenila je da takve odredbe predstavljaju „deklarativne smernice i politički signal, a ne izvršivi zahtevi ili nalozi izvršnoj vlasti“. Zaključili su da zakon pravno ne nameće priznanje Kosova.
Važan zaokret dogodio se u septembru 2025. kada je Vašington na neodređeno vreme suspendovao planirani strateški dijalog sa Kosovom, zabrinut zbog poteza tehničke vlade „koji su povećali tenzije i nestabilnost“. Doslednost tom stavu pročitala se i u decembru 2025, kada je Centralna izborna komisija, posle napora Samoopredeljenja da blokira overu, odbila da overi Srpsku listu za prevremene izbore. Sutradan je Ambasada SAD u Prištini te napore nazvala kratkovidim i razdornim i ocenila da podrivaju stabilnost Kosova i američke interese, uključujući obnovu strateškog dijaloga.
U julu 2026. otvoren je strateški dijalog sa Srbijom, koji će, kako je saopšteno, obuhvatiti energetiku, odbranu, nauku i tehnologiju. Obe strane povrđuju posvećenost regionalnom miru i bezbednosti, dijalog Beograda i Prištine nisu pomenule. Portparol Stejt departmenta je u pisanom odgovoru Radiju slobodna Evropa kazao da SAD očekuju strateški dijalog sa Kosovom kada budu stvoreni odgovarajući uslovi, „uključujući ispunjavanje obaveza Kosova prema kosovskim Srbima“. Stejt department tada nije dao rok niti je precizirao koje korake očekuje od kosovskih vlasti.
Dijalog Beograda i Prištine, za američku spoljnu politiku je pre svega evropski posao, tako Vašington u njemu ne vidi ni ulogu za Ujedinjene nacije.
Govoreći pred Savetom bezbednosti UN, oktobra 2025, ambasador Džef Bartos, predstavnik SAD u UN, zadužen za upravljanje i reforme, zatražio je postepeno gašenje UNMIK-a, podvlačeći da „na Kosovu nema bezbednosne krize“.
„Ali realnost je da je UNMIK naduvana mirovna misija bez mirovnjaka, u kojoj 81 odsto budžeta ide na plate osoblja, a koja obavlja poslove koje bi trebalo da rade druge organizacije“, kazao je Bartos. Ipak je priznao da su napori misije u podsticanju dijaloga bili korisni.
Pozvao je Beograd i Prištinu da smanje tenzije, s krajnjim ciljem uzajamnog priznanja.
Aprila ove godine, zamenica stalnog predstavnika SAD Tami Brus, poručila je ministrima Marku Đuriću i Gljauku Konjufci da je jedini trajni put napred normalizacija. Od Aljbina Kurtija i Aleksandra Vučića zatražila je da smanje tenzije i ostanu za pregovaračkim stolom dijaloga, podsećajući da dijalog vodi specijalni predstavnik EU Peter Sorensen. Uzajamno priznanje tada nije naglasila.
Prošle nedelje, kada se Aleksandar Vučić u Njujorku sastao sa zamenikom državnog sekretara Kristoferom Landauom, prema Vučićevim rečima, dogovoreno je da obe strane preduzimaju korake istovremeno i da se lakša pitanja rešavaju pre najtežih. Da li je među „najtežim pitanjima“ i Kosovo, iz javno dostupnih izjava, a ni akcija nije moguće utvrditi.
„Očigledno, Srbija je upletena u neka pitanja koja su potencijalno problematična i eksplozivna i za koja postoji međunarodno interesovanje. Ali to je strateško partnerstvo koje želimo da produbimo i nameravamo to da učinimo, upravljajući potencijalnim problemima koji bi mogli da se pojave, a za koje znam da se Srbije duboko tiču“, izjavio je prošle nedelje Marko Rubuio, državni sekretar SAD.
Ako bi se, između redova čitale njegove reči, možda osim odnosa Srbije sa Rusijom i Kinom, u Rubiovoj beležnici stoji i tema dijaloga sa Prištinom.
Autorka teksta: Jelena L. Petković
