„Na Kosovu se nikad ništa slučajno ne događa. Nisu slučajno ni predavana ovlašćenja i kompetencije Srbije kosovskim vlastima. Vlasti u Beogradu su to radile po uvežbanoj šemi. Najpre bi Aleksandar Vučić rekao: ’Ne dam tablice, Gazivode, opštine, sudove…’, a onda bi dolazili meseci krize, narod bi bio nateran da izlazi na ulice, na barikade. Naredni korak bi bio naredba iz Beograda da se povuku, srpski mediji bi na sva zvona javljali da je ’postignuta pobeda’. I tako redom”, kaže za Kontakt Plus radio Milivoje Mihajlović, novinar i osnivač prištinskog Medija centra, nekadašnji glavni urednik Radio Prištine i direktor Radio Beograda, opisujući jasno uočljiv obrazac na severu Kosova: dok su institucije prazne, a javnost na odmoru, leti se gradi „nova normalnost”. I dodaje:
„Kosovski Srbi su valuta kojom Aleksandar Vučić plaća svoj opstanak na vlasti. U toj predstavi su uvek učestvovali i pripadnici međunarodnih misija, zapadni centri moći, a ni istočni se nisu pretrgli da pomognu Srbima na Kosovu. Srpski mediji pod kontrolom vlasti. To je klasična obmana u koju deo kosovskih Srba i dalje veruje. To je obrazac.”
Anatomija obrasca
Šablon je toliko uočljiv da je naivno govoriti o slučajnosti. Potezi nakon kojih se ništa ne vraća na staro uglavnom se dešavaju od kraja juna do kraja avgusta, u vreme parlamentarne pauze, kada diplomatska predstavništva rade u smanjenom kapacitetu, mediji su u letnjoj šemi, analitičari na odmoru, a javnost zabrinuta zbog požara i temperatura.
Kada se gleda kako intenzitet događaja menja prirodu života o kojem se navodno pregovara, leto 2026. je školski primer. U nekoliko nedelja promenjena je bezbednosna arhitektura na dva osetljiva mesta na Kosovu. Srušeni su objekti na više lokacija na severu i nastavljeni su radovi u zaštićenoj zoni Visokih Dečana, jedne od najvažnijih srpskih svetinja. I sve to dok nema ni konstituisanog parlamenta, ni izabranog predsednika, ni vlade s punim mandatom.
Leta 2022. kriza oko registarskih tablica i ličnih dokumenata dovela je do barikada i, kao odgovor, do zatvaranja prelaza na severu. Pod pritiskom međunarodnih posrednika odluka je odlagana, ali ne i zaustavljena. Srbi su te jeseni odlučili da napuste kosovske institucije, pre svega policiju i pravosuđe, što je otvorilo vrata čitavom nizu događaja.
Po bojkotu izbora u proleće 2023, u maju je Kosovska policija silom uvodila nove gradonačelnike, izabrane sa tek nekoliko procenata izlaznosti, u opštinske zgrade u Zvečanu, Zubinom Potoku i Leposaviću. U sukobima ispred opštine u Zvečanu povređeni su i demonstranti i pripadnici KFOR-a. Nekoliko meseci kasnije dogodila se Banjska.
Maja 2024. zatvoreni su objekti Poštanske štedionice, a početkom avgusta Kosovska policija je zatvorila devet ekspozitura Pošte Srbije na severu. U saopštenju od 5. avgusta 2024. portparol Evropske službe za spoljne poslove Peter Stano ocenio je to kao jednostran i nekoordinisan korak kojim se krše sporazumi postignuti u dijalogu i pozvao kosovsku vladu da preispita odluku, dok je iz ambasade SAD u Prištini poručeno da su duboko razočarani.
Odluka ipak nije preispitana. Pored trezora Narodne banke Srbije u Leposaviću, do kraja godine zatvorene su direkcije za urbanizam, za gradsko građevinsko zemljište i puteve i za stambeni i poslovni prostor u Severnoj Mitrovici, da bi u januaru 2025. na red došli Poreska uprava i Dunav osiguranje.
Reč je o stotinama ljudi koji su ostali bez mesta na kojima su godinama radili. To nikada nije bilo pitanje samo ekonomske bezbednosti, ali je leto 2026. ponovo poteglo pitanje fizičke.
Tehnička vlada, potezi politički
Vanredni parlamentarni izbori 7. juna bili su treći u godinu i po dana, sa rekordno niskom izlaznošću od 37 odsto. Samoopredeljenje je opet prvo, ali bez većine za samostalno formiranje vlade.
Bez obzira što institucije nisu formirane, donete su važne, najosetljivije političke odluke. Po svakoj demokratskoj logici vlada u tehničkom mandatu administrira tekuće poslove, a ne obavezuje budući saziv. Promena bezbednosne strukture na glavnom mostu i uvođenje Kosovske policije u obezbeđenje manastira pod zaštitom Uneska potezi su koji bi, u uređenom sistemu, tražili najmanje parlamentarnu raspravu.
„Institucionalni vakuum u kosovskoj vlasti je politički, u funkcionisanju vlasti se ne oseća. Od starta krize kormilo vlasti je u rukama Aljbina Kurtija i on je pokazao da je velemajstor vladavine u kriznim okolnostima. Iz izbora u izbore, ali on sedi u premijerskoj fotelji. Verujem da je predizborna kampanja glavni motiv sistemskih pritisaka na Srbe na severu. Ali me čudi da Beograd ćuti. Ne samo vlast koja je smislila tu ujdurmu izdaje nego i najveći deo javnosti”, kaže Mihajlović.
Deseti avgust: Most i Dečani
Deseti avgust 2026. ostaće zapamćen kao dan kada su italijanski karabinjeri za nekoliko sati sklonili vozila i šator sa severne strane glavnog mosta na Ibru. KFOR je zvanično uklonio stalnu tačku sa severne strane. Javnost je to razumela da su – napustili most koji je od 1999. bio i fizička i simbolička tačka podele grada.
Kosovski ministar unutrašnjih poslova u tehničkom mandatu, Dželjalj Svečlja, najavio je sa južne strane mosta proces u kojem odgovornost za bezbednost prelazi na Kosovsku policiju.
Na javnoj raspravi o nacrtu opštinskog budžeta gradonačelnik Severne Mitrovice Milan Radojević ocenio je da bi povlačenje vojnika KFOR-a s mosta i dozvola da se on otvori za saobraćaj značili pobedu Aljbina Kurtija i svrstavanje misije na njegovu stranu, podsetivši na to da je otvaranje glavnog mosta deo Kurtijevog programa. Dodao je da se ne slaže s procenom da je bezbednosna situacija bolja i da opština namerava da razgovara s komandantom KFOR-a kako do takve odluke u praksi ne bi ni došlo.
Komandant misije, general-major Ozkan Ulutaš, kasnije je u intervjuu za portal Kosovo onlajn ocenio da optimizacija ne znači prenos mandata i odgovornosti KFOR-a na Kosovsku policiju ni smanjenje obaveza NATO-a i poručio da misija ostaje snažno prisutna na severu. Turski general- major Ulatuš je na odlasku sa dužnosti, a nasleđuje ga italijanski general-major Roberto Vergori.
Građanima na severu ne znači ništa razlika između termina „optimizacija” i „prenos odgovornosti” kada vide da na mostu više nema onih koji su tu bili dve i po decenije. Odnosno, da su umesto njih tu ljudi u uniformama u koje, prema svim dostupnim istraživanjima, nemaju poverenja.
Sa identičnim obrazloženjem istovremeno se doznalo da je počela i integracija pripadnika Kosovske policije u bezbednosnu strukturu manastira Visoki Dečani, prvi put od 1999. godine. Prisustvo KFOR-a bilo je, za monaško bratstvo i za vernike, garancija koja je izdržala sve krize proteklih dvadeset pet godina.
Najava o postepenom smanjenju prisustva stigla je zvaničnim saopštenjem iz sedišta NATO-a od 12. juna, pet dana posle izbora, dok se još nije znalo kakva će vlast iz njih izaći i da li će vlade uopšte biti. U saopštenju se navodi da će Alijansa, budući da bezbednosna situacija na Kosovu ostaje uglavnom stabilna, optimizovati položaj KFOR-a i postepeno prilagođavati njegovu brojnost tokom naredne godine.
Ako je odluka proizvod unutrašnje logike Alijanse i preraspodele resursa na druga, za NATO prioritetnija žarišta, onda formulacija o „poboljšanoj bezbednosnoj situaciji” nije razlog, već opravdanje. Iz NATO-a poručuju i da će se optimizacija odvijati „postepeno i u skladu s uslovima na terenu” i da može biti poništena ukoliko to zahtevaju relevantni bezbednosni događaji, ali se nigde ne definiše nijedan uslov čije bi nastupanje proces zaustavilo.
„KFOR je vojna organizacija koja radi po nalogu političkih centara. Održava redovne sastanke sa Vojskom Srbije, zna stanje na terenu. Mislim da je njihov posao da spreče veće incidente. Ali to što se događa na terenu ide na dušu vođa u Beogradu i Prištini. Srbi na severu nemaju poverenja u Kosovsku policiju, osećaju da ih je Beograd izdao. Nalaze se između čekića i nakovnja. Jedina nada im je da će ih KFOR zaštititi. Ne znam da li kucaju na pogrešna vrata”, ocenjuje Milivoje Mihajlović.
NATO je u saopštenju još dodao da „i dalje podržava dijalog Beograda i Prištine“ uz posredovanje EU i „poziva obe strane da se angažuju kako bi se rešila otvorena pitanja i došlo do rešenja koje poštuju prava svih zajednica, podvlačeći da je – „to ključno za trajnu bezbednost na Kosovu i stabilnost u regionu“.
Gazivode i Bošnjačka mahala
Gazivode nisu obično jezero. Akumulacija je ključni resurs za vodosnabdevanje i energetiku, bila je predmet Vašingtonskog sporazuma i ideje o zajedničkoj eksploataciji.
Uklanjanje prvih objekata počelo je krajem juna, a 21. jula bageri su, uz asistenciju Kosovske policije, srušili desetak vikendica u Zubinom Potoku, po zahtevu javnog vodoprivrednog preduzeća „Ibar-Lepenac”, koje tvrdi da su podignute bez dozvola na njegovom zemljištu. Vlasnici se pozivaju na dugoročne ugovore sa „Srbijašumama” i na sporove koji još traju pred sudom.
Do kraja avgusta na obalama jezera porušeno je najmanje 30 objekata. Najmanje dvadeset po nalozima tog preduzeća, a ostali po zahtevima kosovskih ministarstava.
Svako pomeranje vlasničke strukture na obalama Gazivoda ima strategijsku, ne samo imovinsku dimenziju, a sudbina tog resursa vode bar je formalno i dalje tema pregovora.
Dvadeset petog avgusta bageri su ušli u Bošnjačku mahalu u Severnoj Mitrovici gde je na mestu porušenih objekata planirana izgradnja stambene zgrade. Opštinska inspekcija je naložila izvođaču da obustavi radove, obrazlažući da je dozvola za rušenje, koju je izdalo prethondno rukovodstvo opštine izabrano na izborima koje su Srbi bojkotovali – istekla i da se objekti nalaze na opštinskoj parceli.
Objekti su ipak srušeni, a umesto da obustavi radove, službenici lokalne samouprave koji su izdali nalog u okviru svojih nadležnosti – završili su u policijskih nadležnosti. Tako da je i ovaj spor oko formalno – građevinske dozvole za građane severa suštinski – još jedna vežba o tome „čija je poslednja“ na severu Kosova.
Obrazac se ponavlja i u okviru zaštićene zone Dečana. U saopštenju objavljenom 29. jula Eparhija raško-prizrenska navela je da su radovi obnovljeni na postojećoj trasi oko dva kilometra zapadno od manastira, na putu povezanom sa spornim projektom Dečani-Plav, i da po obimu prevazilaze redovno održavanje.
Monasi su, kako se navodi, na licu mesta zatekli kamione s drobljenim kamenom i građevinsku mehanizaciju. Eparhija podseća na to da Zakon o specijalnim zaštitnim zonama zabranjuje tranzitne puteve kroz ruralne zaštitne zone i da za radove na putevima mora prethodno da se zatraži saglasnost SPC, što nije učinjeno.
„Niti nam je poznato da je ovom pitanju pokrenut zakonom predviđeni postupak pred Savetom za sprovođenje i nadgledanje“, saopštila je Eparhija.
Dogovor postignut 2020. u Savetu za sprovođenje i nadgledanje koji je predviđao obilaznicu izvan zaštićene zone i samo ograničeno uređenje lokalnog puta unutar nje. Potpisali su ga dva kosovska ministra i gradonačelnik Dečana, uz garancije šefova misija EU i OEBS-a.
Posledice po zajednicu
Do 2026. srpske institucije na Kosovu praktično su prestale da postoje. Ukinut je dinar, zatvorene su pošte, Poštanska štedionica, trezor, Kancelarija za KiM, direkcija Fonda PIO, upravni okrug, centri za socijalni rad, direkcije za urbanizam i građevinsko zemljište, Poreska uprava, osiguranje…
I Trepča, nekada ekonomski simbol razvitka severa Kosova, menja ruke. Proglašavajući se za pravnog naslednika, „Trepča jug“ mesecima potražuje i preuzima poslovne i druge objekte u Severnoj Mitrovici i Zvečanu, te podvlači da je reč o njenoj imovini. Nakon rušenja garaža u severnom delu Mitrovice, tokom avgusta i početkom septembra 2026. preuzeti su poslovni prostori, parking, pa i prostorije Udruženja penzionera. Obrazac je isti – „Trepča jug“ korisnicima uputi zahtev da oslobode prostor ili dostave dokumentaciju kojom dokazuju pravo na njegovo korišćenje, nakon čega bi prostor bio preuzet.
Prema bilansu portala KoSSev, reč je o najmanje pedeset devet ugašenih službi, a po podacima Kancelarije za Kosovo i Metohiju, saopštenim 15. januara 2025, oko hiljadu i sto ljudi ostalo je bez posla.
„Srbima na Kosovu ovo sigurno ne odgovara. Oni su od dolaska naprednjačke vlasti izgubili sve – i policiju i teritorijalnu odbranu, tablice, Gazivode, energetski sistem. Sada idu u centralnu Srbiju da podignu penzije na bankomatu. Posle sulude akcije u Banjskoj izloženi su neviđenom teroru, hapšenjima, osudama. Kome to odgovara? Samo onima koji žele da proteraju Srbe sa Kosova, a ima ih, bojim se, i u Prištini i u Beogradu koji rade na tome”, kaže Mihajlović.
Zbir ovog leta je da su nestali i poslednji instrumenti kojima se moglo nešto zaustaviti. Sud nije zaustavio rušenje na Gazivodama jer je rušeno pre ročišta. Opštinska inspekcija nije zaustavila bagere u Bošnjačkoj mahali, već su službenici odvedeni u stanicu. Zakon o specijalnim zaštitnim zonama nije sprečio radove kod Visokih Dečana. Saopštenja Evropske unije, ambasada i Kvinte isparila su u etru.
Kada čovek zaključi da ne funkcioniše nijedan mehanizam: ni izborni, ni sudski, ni institucionalni, ni međunarodni – on piše žalbu, već pakuje kofere, ukazuju brojne analize o stavovima srpske zajednice.
Ne postoji nijedan primer u poslednje tri godine da je jednostrani potez naknadno poništen za pregovaračkim stolom, podvlači Mihajlović.
„I zbog toga je jasno da je prodaja srpskih interesa dogovorena sa Beogradom. Nije normalno da Briselski sporazum bude potpisan, a da ni Priština ni međunarodna zajednica ne ispune prvi stav – Zajednicu srpskih opština. A suludo je da bez nje vlast Aleksandra Vučića predaje sve nadležnosti na Kosovu. To niko sa zdravom pameću nikad ne bi učinio. Ništa nije ispravljeno za pregovaračkim stolom zbog toga što je dogovoreno upravo to što se događa, a sve na štetu građana srpske nacionalnosti na Kosovu”, kaže i dodaje:
„Niko u Prištini, a čini mi se ni u Briselu ni u Vašingtonu, neće da ’vraća kazaljku na kosovskom satu’. To je plan od 1999. godine i iluzorno je očekivati da će se bilo šta ispravljati. Kosovske vlasti svesno sprečavaju povratak Srba u sudove i policiju. Mogu to dok god one koji vladaju u Beogradu Kosovo zanima samo kao poluga kojom će ostati na vlasti”, zaključuje Mihajlović.
Ostala su samo još dva tega srpske zajednice, školstvo i zdravstvo, oblasti koje su, kako je ocenio i gradonačelnik Severne Mitrovice, pitanje isključivo za pregovarački sto u Briselu. Ili je to tema za naredno leto?
Autorka teksta: Jelena L. Petković
