Ovo je upozorio penzionisani američki pukovnik Rej Vojčik u intervjuu za „Radio Slobodna Evropa“.
Vojčik, koji je ranije bio šef Kancelarije za odbrambenu saradnju u Ambasadi SAD u Prištini, naglašava da Vašington preispituje svoj globalni vojni stav, sa većim fokusom na region Pacifika i zapadnu hemisferu, dok očekuje da evropski saveznici preuzmu veću odgovornost za bezbednost u Evropi.
Debata o mogućem smanjenju američkog prisustva na Kosovu pokrenuta je nakon izveštaja „Politico“, koji je, pozivajući se na diplomate NATO-a, objavio da su SAD zatražile od NATO-a da smanji svoje spoljne aktivnosti, uključujući mirovnu misiju na Kosovu.
Trenutno, oko 590 američkih vojnika služi u okviru Kfora od ukupno oko 4.600. Međutim, zvaničnik Pentagona je rekao za „Radio Slobodna Evropa“ da nema najava o promeni raspoređivanja snaga.
Prema Vojčiku, svako brzo povlačenje ili iznenadno smanjenje američkih snaga bila bi strateška greška i stvorila bi krhki prelazni period, koji bi destabilizujući akteri mogli da testiraju.
„Svaka iznenadna promena položaja američkih trupa ili drugih savezničkih snaga u Kforu bila bi greška i stvorila bi neizvesnost. Moramo uvek imati na umu kako izgleda radikalna promena u raspoređivanju snaga, a dovoljno je setiti se haotičnog povlačenja iz Avganistana, koje je orkestrirala Amerika, 2021. godine. Takođe moramo imati na umu da su 2023. godine srpske paravojne jedinice napale kosovske policijske snage. Istorijski gledano, nikada ne smemo zaboraviti da je nestabilnost na Balkanu dovela do izbijanja Prvog svetskog rata i smrti 20 miliona ljudi širom Evrope“, rekao je on.
Američki pukovnik naglašava da je plan NATO-a uvek bio da smanjenje snaga bude postepeno i tek nakon što se ispune bezbednosni uslovi.
„Značajno smanjenje broja američkih trupa u Kforu imalo bi veći uticaj na sposobnost sprečavanja kriza i brzog reagovanja na njih nego na svakodnevnu bezbednost. Ako smanjenja broja američkih trupa obuhvate važne kapacitete kao što su izviđanje i nadzor, avijacija i medicinska evakuacija, transport ili komandno osoblje, onda Kfor može biti sporiji u otkrivanju pretnji, donošenju odluka i slanju snaga u slučaju neočekivane krize, posebno u osetljivim područjima“, dodao je penzionisani pukovnik.
Upozorio je da bi takvo povlačenje moglo stvoriti prostor za rast uticaja Rusije i Kine na Zapadnom Balkanu, u političkom, informacionom, vojnom i ekonomskom smislu. Prema njegovim rečima, obe ove zemlje su ojačale saradnju sa Srbijom, uključujući snabdevanje oružjem i vojnu obuku, dok Rusija ostaje snažan politički pristalica Beograda.
Vojčik ocenjuje da su kosovske bezbednosne institucije, uključujući policiju i Kosovske bezbednosne snage, ostvarile značajan napredak tokom godina, ali naglašava da one ne mogu zameniti preventivnu ulogu i komandni autoritet NATO-a u slučaju neočekivane krize.
