Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja, praznik posvećen sećanju na mučeničku smrt proroka, Preteče i Krstitelja Gospodnjeg.
Sveti Jovan Krstitelj jedna je od najznačajnijih ličnosti hrišćanstva. U Jevanđelju se navodi kao prorok koji je propovedao pokajanje i pripremao narod za dolazak Isusa Hrista, koga je krstio na reci Jordan. Zbog svoje propovedi i javnog ukoravanja vladara, stradao je po nalogu galilejskog vladara Iroda Antipe.
Prema jevanđelskom predanju, Irod je na svojoj gozbi, nakon plesa Irodijadine kćeri Salome, obećao da će joj ispuniti želju. Na nagovor majke, ona je zatražila glavu Svetog Jovana Krstitelja. Irod je naredio da Jovan bude pogubljen u tamnici, a njegova glava doneta je na poslužavniku.
Praznik Usekovanja obeležava se 11. septembra, odnosno 29. avgusta po julijanskom kalendaru. Njegovo ustanovljenje vezuje se za osvećenje crkve podignute na mestu groba Svetog Jovana u Sevastiji, u vreme cara Konstantina i carice Jelene. U crkvenom predanju ovaj praznik ima posebno mesto, a zbog sećanja na mučeničku smrt svetitelja naziva se i „malim Velikim petkom“.
Usekovanje je dan strogog posta, a vernici ga provode u molitvi, uzdržavanju i sećanju na stradanje Svetog Jovana. Praznik se slavi i kao krsna slava u pojedinim porodicama.
Obeležavanje praznika na Kosovu i Metohiji
Na Kosovu i Metohiji Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja ima posebno mesto u crkvenom i narodnom predanju, a praznik se u pojedinim sredinama obeležava kao gradska ili hramovna slava.
U Uroševcu je Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja gradska slava, koja se tradicionalno proslavlja u dvorištu Hrama Svetog cara Uroša, uz okupljanje vernika i raseljenih Uroševčana. Kao hramovna slava, praznik se obeležava u crkvi Usekovanja glave Svetog Jovana Krstitelja u Velikom Rudaru kod Zvečana, kao i u istoimenom hramu u Peći. U Velikom Rudaru postoji i poseban običaj vezan za seosku slavu – ona se obeležava poslednjeg petka pred Usekovanje, dok je sama crkva posvećena Svetom Jovanu Krstitelju.
Praznik je hramovna slava i Manastira Svetog Jovana Krstitelja u Sočanici kod Leposavića, gde se vernici okupljaju na liturgiji i molitvenom obeležavanju praznika.
Narodni običaji i verovanja
Uz crkveno pravilo posta, za ovaj dan vezani su i brojni narodni običaji. U pojedinim krajevima veruje se da ne treba jesti crveno voće i povrće, poput lubenice, paradajza i crvenih plodova, jer njihova boja simbolično podseća na krv Svetog Jovana. Takođe se može čuti verovanje da na Usekovanje ne treba seći ništa, posebno okrugle predmete i plodove, kao ni obavljati teže poslove.
U narodnoj tradiciji ovaj dan se povezuje i sa branjem lekovitog bilja, dok se u pojedinim mestima održavaju vašari. Ovi običaji i verovanja deo su narodne tradicije.
Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja u pravoslavnoj tradiciji podseća na njegovu nepokolebljivost u svedočenju istine i spremnost da zbog nje podnese stradanje, bez obzira na moć i položaj onih koje je ukoravao.
