Prema najnovijim podacima, više od 90 odsto stanovnika na Kosovu ima pristup internetu, što, kako upozoravaju stručnjaci, povećava i rizik od različitih zloupotreba u digitalnom prostoru.
Projektna menadžerka Nove društvene inicijative (NSI), Milica Andrić Rakić, ocenjuje da je verovatnoća da korisnici postanu žrtve nebezbednih praksi na internetu veoma visoka.
„Cilj nelegalnih aktivnosti na internetu može biti bezazlen, počev od reklama koje pojedine kompanije koriste za promociju proizvoda, pa do ozbiljnih krivičnih dela kao što su krađa ličnih podataka ili novca“, kazala je Andrić Rakić.
Ona je istakla da se ova organizacija prvenstveno bavi bezbednošću informacija koje građani dobijaju putem elektronskih uređaja.
„Mi kao organizacija se prvenstveno bavimo bezbednošću integriteta informacija koje dobijamo preko elektronskih uređaja, odnosno time da li su u pitanju lažne informacije ili manipulativni medijski sadržaji, više nego bezbednošću u tehničkom digitalnom smislu. Ipak, poput drugih organizacija, prolazimo kroz treninge kako bismo bolje zaštitili svoje profile na mrežama i skladištenje podataka“, navela je Andrić Rakić.
Dodaje da se sumnjivi sadržaji na Kosovu sve češće distribuiraju putem SMS poruka, zbog čega građani treba da budu posebno oprezni prilikom njihovog otvaranja.
Na rizike ukazuje i iskustvo NVO Centar za zastupanje demokratske kulture (ACDC) iz Severne Mitrovice, koja je bila meta hakerskog napada.
Direktor ove organizacije, Dušan Radaković, naveo je da je najpre hakovan njegov lični Fejsbuk profil, a potom i zvanična stranica organizacije koja je bila povezana sa tim nalogom.
„U pitanju je bio fišing napad kompanije registrovane u Australiji“, rekao je Radaković.
On je objasnio da je organizacija koristila kreditnu karticu povezanu sa Fejsbuk stranicom radi promocije sadržaja, te da je 2023. godine, oko tri časa ujutru, nepoznato lice pokušalo da plasira reklame u nekoliko navrata od po 400 evra, koliko je iznosio tadašnji maksimalni dozvoljeni limit za sponzorisanje objava na Fejsbuku.
„Pukom srećom novac nije skinut sa računa jer u tom trenutku na kartici nije bilo dovoljno sredstava“, kazao je Radaković.
Dodaje da je odmah po saznanju kontaktirao banku i prijavio slučaj nadležnim institucijama.
„Kada sam se probudio i video šta se dogodilo, hitno sam zvao banku. Kartica je blokirana, a potom sam slučaj prijavio policiji. Do danas nema rezultata“, naveo je on.
Radaković je istakao da je razgovarao i sa predstavnicima Odeljenja za visokotehnološki kriminal u Regionalnoj stanici Kosovske policije u Južnoj Mitrovici, ali da pokušaji da se profil povrati nisu bili uspešni.
Organizacija je, kako kaže, uputila više od stotinu žalbi kompaniji Meta, ali bez odgovora.
Istog dana, njihov veb-sajt bio je izložen sa više od 400 hakerskih napada, zbog čega je privremeno ugašen od strane provajdera kako bi se sprečila veća šteta. Takođe, organizaciji su ukinuta i dva Instagram naloga zbog navodnog kršenja standarda zajednice.
Uprkos tome, ACDC je uspeo da unapredi bezbednost uvođenjem licenciranih softvera, višestruke autentifikacije i dodatnih obuka zaposlenih za zaštitu digitalnih podataka.
Sagovornici su u nastavku emisije govorili i o načinima zaštite na internetu, razlikama u opreznosti između generacija, kao i o tome kome se građani mogu obratiti u slučaju hakerskih napada ili finansijskih prevara, ali i o ulozi institucija i civilnog društva kada je reč o digitalnoj privatnosti.
