Za manje od godinu i po dana, Srbija je preduzela dva seta mera kako bi zaštitila prava Srba i svoje institucije na Kosovu – u aprilu 2023. i septembru ove godine. I dok je srpska strana često popustljiva i nedosledna, a međunarodna zajednica kritična, na terenu su primetni jedino potezi kosovskog premijera.
Srbija se tokom ovog perioda suočava sa intenzivnim političkim, bezbednosnim i društvenim izazovima u pokušajima da zaštiti prava Srba na Kosovu. Vlasti u Beogradu dva puta odgovaraju merama koje su osmišljene kao odgovor na poteze Prištine na severu Kosova, pod vođstvom Aljbina Kurtija, ali i u skladu sa očekivanjima međunarodne zajednice. Međutim, delovanje Srbije u proteklih godinu i po dana bilo je nedosledno i nedovoljno efikasno. Uprkos tome što su međunarodne reakcije prisutne, do sada nisu imale konkretan uticaj na poteze kosovskih vlasti. Prištinska strana i dalje koristi svaki prostor za jačanje svog uticaja na severu, dok se Srbi nalaze u sve težem položaju.
Mere iz aprila 2023.
Nakon što su Srbi napustili kosovske institucije na severu Kosova u novembru 2022, Vlada Srbije je 15. aprila 2023. usvojila „Paket mera zaštite prava Srba i nealbanskog stanovništva, kao i vitalnih državnih i nacionalnih interesa na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija“. Mere dogovorene na sastanku predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa Srbima sa Kosova, na Veliki četvrtak, 13. aprila u Raški, obuhvataju pet tačaka.
Registarske tablice: „Nema predaje, KM ostaje“ – prošlost
Prva ključna tačka odnosila se na pitanje registarskih tablica, odnosno odluku Prištine o preregistraciji vozila sa srpskih oznaka gradova na Kosovu na „RKS“ tablice.
Tu Srbija zahteva hitnu reakciju međunarodne zajednice kako bi vlasti u Prištini „prekinule kršenje sporazuma o registarskim tablicama“ i „omogućile slobodu kretanja Srbima sa legalnim srpskim tablicama“. Srbija je tada upozoravala da će preduzeti mere ukoliko Priština postupi suprotno sporazumima.
Ipak, i pored tada već ustaljene parole „Nema predaje, KM ostaje“, na kraju je došlo do prećutne saglasnosti da se vozila preregistruju na „RKS“ tablice.
Nadležni organi Republike Srbije nisu preduzeli „ciljane političke mere“, te vozila sa „RKS“ tablicama sada nesmetano cirkulišu i kroz Srbiju.
Pored toga, pet meseci nakon završetka preregistracije, po odluci kosovskog Ministarstva unutrašnjih poslova, vlasnici vozačkih dozvola izdatih od strane Srbije, uz fizičko poništavanje od strane kosovskih organa, zamenili su ih kosovskim.
I ovaj proces je prošao bez reakcije zvaničnog Beograda.
Formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO): Zahtev bez vidljivih rezultata
Hitno formiranje ZSO, dogovoreno Briselskim sporazumom, bilo je druga ključna tačka aprilske politike. Srbija je insistirala da ZSO bude formirana pre povratka Srba u kosovske institucije, što je postavila kao crvenu liniju.
Izaslanici EU, SAD, Nemačke, Francuske i Italije predstavili su oktobra 2023. nacrt statuta koji su u načelu prihvatili Kurti i Vučić. Ipak, međunarodni predstavnici su, uslovno rečeno, ostali u zoni deklarativnih zahteva, dok kosovska strana izbegava bilo kakav korak ka operativnom formiranju ZSO.
Napredak u vezi sa osnivanjem ZSO do danas nije postignut, te je ova mera ostala u domenu političkih zahteva bez formalnih rezultata.
Povlačenje Kosovske policije sa severa: Kaznene mere bez efekta
Treća tačka se odnosi na prisustvo kosovskih policijskih snaga na severu Kosova. Nakon njihovog raspoređivanja na severu Kosova, izgradnji baza, te sve češćeg hapšenja Srba, Srbija zahteva njihovo povlačenje, navodeći da ove snage „brutalno terorišu“ Srbe i krše sporazum o policijskom prisustvu.
Međutim, policijske snage nisu se povukle. Naprotiv, sprovele su niz opširnih akcija usmerenih na zatvaranje srpskih institucija, uključujući banke, pošte i privremene organe.
Do prve sinhrone akcije došlo je već 26. maja 2023, u tri opštine na severu Kosova – Zvečanu, Zubinom Potoku i Leposaviću. Tada su albanski gradonačelnici, nakon izbora na severu Kosova, koje su bojkotavali Srbi, uz pomoć specijalnih jedinica Kosovske policije, nasilno zauzeli zgrade opština u kojima su funkcionisali srpski privremeni organi. Danas, u ove tri zgrade, funkcionišu samo opštine po kosovskom sistemu, iako je u junu EU uvela kaznene mere Kosovu.
Mere su usledile zbog, kako je tada navedeno, jednostranih poteza Prištine na severu Kosova, zahtevajući da se hitno preduzmu akcije u cilju deeskalacije situacije na terenu. Mere uključuju privremenu suspenziju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, nemogućnost prisustva kosovskih zvaničnika sastancima sa evropskim zvaničnicima, osim ako nisu vezani za dijalog, kao i zamrzavanje evropskih fondova.
No, čini se da ove mere nisu urodile plodom, jer kosovska vlada nije odustajala od svojih akcija, a koje će na terenu, u mesecima koji slede, i dalje sprovoditi Kosovska policija.
Dvadesetog maja ove godine, takođe u sinhronoj akciji, Kosovska policija je zatvorila pet filijala Poštanske štedionice u četiri opštine na severu Kosova, kao i Upravu za trezor Ministarstva finansija Srbije, zbog „nezakonitog poslovanja“.
Sada se „montažne ekspoziture“ Poštanske štedionice nalaze u neposrednoj blizini prelaza Jarinje, Brnjak, Končulj i Merdare, na srpskoj strani, koje su postavljene 11. marta, a usled odluke kosovske Centralne banke kojom se zabranjuje upotreba srpskog dinara.
Par meseci kasnije, usledile su još dve opširne akcije na severu Kosova.
Najpre je 5. avgusta Kosovska policija zatvorila svih devet objekata koje je koristila Pošta Srbije na severu Kosova. Plombirane su po tri jedinice u Kosovskoj Mitrovici i Leposaviću, dve u opštini Zvečan i jedna u Zubinom Potoku.
Najzad, poslednja akcija, koja je sprovedena 30. avgusta, uključivala je zatvaranje preostalih objekata u četiri opštine na severu Kosova gde su funkcionisale srpske institucije. Pripadnici specijalnih jedinica Kosovske policije zatvorili su zgrade „privremenih organa“, objekat u kome je bila smeštena Kancelarija za Kosovo i Metohiju, zajedno sa sedištem Kosovsko-mitrovačkog okruga i PIO fondom.
Na sve ove akcije, Srbija je uglavnom reagovala saopštenjima, tražeći reakciju međunarodne zajednice.
U tome je „uspela“ – svaku akciju, pratila je reakcija međunarodnih zvaničnika, uključujući SAD i EU. Osudili su, kako kažu, jednostrane akcije kosovskih vlasti, ponavljajući da sva pitanja u vezi sa strukturama na Kosovu koje podržava Srbija, treba da se rešavaju kroz dijalog koji vodi EU.
Po prvi put tokom poslednje akcije, spomenuli su „stalnu vladinu instrumentalizaciju Kosovske policije za sprovođenje nekoordinisanih akcija“.
„Dok je vlada Sjedinjenih Američkih Država ponosna što je podržavala uspostavljanje i profesionalizaciju Kosovske policije tokom mnogo godina kao deo naše posvećenosti unapređenju bezbednosti i stabilnosti, vladina stalna instrumentalizacija Kosovske policije za sprovođenje nekoordinisanih akcija nije u skladu sa kosovskim obećanjem da će ‘nastaviti konsultacije i koordinaciju sa međunarodnom zajednicom’. Postupci Vlade će uticati i na kvalitet i prirodu naše saradnje sa Ministarstvom unutrašnjih poslova i njemu podređenim elementima“, saopštila je tada američka ambasada u Prištini.
Ipak, iz zgrada zatvorenih srpskih institucija, policija je iznela „dokazni materijal“ – računare, dokumentaciju, pečate… i na njima se sada nalaze table sa natpisima kosovskih ministarstava.
Zahtev Srbije za povlačenje specijalnih jedinica Kosovske policije sa severa Kosova i dalje ostaje neispunjen.
Lokalni izbori: Dolazak albanskih gradonačelnika
Nakon što su Srbi na severu Kosova napustili kosovske institucije, usledilo je raspisivanje izbora za gradonačelnike u četiri opštine. Vlada Srbije oštro je osudila ovaj potez Prištine, smatrajući ga nedemokratskim i nelegitimnim. Srbija podržava odluku Srba da ne učestvuju u tim izborima sve dok se ne ispune uslovi za formiranje ZSO, slobodu kretanja i povlačenje albanskih policijskih snaga.
Ipak, izbori su održani, bez učešća Srba, a na njima su po prvi put, pobedili gradonačelnici iz redova albanske zajednice.
Iako je prvobitni uslov za održavanje izbora bio formiranje ZSO, Srbi su pokrenuli peticiju o održavanju referenduma o smeni gradonačelnika.
Na kraju su ga bojkotovali, na poziv Srpske liste, a albanski gradonačelnici do danas su zadržali svoje pozicije, donoseći odluke na lokalnom nivou, kojima se većinsko srpsko stanovništvo mahom protivi.
Socijalne i ekonomske mere: Jedini segment sa određenim učinkom
Jedini segment gde su mere imale određeni konkretan učinak jeste uvođenje socijalnog paketa pomoći. Vučić je tada najavio paket podrške od 28 miliona evra kroz povećanje investicija u infrastrukturu i finansijsku podršku privredi, poljoprivrednicima, mladima i socijalno ugroženim kategorijama.
Međutim, opipljivi rezultati su i dalje ograničeni, a neke od tih inicijativa ostaju na papiru poput povećanja privremene naknade stanovnicima sa KiM – sa 11 hiljada na 20.000 dinara i ekonomskog osnaživanja nezaposlenih lica, odnosno lica bez primanja koja žive na teritoriji KiM.
Mere iz septembra 2024: Početak „nove ere“
Skoro godinu i po dana nakon prošlogodišnjih, Srbija je izradila nove mere koje je obelodanio predsednik Aleksandar Vučić, ogradivši se da „niko nikada neće biti zadovoljan kakve god mere da Beograd predloži“, ali i objasnio da „ne postoji rešenje za kosovsko pitanje koje bi zadovoljilo Srbe“.
„Rešenje za kosovsko-metohijski problem koji bi bio zadovoljavajući za Srbe, ne postoji. Nema tog rešenja. Ne postoji taj čudotvorac koji Srbima može da donese dobro rešenje za KiM“, kazao je 13. septembra.
Mere su, kako to vidi zvanični Beograd, početak „nove ere“ u borbi za prava Srba i „najsveobuhvatniji“ paket usvojen od 1999.
Zahtevi uključuju vraćanje na prethodno stanje, tj. održavanje lokalnih izbora na severu, povratak u policijske i sudske institucije, kao i oslobađanje „političkih zatvorenika“ i formiranje ZSO.
Ostali zahtevi odnose se na proglašenje Kosova područjem posebne socijalne zaštite, otvaranje „modernih pisarnica“ na srpskoj strani prelaza nakon zatvaranja srpskih institucija na severu, uspostavljanje posebnog tužilaštva za gonjenje svih koji krše prava Srba na Kosovu, uključujući i same Srbe, i proglašenje svih institucija na Kosovu koje ne poštuju dogovorene sporazume nelegalnim.
Hoće li nove mere doneti blagodeti Srbima na Kosovu?
„Hoće li nam doneti blagodeti, biće nešto lakše ljudima, osnova za dalju borbu, tešku, neravnopravnu, ali mi već 16 godina i dalje nismo priznali nezavisno Kosovo“, reči su Aleksandra Vučića kojima je opisao mere za Kosovo.
„Teška vremena za Srbe“
I pored novih mera, predvideo je teška vremena za Srbe – „od progona do svega drugog“, uključujući otvaranje mosta, napadanje škola i bolnica.
„A sve što oni više napadaju, Beograd će više da čini za narod. Priština za to vreme može da sanja o svojoj nezavisnosti, članstvu u UN“, poručio je srpski predsednik, a preneo KoSSev.
Iako novi pristup ukazuje na promenu državne politike, postavlja se pitanje da li će nove mere biti u potpunosti sprovedene, koliko će biti efikasne u zaštiti prava Srba na Kosovu, za koga su obavezujuće i hoće li se nastaviti sa prećutnom i politikom popuštanja. Šta će ostati san, a šta postati java, po svemu sudeći, ubrzo će se videti.
