Većina zemalja glasala je „za“, jedan glas je bio „protiv“, a 14 drugih zemalja je bilo suzdržano, na sednici Skupštine koja se održava u Sofiji u Bugarskoj.
Delegacija Skupštine Srbije je pre neki dan pismom zatražila da se status Kosova ne unapredi.
Kako funkcioniše Parlamentarna skupština NATO-a?
Parlamentarna skupština NATO-a je institucionalno odvojena od Alijanse, ali služi kao važna poveznica između tog vojnog saveza i parlamenata zemalja članica.
Sastoji se od 281 delegata iz sve 32 zemlje članice NATO-a.
Pored njih, u njegovim aktivnostima učestvuju i delegati iz devet pridruženih zemalja, četiri pridružene mediteranske zemlje, kao i osam parlamentarnih posmatračkih delegacija.
Pridruženi članovi – ono što Kosovo želi da postigne – mogu predstaviti rezolucije i podnositi amandmane na rezolucije. Takođe, oni mogu služiti kao specijalni izvestioci udruženi u komitete, kako bi predstavili svoje perspektive u izveštajima Parlamentarne skupštine NATO-a.
Međutim, oni nemaju pravo glasanja o izveštajima, rezolucijama ili rukovodstvu Parlamentarne skupštine, niti doprinose njenom budžetu.
Trenutno je devet pridruženih članova, među kojima su Srbija i Bosna i Hercegovina.
Kosovska skupština je već godinama posmatračka delegacija sa dva mesta u Parlamentarnoj skupštini NATO-a. Sa unapređenjem statusa povećala bi se i kosovska delegacija.
Na sastanku u Sofiji učesnike će primiti generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg i drugi visoki zvaničnici Alijanse i zemlje domaćina – Bugarske.
Razgovaraće se o temama koje se odnose na evroatlantsku odbranu i bezbednost, sa fokusom na podršku Ukrajini i prioritete ovogodišnjeg samita NATO-a, koji će se održati u julu u Vašingtonu.
„Očekuje se da će Skupština tokom sednice učvrstiti svoj nepokolebljiv stav o neopravdanom, ničim izazvanom i brutalnom ratu Rusije protiv Ukrajine, razgovarati o pružanju trenutne i dugoročne pomoći Ukrajini i usvojiti deklaraciju podrške Ukrajini do njene pobede“, saopšteno je iz Parlamentarne skupštine NATO-a.
Kosovo i NATO
Nakon izbijanja rata u Ukrajini u februaru 2022. godine, kosovske vlasti su zatražile ubrzano članstvo u NATO.
„Ubrzano članstvo Kosova u NATO i uspostavljanje stalne baze američkih snaga su neposredna potreba za garantovanje mira, bezbednosti i stabilnosti na Zapadnom Balkanu i šire“, rekao je tadašnji kosovski ministar odbrane, Armend Mehaj.
NATO nije komentarisao ovaj zahtev Kosova, ali je uverio da njegova mirovna misija – KFOR „omogućava hitno rešavanje bilo kakvog razvoja događaja koji može uticati na bezbednosnu situaciju“.
