Grupa nevladinih organizacija se severa Kosova upozorila je na rasprostranjenu praksu širenja i promovisanja albanske nacionalističke ideje kroz Kosovsku policiju i efekte te prakse na pripadnike nevećinskih zajednica.
U publikaciji „Etnizacija Kosovske policije: rušenje Ahtisarijevih temelja građanske i multietničke institucije“, nevladine organizacije Nova društvena inicijativa (NSI), Centar za afirmativne društvene akcije (CASA), Institut za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER), Aktiv i Centar za zastupanje demokratske kulture (ACDC), ukazuju da je u poslednje tri godine na Kosovu, uočen trend na društvenim mrežama, a posebno na TikToku, da pripadnici Kosovske policije šire albanski etnonacionalizam, u suprotnosti sa ustavom i zakonodavstvom koje je na snazi.
Nevladine organizacije su analizom zakonodavstva, ustanovile da ovakvim ponašanjem na društvenim mrežama, pripadnici Kosovske policije krše najmanje 13 članova podzakonskog akta o disciplini, kao i sam Ustav Kosova i zakone koji uređuju kosovske institucije kao građanske i multietničke.
Analizom sadržaja na TikToku, s početka novembra 2024, koja je podrazumevala kumulativnu pretragu heštegova vezanih za Kosovsku policiju, ustanovljeno je da postoji preko 14.000 objava u vezi sa istom.
„Na primer, samo sa heštegom #njesiaspecialekosoves (specijalne jedinice Kosova) ima preko 4.000 objava koje su generisale preko 270 miliona pregleda“, preciziraju.
Ujedno dodaju da etnonacionalistička muzička podloga koja se koristi za objave većine problematičnog sadržaja koji se meri u hiljadama, karakteriše bezbednosni aparat kao sprovodioca albanskih nacionalističkih ciljeva, a ne sprovodioca Ahtisarijeve vizije Kosova.
„Nek’ se crveno-crna zastava vijori od Skoplja do Valone“, „Ej, etnička Albanijo, ponovo te želim u svojim rukama“, „Bolje mrtav nego bez tebe živ, Mitrovice“, „Navikao sam da ubijam Škije i koljem sultane“, „Nemoj da diraš Mitrovicu ili ću spaliti Čaglavicu“, samo su neke od pesama koje prate takve objave.
„Kao dokaz ove nelegalne i nacionalističke prakse koja urušava multietnički i građanski karakter bezbednosnog aparata, autori su priložili preko 140 fotografija na kojima preko 300 policajaca, koristeći nelegalne ambleme i simbole, zastave ili gestove jasno identifikuje svoju etničku pripadnost i ističu svoje nacionalističke političke stavove ili veličaju koncept vansudske ‘pravde’“, navodi se u publikaciji.
Prema informacijama koje su prikupile nevladine organizacije, u pitanju su prizori poput službenika Kosovske policije u uniformi sa simbolima Albanije, Oslobodilačke vojske Kosova, „Velike Albanije“, „Punisher“…
Autori ističu da ovakva praksa nijje izolovana, već deo šireg trenda koji se intenzivirao tokom kriznih situacija na severu Kosova.
Iako je trend na koji se u publikaciji ukazuje opšteprisutan na Kosovu, javno priznanje štetnosti ove prakse, osuda i sankcija takvog ponašanja izostaju, takođe ukazuju
„Institucije najviše pozvane da sprečavaju ovakve pojave, Policijski inspektorat Kosova i međunarodne misije sa monitoring statusom, poput Misije Evropske unije za vladavinu prava – EULEX u poslednje tri godine od kada je počela ekspanzija ovog trenda, nisu reagovale“, navodi se u publikaciji pet organizacija civilnog društva sa severa Kosova.
„Političke izjave i provokativni simboli u Kosovskoj policiji učvršćuju postojeće podele i pojačavaju tenzije“
Prikazivanje provokativnih simbola od strane pripadnika Kosovske policije na severu, služi kao jasna poruka o etničkoj i teritorijalnoj dominaciji, čime se samo dodatno učvršćuju postojeće podele i pojačavaju tenzije, ističe se u publikaciji.
„U podeljenim društvima, simboli sa političkom i etničkom pozadinom doživljavaju kao pretnja identitetu i bezbednosti manjinske grupe, potkopavajući napore za pomirenje i izgradnju mira“, navode autori u zaključku.
Ustovremeno ukazuju na ulogu vladajućih struktura u ovom procesu.
„Izjave i ponašanje najviših kosovskih zvaničnika trasiraju model društvenog i institucionalnog ponašanja. U tom smislu, kada se premijer Kosova slika sa mapom Velike Albanije, kaže za Kosovsku Policiju da je ona naslednik OVK, ili kaže da je Kosovo Albanija, takve poruke dalje afirmišu karakterizaciju institucija na svim nivoima, pa samim tim i kod službenika Kosovske Policije. Istovremeno ovakva praksa odvraća pripadnike nevećinskih, odnosno nealbanskih zajednica od pridruživanja bezbednosnim formacijama na Kosovu“, ističu.
Napominju da praksa objavljivanja takvog sadržaja na društvenim mrežama i takva karakterizacija Kosovske policije dobija na ekspaniziji kad god se dešavala određena krizna situacija na severu, a koja je uključivala specijalne snage Kosovske policije.
„Kako specijalne snage nisu toliko često bilo bile prisutne na severu pre toga, veća prisutnost takve vrste sadržaja i karakterizacije Kosovske policije kreće od septembra 2021. godine i početka krize oko tablica, i proteže se preko cele 2022. i 2023. godine, a posebno nakon oružanog napada u Banjskoj u septembru 2023“, preciziraju.
Navode i da je kroz njihov rad na terenu i komunikaciju sa građanima, primećeno da veliki broj incidenata u odnosu sa policijom nikad ne završi u javnosti usled, kako ističu, straha od odmazde od strane institucija.
„Glavni uzrok za takvo nepoverenje jeste upravo i neadekvatno adresiranje ovog problema, kako od strane kosovskih institucija, tako i od strane međunarodnih aktera usmerenih na pitanja pomirenja, vladavine prava i izgradnje multietničkog društva na Kosovu“, pojašnjavaju.
„Etnički ključ“ kao rešenje
Autori predlažu niz mera za očuvanje multietničkog karaktera policije, uključujući primenu „etničkog ključa“ u sastavu policijskih i inspektorskih timova, jačanje poverenja u Policijski inspektorat i uvođenje mehanizama za transparentno rešavanje incidenata.
„Ukoliko težimo bilo kakvom dugoročnom, održivom rešenju, u svetlu normalizacije odnosa, a koje ima za cilj očuvanje multietničkog karaktera Kosova“, poručuju, bezbednosno pitanje srpske zajednice mora biti u središtu istog, ili integrisano u rešenja o okviru samoupravljanja srpske zajednice.
„To rešenje bi trebalo da se oslanja na Ustav Kosova i ‘Briselski sporazum’, te u skladu sa tim omogućiti poštovanje principa ‘etničkog ključa’ u smislu kompozicije policije, i to ne samo u kontekstu regionalnih i lokalnih struktura, već i u kontekstu specijalnih jedinica KP – kako bi se onemogućila zloupotreba policije u svrhu skupljanja političkih poena albanskih stranaka na vlasti“, smatraju NVO.
Takođe predlažu da bi trebalo uspostaviti mehanizme za jačanje poverenja u instituciju Policijskog inspektorata, ugledajući se na rešenje o pravosuđu i panelu Apelacionog suda,
„Te zahtevati da se prijave o prekoračenju ovlašćenja pripadnika policije dodeljuju službenicima u skladu sa principom “etničkog ključa” – prema kojem bi se albanski inspektor i tužilac bavili slučajevima Albanaca, a srpski inspektor i tužilac slučajevima u kojima su oštećeni Srbi“, zaključuju nevladine organizacije sa severa Kosova.
