Radio Kontakt Plus - Radio kojem se veruje

SPC i vernici danas slave Ognjenu Mariju

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju praznik svete velikomučenice Marine, u narodu poznate kao Ognjena Marija.
Image
Foto: wikipedia.org

Poštuje se kao borac za hrišćansku veru i zaštitnicu žena.

Sveta Marina rođena je krajem III veka, tokom vladavine cara Dioklecijana u Južnoj Anadoliji, u Antiohiji.

Kao jedinica neznabožačkih roditelja, krstila se u 12. godini, zbog čega je se otac odrekao.

Prema predanju, nakon što je primila hršćanstvo krštenjem, sveta mučenica Marina zavetovala se da se nikada neće udati, ali i da će svojom dušom postradati za Isusa Hrista.

U 16. godini zbog odbijanja ponuđenog braka i vere u Gospoda, izložena je najgorim mukama, a potom pogubljena mačem.

Mošti ove svetiteljke postale su čudotvorne i isceliteljske.

Nalazile su se u Carigradu do dolaska Krstaških ratova, a danas se njena ruka nalazi u svetogorskom manastiru Vatopedu.

Njene mošti i danas su poštovane. Smatra se da Ognjena Marija uvek odgovara na molitve i leči bolesne, bez obzira na veroispovest.

Svetiteljka se najčešće predstavlja sa krstom i palmom, simbolom mučeništva u rukama, sa zmajem pod nogama i često sa kućama u plamenu u njenoj pozadini.

Običaji i verovanja

Ognjenu Mariju neke pravoslavne porodice obeležavaju kao krsnu slavu.

U crkvenom kalendaru praznik nije obeležen “crvenim slovom”, ali se ipak poštuje u crkvi u narodu.

Veruje se da je Ognjena Marija sestra Svetog Ilije koji kažnjava gromom, pa spada u “ognjevite” svece.

Prema predanju, ona od brata krije kada je njegov praznik da se on ne bi od sreće i slavlja zaboravio i gromovima uništio ceo svet.

Ali i Marija pali i kažnjava ognjem, po čemu je i dobila naziv Ognjena.

Prema narodnom predanju, čuvaju se primeri o vatri koja je u vrele praznične dane spalila žito, seno i domove ljudi koji su se ogrešili radeći na Ognjenu Mariju.

Slave je svi koji su imali štete od groma i oluje.

Narodna izreka kaže – ko slavi Ognjenu Mariju, siguran je u letinu.

Običaj je da se na ovaj praznik, kada zbog velike vrućine “gore nebo i zemlja”, ne rade nikakvi poslovi, a posebno radovi na polju.

Niko ne radi, pogotovo žene, jer se smatra da danas nijedan posao ne može doneti sreću.

U narodu se kaže da na Ognjenu Mariju “ne valja ni konac u iglu udenuti”.


*Preuzimanje i objavljivanje sadržaja sa portala Kontakt Plus radija, nije dozvoljeno bez navođenja izvora.