Gde smo danas, šta nam se dogodilo, gde smo bili 1999. godine, a možda još važnije – gde ćemo biti 2030. godine?
Između svih ovih godina, oko nas kriza, neizvesnost, strah, ali i najlepše mesto za život.
O tome kako izgleda život Srba na Kosovu, u podkastu portala KoSSev govorila je urednica Radio Kosovske Mitrovice, Maja Fićović.
Fićović je kazala da smo konstantno u vanrednom stanju, te da se ide iz krize u krizu.
„Dogodili su nam se umor, gubitak nade, čekanje, vraćanje nade, a pre svega neizvesnost… Kada se probudimo i ne znamo šta nas danas čeka, šta nas čeka za pet minuta, a to traje i traje. Takav jedan kontinuitet uzima danak, svi smo polako počeli da sagorevamo“, dodala je Fićović.
Ukazala je na prazne ulice i utihnuo grad – Kosovsku Mitrovicu, “tihu jezu” koja podseća na “neke teške godine u prošlosti”.
U jeku krize na severu Kosova, Fićović tvrdi da se bezbednije osećala u posleratnom periodu, uprkos tome što su tada bili ozbiljniji sukobi.
Naglasila je da retorika iz Prištine i Beograda ne doprinosi smanjenju tenzija.
„Čini mi se da sam se i ja umorila. Ljudski je, ne možemo da pumpamo lažni optimizam.“
Istakla je da nije pesimista, već da je realna:
„Neizvesnost se pretvara u brigu, a ona izaziva različite emocije koje bi psiholozi tumačili kao poremećaje… Napetost nas je sve stigla i polako krenula da nas gasi.“
Fićović ne vidi kod mladih ljudi želju da ostanu na Kosovu. Naglasila je da se zabrinutost povećala nakon izlaska Srba na severu iz prištinskih institucija.
Situaciju u kojoj se nalaze Srbi na severu Kosova uporedila je sa životom srpskog naroda južno od Ibra. Podsetila je da ove sredine mnogi nazivaju enklavama.
Sever je za njih bio “tačka slobode” i mesto gde “slobodno dišu”.
Fićović je rekla da se oseća kao da i ona sada živi u enklavi.
„Ne osećam se dovoljno komforno da sednem u auto i krenem na put… Počinjem da razumem kako je našim ljudima bilo u proteklim godinama u Gotovuši, Štrpcu, Gračanici“, dodala je.
Ipak, poručila je da ima nade.
„Kako dani prolaze i imamo zatišje na par dana, nada se polako vraća. Kada izađem u grad vidim decu, ljude i tu energiju, odjednom shvatam da ima nade“, kazala je.
Fićović je podvukla da je velika privilegija i radost živeti na Kosovu, odnosno u svom rodnom kraju.
„Bez obzira na to što je nekima mnogo bolje na zapadu, velika je privilegija i radost živeti ovde. Zaista verujem da ću sa istim žarom, ali možda spokojnija govoriti. Mislim da nigde nije lepše nego u svom gradu i sa svojim ljudima, a u druge sredine možete uvek da otputujete.“
Ipak, dodala je:
„Ukoliko ta privilegija postane opterećenje za vas, ugrožava vam mentalno i fizičko zdravlje, onda i psiholozi kažu – promenite sredinu.“
