Ovaj praznik, poznat i kao Todorica, ima duboke korene u narodnim običajima i verovanjima, a osim verskog značaja, nosi i rituale koji se povezuju sa predviđanjem vremena za celu godinu.
Veruje se da će vremenski uslovi na Todorovu subotu biti pokazatelj kako će izgledati ostatak godine.
Narodna izreka kaže: „Kakva Todorica, takva godinica.“
Zbog toga mnogi ljudi na ovaj dan posmatraju prirodu i nastoje da predvide kakvo ih vreme čeka u narednim mesecima.
Tradicija i običaji
U pravoslavnim domovima, Todorova subota obeležava se kuvanjem žita, poznatog i kao koljivo, koje se potom osvećuje u crkvi i deli vernicima.
Ovaj običaj podseća na čudo koje je Sveti Teodor izveo u četvrtom veku, kada je u vreme cara Julijana Otpadnika hrišćanima savetovao da jedu kuvanu pšenicu kako bi izbegli konzumiranje hrane zaražene idolskom krvlju.
Takođe, veruje se da je Todor zaštitnik stoke, posebno konja, pa se na mnogim mestima organizuju trke konja, koji se danas ne prežu, već samo jašu.
U pojedinim krajevima, kao što je Pomoravlje, priređuju se i specijalni kolači u obliku konja ili potkovice, koji se smatraju zaštitom od Todorovih konja.
Verovanja i magija
Postoje i specifična verovanja koja povezuju Todorovu subotu sa prirodnim fenomenima.
U istočnoj Srbiji veruje se da zmije izlaze iz svog zimskog mirovanja na Todoricu, dok na Kosovu postoji legenda da je Sveti Teodor jednom upravljao zmijama koje su imale noge, ali ih je, zbog njihovih zlih postupaka, oslobodio nogu.
Todorova subota je i dan kada se pripremaju obroci za stoku, a u nekim selima se veruje da je to trenutak kada Sveti Teodor „uzjaše konja“ i donese leto.
Pored toga, u nekim krajevima Srbije, na Todorovu subotu, izgovara se molitva za zdravlje i blagostanje, te se odlazi u crkvu na pričešće i ispovest.
