Iz Eparhije raško-prizrenske saopšteno je da je na arheološkom lokalitetu srednjovekovnog manastira Bogorodice Hvostanske, u selu Studenica kod Istoka, unutar zakonom ustanovljene specijalne zaštićene zone, 23. jula, održan javni skup sa verskim obredom bez znanja i saglasnosti SPC.
„Ovaj čin predstavlja direktno kršenje odredbi Zakona o specijalnim zaštićenim zonama“, navode iz Eparhije.
Dodaju da je tokom obreda rimokatolički sveštenik sa Kosova, Fran Koljaj, održao govor sa otvorenim nacionalističkim porukama.
„Koristeći zapaljivi jezik koji podstiče međuetničku i međuversku mržnju, u očiglednoj nameri pogrešne interpretacije istorijski dokumentovanih činjenica i radi prisvajanja nasleđa Srpske pravoslavne crkve“, smatraju u Eparhiji.
Pozivajući se na javno dostupne dokaze, uključujući fotografije i video-snimke, iz Eparhije preciziraju da je grupa kosovskih Albanaca predvođena rimokatoličkim sveštenikom sa Kosova, Franom Koljajem, izvršila 23. jula na arheološkom lokalitetu srednjovekovne srpske pravoslavne crkve, unutar specijalne zaštićene zone, neovlašćeni verski obred.
„Tokom ovog čina sveštenik Koljaj je održao je politički govor sa izrazito nacionalističkim sadržajem, zagovarajući netrpeljivost prema licima koja nisu albanskog etničkog ili rimokatoličkog porekla, posebno usmeravajući napade na pravoslavne Srbe i muslimane, što se vidi iz govora i bez ikakve istorijske i pravne osnove nazivajući dobro dokumentovani srpski pravoslavni manastir ’etnički albanskim i ilirskim’“, navode iz Eparhije.
Srpski prevod govora Frana Koljaja
Eparhija je ujedno priložila srpski prevod transkripta govora Frana Koljaja, navodeći da je ovaj rimokatolički sveštenik trenutno na službi pri crkvi Svetog Avrama u Lapušniku, opština Glogovac. Godine 2015. služio je u crkvi Svetog Antuna u selu Glođanu kod Peći, gde je bio na službi dve do tri godine.
Transkript prenosimo u celosti:
„Svaka religija koja utiče na naš nacionalni identitet, svaka religija koja negira naša istorijska prava, naše istorijske spomenike je neprihvatljiva za naš albanski narod. Prirodni instinkt čoveka jeste da ulepšava i idealizuje život kako bi istakao dobre strane svog života, svoje umetničke, estetske i verske vrednosti i kreativnost kao izraz života i odgovornosti.
Dragi sunarodnici, mnoge naše kulturni i verske objekte koji su pripadali Katoličkoj crkvi, uzele su dve sile koje su nam bile mračne, Osmansko carstvo i Srpsko carstvo, zajedno su sarađujući uzeli našu istoriju u svoje ruke. Srbija sa veoma snažnim uticajem u to vreme u Osmanskom carstvu, a danas sa predsednikom Erdoganom ima samo jedan cilj, da se albanski narod ne naziva albanskim, da se zove kako god želi, katolički, muslimanski, ateistički, ali ne i albanski, a sve sa ciljem da ova zemlja pripadne Srbiji.
Ali odgovorićemo i Erdoganu i Srbiji kao što smo odgovorili i na poslednji rat, iako nismo bili spremni, ali smo imali ljubav prema domovini i istorijskoj istini albanskih spomenika i kulture. Odgovorili smo vam i pobedili u ratu, za mnoge je to bilo nemoguće, ali na kraju, 10. juna 1999. godine, srpske snage su se povlačile ka Beogradu, dok su Oslobodilačka vojska Kosova i svi ostali segmenti albanskog društva marširali ka Prištini, uz aplauz, osmehe i ljubav naroda prema našim oslobodiocima.
Ovde imamo i Aleksandra – komandanta Šalje, jednog od mnogih komandanata. Zemljaci, ne bojmo se da podignemo glas za identitet, i ne dozvolimo da se naš identitet danas zove drugačije, a ne albanski. Ali, mi smo Albanci danas, Albanci juče i Albanci sutra rasuti po mnogim zemljama, a sutra ujedinjeni u jednoj zemlji. Pozivam vas sve, sa našim pozitivnim ličnim, porodičnim, društvenim, institucionalnim, političkim, vojnim i pre svega akademskim snagama, da ujedinimo snage koje su u krvi i patnji našeg naroda, krvlju kojom je zaliven svaki dlan naše zemlje, kako kaže Jevanđelje, da dobro radimo na ovoj zemlji zalivenoj krvlju kako bismo uživali u plodovima stotinu puta, šesdeset puta, trideset puta. Ne bojmo se, već da zajedno koračamo ka ujedinjenju naših albanskih zemalja.“
Dodaju da se na fotografijama vide lica koja „više liče na političke sledbenike nego na vernike“, što, ocenjuju, „čitav čin čini otvorenim skrnavljenjem sveštenog mesta“.
„Ovaj postupak ujedno predstavlja ozbiljnu zloupotrebu verske službe u političke i nacionalističke svrhe“, ističu.
Navode i da nije poznato „da li je ova najnovija provokativna zloupotreba verskog obreda i prostora“ izvedena uz znanje ili odobrenje katoličkog biskupa na Kosovu.
Eparhija osuđuje ovaj čin i poziva međunarodnu zajednicu da se angažuju kada je u pitanju zaštita verskih i kulturnih dobara SPC.
„Eparhija raško-prizrenska najoštrije osuđuje ovo teško kršenje zakona kao nastavak niza provokacija usmerenih protiv SPC, i urgentno poziva međunarodne subjekte da se aktivno angažuju na zaštiti ugroženih verskih i kulturnih dobara SPC, i obezbede pouzdane međunarodne garancije Crkvi u uslovima sve učestalijih kršenja važećih pravnih normi i odsustva adekvatnih reakcija kosovskih institucija“, kaže se, između ostalog, u saopštenju.
Foto: Preuzeto sa portala Eparhije raško-prizrenske
Ujedno podsećaju da je sličan čin izveden na arheološkom lokalitetu srpske pravoslavne crkve u Novom Brdu, izveden 2018. godine.
„Važno je istaći da je sličan provokativan čin na arheološkom lokalitetu srpske pravoslavne crkve u Novom Brdu, unutar Specijalne zaštićene zone, izveden 2018. godine, nakon čega je Patrijaršija SPC uputila zvanično pismo Vatikanu, izrazivši duboku zabrinutost zbog zloupotrebe religije na Kosovu i Metohiji radi otvorenog podsticanja verske netrpeljivosti i razdora, kao i zbog krajnje provokativnog korišćenja arheoloških lokaliteta i Specijalnih zaštićenih zona“, podsećaju.
Iz Eparhije raško-prizrenske naglašavaju da je ovo „samo najnoviji u nizu incidenata koji pokazuju zabrinjavajuću eroziju njenih prava i sloboda, koja se ili otvoreno zanemaruju, ili proizvoljno tumače“.
„Brojni su incidenti na koje kosovske institucije nisu pravno reagovale ili su ih čak potpuno ignorisale. Istovremeno otvoreni napadi na SPC u pojedinim medijima i na društvenim mrežama, stvaraju atmosferu potpune nekažnjivosti za nezakonita dela usmerena protiv Crkve i njenog nasleđa na Kosovu i Metohiji.
Ukazuju da se „ovakvi nezakoniti akti sve češće sprovode bez ikakvih pravnih posledica“.
„Nažalost, nakon dve decenije upornih javnih kleveta, istorijskog revizionizma praćenog promocijom provokativnih nacionalističkih narativa, lažnog predstavljanja, negiranja identiteta, kontinuiranog širenja govora mržnje protiv Srpske Pravoslavne Crkve, kao i nasilnih upada u crkve i učestalih kršenja Zakona o specijalnim zaštićenim zonama, koje su prvenstveno uspostavljene radi zaštite kulturnog i verskog nasleđa SPC, ovakvi nezakoniti akti sve se češće sprovode bez ikakvih pravnih posledica“, naglašavaju.
Poručuju da će SPC detaljno razmotriti sve raspoložive pravne mogućnosti radi pokretanja postupaka protiv počinilaca ovog čina, „koji se može tumačiti kao krivično delo, kao i zbog kršenja Zakona o specijalnim zaštićenim zonama“.
„Međutim, usled višegodišnjeg institucionalnog nemara i selektivne primene zakona koji se odnose na nasilje nad objektima SPC, postoji ozbiljna bojazan da će i ovaj najnoviji incident ostati nesankcionisan“, smatraju u Eparhiji.
Konstatuju da „ovaj nemili događaj, kao i drugi u poslednjim godinama koji sve više zadiru u garantovana prava Crkve“, pokazuje do kog je stepena narušen pravni okvir koji reguliše život SPC.
„Ovi događaji naglašavaju hitnu potrebu za jačanjem pravnog statusa Srpske Pravoslavne Crkve na Kosovu, u skladu sa međunarodnim inicijativama, kako bi se obezbedilo trajno prisustvo i sigurnost njenog sveštenstva, monaštva i vernika, kao i efikasna zaštita njenog kulturnog i verskog nasleđa pod snažnim međunarodnim garancijama“, zaključuje se u saopštenju.
