Praznik se posebno obeležava u zdravstvenim ustanovama, jer se iscelitelji Kozma i Damjan smatraju zaštitnicima lekarske profesije.
Sveti Kozma i Damjan bili su lekari i, prema hrišćanskom učenju, čudotvorci. Rođena braća, poreklom iz Male Azije, posle očeve smrti kao deca su kršteni i vaspitani u hrišćanskom duhu.
Prema predanju, svetitelji su pomagali i lečili ne tražeći zauzvrat ništa „radi dobitka i bogaćenja, već Boga radi“ pa su u narodu poznati kao sveti besrebrenici. Smatraju se zaštitnicima lekarske profesije.
Zapisano je, takođe, da je Kozma „ljuto zamerio Damjanu kada je od Paladije, žene koju su izlečili od teške bolesti, primio tri jajeta, pa je čak zatražio da ga po smrti ne sahrane pored brata“. Svetitelji su ipak sahranjeni jedan pored drugoga u mestu Feremanu.
Svetitelji Kozma i Damjan, u narodu poznati i kao Sveti Vrači, predstavljaju se na ikonama i freskama u srednjovekovnoj odeći, s kovčežićima u kojima su nosili lekove.
Jedna od najpoznatijih fresaka s likovima Svetih Kozme i Damjana nalazi se u Pećkoj patrijaršiji, iznad sarkofaga arhiepiskopa Danila Drugog.
Verovanja i običaji
Prema narodnom verovanju, ovaj dan posebno je dobar za molitvu za ozdravljenje. Sveti Vrači obeležavaju se s uverenjem da će Bog sačuvati ljude od bolesti i održati ih zdrave i sposobne za rad tokom cele godine.
Bolesnici se zavetuju Svetim Vračima da će ih posebno poštovati i svetkovati ukoliko ozdrave, a u narodu postoji verovanje da na ovaj praznik nije dobro raditi teške fizičke poslove, posebno ne na velikim visinama.
Postoji i verovanje i da bez preke potrebe ne treba izlaziti iz kuće. Ovaj praznik se slavi i kao zaštita od udara groma.
Sveti Vrači slave se i 14. novembra.
