Dok se na Kosovu nastavlja politička i bezbednosna neizvesnost, tenzije su poslednjih dana dodatno pojačane hapšenjem više Srba zaposlenih u srpskim obrazovnim i zdravstvenim institucijama, kao i novim optužnicama za navodne ratne zločine, samo nekoliko dana uoči izbora 7. juna. U Gračanici se održavaju skupovi podrške uhapšenim direktorima škola i zdravstvenih ustanova, dok Beograd ove poteze ocenjuje kao nastavak pritiska na srpsku zajednicu. U tom kontekstu, pitanje položaja Srba, funkcionisanja preostalih srpskih institucija i budućnosti dijaloga Beograda i Prištine ponovo dolazi u prvi plan. O tome kakve posledice mogu imati poslednja hapšenja i postoji li prostor za smirivanje tenzija, za 3D je govorio Dragiša Mijačić, koordinator Nacionalnog konventa za Poglavlje 35.
Mijačić navodi da su predstojeći izbori na Kosovu važni za sve građane, a ne samo za srpsku zajednicu, jer bi trebalo da omoguće izlazak iz dugotrajne institucionalne krize.
„Na Kosovu ne postoje funkcionalne institucije jako dugi niz meseci“, rekao je Mijačić, podsećajući da ni nakon dva izborna ciklusa nije došlo do potpunog formiranja vlasti.
Kako je naveo, nakon parlamentarnih izbora održanih prošle godine nije formirana vlada, dok posle narednih izbora jeste formirana vlada, ali nije izabran predsednik, zbog čega Kosovo trenutno ima vršioca dužnosti predsednika i vršioca dužnosti premijera.
Mijačić objašnjava da je ključni problem u načinu funkcionisanja kosovskog političkog sistema, koji podrazumeva saradnju različitih političkih aktera i onemogućava koncentraciju pune vlasti u rukama jedne stranke.
„Kosovski sistem je tako napravljen da postoji podela vlasti između različitih političkih subjekata. Nije napravljen na način da pobednik dobija sve“, rekao je Mijačić.
Prema njegovim rečima, lider Pokreta Samoopredeljenje Aljbin Kurti ni nakon izborne pobede nije mogao da preuzme apsolutnu kontrolu nad institucijama, a dodatni problem predstavlja to što nije pokazivao spremnost da vlast deli sa drugim političkim akterima.
Mijačić ocenjuje da je sada ključno pitanje da li će izbori 7. juna omogućiti formiranje institucija ili će Kosovo već na jesen ponovo ući u novi izborni ciklus.
„Postavlja se pitanje da li će ovi izbori rezultirati formiranjem institucija ili će se ići u septembru ponovo na neke nove izbore“, rekao je Mijačić, dodajući da se ne očekuje da Kurti ponovi rezultat koji je ostvario na prethodnim izborima.
Govoreći o mogućem uticaju stabilnijih institucija u Prištini na položaj Srba, Mijačić je ocenio da je problem mnogo dublji od samog funkcionisanja institucija.
Prema njegovim rečima, odnosi između kosovskih Srba i premijera Aljbina Kurtija opterećeni su dubokim nepoverenjem, zbog čega dosadašnja politika Prištine nije dovela do većeg uključivanja Srba u kosovske institucije.
„Odnos kosovskih Srba prema Aljbinu Kurtiju i obrnuto, odnos Aljbina Kurtija prema Srbima je toliko pun animoziteta da njegova vlada i njegova vladavina ne proizvodi nikakvo jačanje poverenja Srba u institucije“, rekao je Mijačić.
Kao primer naveo je, kako tvrdi, nedavnu situaciju u kojoj kosovska policija nije reagovala na protivzakonito postavljanje table od strane predstavnika vladajuće, odnosno bivše vladajuće stranke.
Kao primer nepoverenja Srba prema institucijama, Mijačić navodi situaciju u Severnoj Mitrovici, gde su, prema njegovim rečima, odluke donete tokom mandata albanskih gradonačelnika ostale izvor sporova i nakon povratka srpskih predstavnika u lokalne institucije.
On podseća da je prethodna lokalna vlast, predvođena Samoopredeljenjem, donela odluku o promeni naziva pojedinih ulica, uključujući i ulicu nazvanu po Isi Boljetiniju, istorijskoj ličnosti koju deo lokalnih Srba povezuje sa zločinima nad srpskim stanovništvom.
„Oni su prosto stavili da jedna od glavnih ulica nosi ime Ise Boljetinija. On je zapamćen među lokalnim Srbima kao čovek koji je vršio velike zločine nad lokalnim stanovništvom“, rekao je Mijačić.
Prema njegovim rečima, sporne su bile i druge odluke, uključujući postavljanje natpisa uglavnom na albanskom jeziku u većinski srpskoj sredini, što, kako tvrdi, nije bilo u skladu sa kosovskim zakonima.
Mijačić navodi da su srpski predstavnici po povratku u lokalne institucije pokušali da ponište odluke o promeni naziva ulica, ali da za to nisu dobili saglasnost nadležnog ministarstva u Prištini.
On tvrdi i da je poslednji slučaj postavljanja tabli u Severnoj Mitrovici dodatno produbio nepoverenje, jer su, prema njegovim rečima, u akciji učestvovali predstavnici Samoopredeljenja uz prisustvo policije, iako za takve aktivnosti, kako navodi, nije postojao zahtev lokalne samouprave.
„Vi imate, bez obzira što su se Srbi vratili u institucije, Kosovska policija neće, ne želi da deluje u skladu sa zahtevima lokalnog gradonačelnika“, rekao je Mijačić.
On ocenjuje da su tokom prethodnog perioda donete brojne odluke koje su promenile način upravljanja opštinama na severu Kosova, uključujući korišćenje javnih objekata i drugih lokalnih resursa, zbog čega sadašnji predstavnici srpske zajednice imaju veoma ograničen prostor za delovanje u lokalnim institucijama.
Komentarišući hapšenje sedmorice direktora srpskih obrazovnih i zdravstvenih ustanova u Gračanici, kojima je određen pritvor do 30 dana zbog sumnje da su vršili pritisak na birače, Mijačić je ocenio da je reč o veoma ozbiljnoj situaciji.
„Situacija sa uhapšenim direktorima javnih institucija iz zdravstva i školstva zaista je tragična situacija“, rekao je Mijačić.
On smatra da je problem delom povezan sa dugogodišnjom praksom političkog uticaja kroz institucije koje funkcionišu u sistemu Republike Srbije, upozoravajući da kosovske vlasti takvo ponašanje ne prihvataju.
„Dešavalo se i prethodno da rukovodioci tih institucija obavljaju određene telefonske pozive ka svojim zaposlenima i vrše uticaj na njih da glasaju za određene političke subjekte. To na Kosovu prosto se ne toleriše“, naveo je Mijačić.
Dodao je da ne može da govori o konkretnom slučaju jer ne zna sve detalje istrage, ali da očigledno postoje određene sumnje zbog kojih je postupak pokrenut.
Prema njegovim rečima, mnogo važnije od protesta koji se organizuju u dvorištima zdravstvenih i obrazovnih ustanova jeste obraćanje međunarodnim akterima i kosovskim institucijama kako bi se obezbedilo da se uhapšeni brane sa slobode.
„Vi morate da se obraćate međunarodnom faktoru ili kosovskim institucijama da može da se izvrši neki pritisak da se ti ljudi oslobode, makar da se brane sa slobode“, rekao je Mijačić.
On ocenjuje da protesti zaposlenih u krugu institucija ne mogu značajnije da utiču na razvoj situacije niti na odluke koje će biti donete u ovom slučaju.
Mijačić navodi da Evropska unija pažljivo prati razvoj događaja na Kosovu, uključujući poteze vlasti prema srpskoj zajednici, ali upozorava da će međunarodni akteri drugačije posmatrati optužbe za politički pritisak na birače.
Prema njegovim rečima, predstavnici Evropske unije već su reagovali na pojedine poteze kosovskih institucija, uključujući zatvaranje zdravstvene ustanove u Obiliću, za koje smatra da je u suprotnosti sa dogovorima postignutim u dijalogu Beograda i Prištine.
„Evropska unija kaže: ‘Mi pratimo šta se dešava u kontekstu Beograda i Prištine i šta se dešava na terenu’“, rekao je Mijačić.
On ocenjuje da se aktuelna politička situacija dodatno komplikuje činjenicom da je na vlasti tehnička vlada, dok Samoopredeljenje, kako tvrdi, u izbornoj kampanji koristi narativ o pritisku prema Srbima kako bi mobilisalo biračko telo.
Ipak, kada je reč o sumnjama na pritisak na birače, Mijačić smatra da međunarodna zajednica neće imati razumevanja ukoliko se pokaže da je takvih pritisaka zaista bilo.
„Ako je došlo do pritiska na birače, niko im neće pružiti nikakvu pomoć i to zaista mora da prestane“, rekao je Mijačić.
Komentarišući nove optužnice za navodne ratne zločine protiv Srba na Kosovu, Mijačić je ocenio da je reč o procesu koji traje godinama, iako je moguće da je u predizbornom periodu dodatno intenziviran.
„To sa optužbama za ratne zločine je jedna kontinuirana aktivnost koja je sada interesantnija imajući u vidu da je predizborna kampanja, pa se možda to negde donekle pojačalo“, rekao je Mijačić.
On je ukazao na brojne nedoumice koje prate pojedine slučajeve, navodeći da su neke optužnice povezane sa imovinskim sporovima, kao i da je bilo hapšenja osoba koje godinama žive na Kosovu.
„Dešavalo se da su uhapsili za ratne zločine neke ljude koji godinama žive na Kosovu, preko 20 i više godina. Sve vreme se postavlja sumnja da, ukoliko su zaista počinili neki zločin, oni sigurno ne bi bili tu“, naveo je Mijačić.
Ipak, upozorio je da se ovoj temi mora pristupati veoma oprezno i da se ne sme zanemariti činjenica da su tokom sukoba na Kosovu počinjeni brojni zločini.
„Na Kosovu je bilo jako puno zločina i jako puno zločina nad albanskim civilnim stanovništvom i neko za to mora da odgovara“, rekao je Mijačić.
Prema njegovim rečima, pitanje krivice u svakom pojedinačnom slučaju mora biti predmet sudskog postupka, bez obzira na nepoverenje koje postoji prema institucijama.
Mijačić je podsetio i da se pred Specijalizovanim većima u Hagu vode postupci protiv bivših lidera OVK zbog zločina počinjenih nad Albancima, Srbima i drugim zajednicama, ocenjujući da to pokazuje koliko je tema ratnih zločina i dalje složena i opterećena različitim interpretacijama.
„U našoj javnosti se uglavnom trguje emocijama. Ide narativ ‘vidite šta oni nama rade’, dok sa druge strane postoje neke druge emocije“, zaključio je Mijačić.
Mijačić ocenjuje da javnost u Srbiji nema dovoljno jasnu sliku o svakodnevnom životu Srba na Kosovu, jer se razgovor o toj temi uglavnom svodi na političke događaje i krize.
„Dosta često pričamo o Kosovu, ali uglavnom se bavimo dnevnom politikom i retko kad ulazimo u teme koje se tiču života ljudi i njihovih realnih problema“, rekao je Mijačić.
Prema njegovim rečima, veliki deo srpskog stanovništva na Kosovu u velikoj meri zavisi od institucija Republike Srbije.
„Negde oko 70 do 80 odsto ljudi prima platu iz Republike Srbije, a praktično svi koriste usluge Srbije kada su u pitanju zdravstvo, školstvo i druge javne usluge. Bez države Srbije dole ne možete da živite“, naveo je Mijačić.
Istovremeno, kaže, Srbi žive u kosovskom institucionalnom sistemu koji od njih zahteva ispunjavanje obaveza, ali im, kako tvrdi, često ne pruža adekvatne usluge.
Mijačić kao primer navodi problem deponije na severu Kosova koja, prema njegovim rečima, gori više od godinu dana bez adekvatne reakcije nadležnih institucija.
„To je rizik i za srpsko i za albansko stanovništvo, ali nikoga ne zanima da ugasi tu vatru kojom se svi trujemo“, rekao je Mijačić.
On smatra da takvi problemi ostaju u senci političkih tema i identitetskih sporova, poput promena naziva ulica i postavljanja novih tabli, koje mnogo češće privlače pažnju institucija i javnosti.
„Sa druge strane, zanima ih da postave znak sa albanskim nazivom ulice nekog gospodina koji je jako kontroverzna istorijska ličnost usred Severne Mitrovice“, rekao je Mijačić.
Mijačić ocenjuje da Beograd i dalje ima značajan uticaj na život Srba na Kosovu, ali da taj potencijal nije u potpunosti iskorišćen.
„Srbija može da utiče mnogo. Ne utiče onoliko koliko zaista može“, rekao je Mijačić.
On ističe da država Srbija izdvaja značajna sredstva za funkcionisanje srpske zajednice na Kosovu i da bez te finansijske podrške veliki deo stanovništva ne bi mogao normalno da funkcioniše.
„Ljudi su uglavnom pokriveni platama ili nekim drugim davanjima i to im daje sigurnost da mogu da žive i podmiruju osnovne potrebe“, naveo je Mijačić.
Međutim, smatra da je mnogo manje urađeno na organizovanju institucionalne i pravne zaštite prava Srba u kosovskom sistemu.
„Jedan od velikih problema jeste pravna zaštita“, rekao je Mijačić, ocenjujući da je Srbija mogla više da podrži razvoj mehanizama pravne pomoći i da ohrabri Srbe da se kroz institucije bore za prava koja su im garantovana.
Prema njegovim rečima, od potpisivanja Briselskog sporazuma do danas nije postojala dosledna politika podsticanja institucionalne borbe za kolektivna prava srpske zajednice.
„Srbija nikada nije insistirala niti ohrabrivala Srbe da se bore za svoja prava“, rekao je Mijačić.
On smatra i da je dodatni problem to što je političko predstavljanje Srba na Kosovu godinama koncentrisano u rukama jednog političkog aktera.
„Srbija nije ohrabrivala politički pluralizam srpske zajednice. Monopolizovala je političku reprezentativnost“, naveo je Mijačić.
Ipak, dodaje da samo postojanje dominantne političke opcije ne bi bilo problematično kada bi se ona efikasnije bavila institucionalnim, pravnim i političkim pitanjima od značaja za srpsku zajednicu.
„Ako se partija koja je monopolizovala politički prostor ne bavi političkim, institucionalnim i pravnim problemima srpske zajednice, onda ko će da se bavi tim?“, upitao je Mijačić.
Govoreći o političkoj sceni među Srbima na Kosovu, Mijačić je ocenio da je prostor za političku konkurenciju veoma ograničen zbog kontrole ključnih resursa.
Prema njegovim rečima, Srpska lista raspolaže podrškom i resursima koje obezbeđuje Republika Srbija, dok ministar za zajednice i povratak u tehničkom mandatu Nenad Rašić ima pristup resursima kosovskih institucija.
„Srbi imaju mogućnost da glasaju ili za onog ko kontroliše resurse Republike Srbije ili za onog ko kontroliše resurse Republike Kosovo. Ne postoji nezavisan politički subjekt koji može da vas sa nekom idejom ohrabri da mu poklonite glas“, rekao je Mijačić.
On smatra da je upravo zbog takvog odnosa snaga veoma teško da se pojavi ozbiljna politička alternativa.
„Šta možete da ponudite građanima koji svi od reda primaju platu iz Republike Srbije?“, upitao je Mijačić, ocenjujući da finansijska zavisnost velikog dela stanovništva dodatno utiče na političku scenu.
Komentarišući predstojeće izbore, Mijačić je rekao da se Srpska lista u međuvremenu konsolidovala, pre svega zato što među biračima ne postoji ozbiljna alternativa.
„Srpska lista se dosta konsolidovala nakon ovih dešavanja. Ne zato što se mnogo reformisala iznutra, nego zato što je narod osetio da sa druge strane nema alternativu“, naveo je on.
Prema njegovoj proceni, odnos snaga mogao bi da ostane sličan onom sa prethodnih izbora, kada je Srpska lista osvojila devet od deset poslaničkih mesta rezervisanih za Srbe.
„Prošli put je bilo 9:1. Verujem da će i sada biti takav odnos“, rekao je Mijačić.
On je dodao da bi jedino pravo iznenađenje bilo ukoliko Nenad Rašić ne bi uspeo da osvoji mandat koji mu ankete i dosadašnji rezultati predviđaju.
„Bilo bi pravo iznenađenje ukoliko Rašić ne bi dobio taj jedan glas“, zaključio je Mijačić.
