Ovaj praznik obeležava svečani ulazak Isusa Hrista u Jerusalim, kada ga je narod dočekao mašući palminim granama i prostirući haljine pred Njegove noge, uzvikujući: „Osana sinu Davidovu!“.
Cveti se uvek slave u nedelju pred Vaskrs, a datum se menja svake godine, jer pripada grupi pokretnih praznika.
Ovaj praznik predstavlja kraj šeste sedmice Velikog posta, kao i uvod u Strasnu sedmicu – nedelju stradanja, smrti i vaskrsenja Hristovog.
Prema hrišćanskoj tradiciji, Isus je, jašući na magarcu, ušao u Jerusalim iz Vitanije, a narod ga je dočekao kao cara i Spasitelja.
Simbolika magarca je mir, nasuprot konju koji označava rat, čime se Hristos predstavio kao „Princ mira“.
Narodni običaji
Praznik Cveti bogat je i narodnim običajima.
U mnogim delovima Srbije dan počinje umivanjem u vodi u kojoj su prethodnog dana, na Vrbicu, potopljeni cvetovi – veruje se da to donosi zdravlje i rumenilo.
Bere se cveće, ali se ne unosi u kuću – ostavlja se napolju, u posudi s vodom.
Mladi se tradicionalno darivaju cvećem, a veruje se da svaki cvet ima posebno značenje.
U pojedinim krajevima običaj je da se vrbova grančica nosi „za brz napredak“, dren za zdravlje, a ljubičice devojke stavljaju za nežnost i ljubav.
Takođe, veruje se da je Cveti dobar dan za donošenje važnih odluka i započinjanje poslova, jer nosi snažnu simboliku obnove, vere i duhovnog napretka.
Danas je, drugi put tokom Velikog posta, dozvoljeno jesti ribu, što dodatno ističe praznični karakter dana.
Cveti se u Srbiji obeležavaju i kao istorijski praznik.
Na ovaj dan, 1815. godine, vojvoda Miloš Obrenović je kod crkve u Takovu podigao narod na Drugi srpski ustanak protiv Osmanskog carstva.
Praznik Cveti podseća vernike na snagu vere, zajedništva i Hristove poruke mira i ljubavi.
Vernici se već sutra okreću poslednjoj nedelji posta, pripremajući se za najveći hrišćanski praznik – Vaskrs.
