Veliki petak je najtužniji dan u hrišćanskoj veri, jer je to dan kada je Isus osuđen na smrt i raspet na krstu.
U pravoslavnim hramovima se na današnji dan ne služi liturgija.
Umesto zvona, od Velikog četvrtka do Vaskrsa koriste se drvena klepala – jer su crkvena zvona simbol radosti.
U pravoslavnoj tradiciji, ovaj dan se obeležava strogim postom, tihovanjem i molitvom.
Mnogi vernici se potpuno uzdržavaju od hrane i pića do večernje službe, dok drugi jedu samo suvi hleb i piju vodu.
U crkvama se danas iznosi plaštanica, koje se polaže na posebno ukrašen sto ispred oltara – simbolično Hristov grob.
U večernjim satima, u mnogim hramovima održava se litija sa plaštanicom, koja tri puta obilazi oko crkve, u znak Hristove sahrane.
Prema narodnim običajima, ne rade se nikakvi poslovi u kući ni na polju, a izbegavaju se oštri predmeti poput igala, eksera i šila, kako se ne bi „obnavljale“ Hristove rane.
Danas se tradicionalno farbaju uskršnja jaja, najčešće crvenom bojom, koja simbolizuje krv Isusovu i novi život.
Prvo obojeno jaje naziva se „čuvarkuća“ i veruje se da štiti dom.
Iako Veliki petak donosi tišinu, bol i molitvu, on je i uvod u najradosniji praznik – Vaskrs, kada vernici proslavljaju pobedu života nad smrću, svetlosti nad tamom, i nade nad beznađem.
