Prva repriza zakazana je za 29. maj u istom terminu u Domu kulture „Trepča“ u Zvečanu.
Na sceni se pojavljuje šestoro glumaca – Ivana Kovačević, Jelena Orlović, Tamara Tomanović, Nikola Đorđević, Đorđe Velimirović i Ivan Ćirić – koji, osim što igraju, donose i lična iskustva, sećanja, dileme i emocije. Predstava otvara pitanja o identitetu, pripadnosti, nasleđu, životu s predrasudama i odnosu prema Kosovu, pozorištu i sopstvenoj prošlosti.
„Šestoro ljudi na sceni su tu kao glumci, ali i kao roditelji, deca, braća, sestre, unuci, studenti, prijatelji, ljudi sa pričama koje odišu toplinom, koje diraju i bole. Njihove kutije uspomena su otvorene i oni ih, nesebično, čista srca dele“, navodi rediteljka Olja Đorđević, zadužena i za dramaturgiju i dizajn svetla.
Oni dele pitanja „kojima smo se bavili“, dodaje.
„Gde je dom, ako studiraš na fakultetu koji je izmešten i radiš u pozorištu sa dugogodišnjim privremenim sedištem? Da li si i dalje deo grada koji je tvoj, a u kome te više nema? Kako se živi s predrasudama koje ne biraš? Zbog čega san teško dolazi? Šta smo čekali, a šta dočekali? Šta sad čekamo? Da li je život samo čekanje? Da li se na scenu izađe da bi se ispričala priča ili da bi progovorila sopstvena tišina? Šta ostaje, kad vreme neumitno prođe? Šta ostaje na kraju ovog procesa?“, ističe rediteljka.
Odgovor je – ljubav, kaže Đorđević.
„Ljubav koju dele jedni s drugima na sceni, ljubav prema glumi, pozorištu, svojim porodicama, životu i Kosovu. Ostaje šestoro glumaca koji stoje pred vama, kao pred ogledalom. „To smo mi“ nije samo naslov, nije samo priča. To su dani provedeni zajedno, u pokušaju da razumemo ko smo. To je buduće sećanje. Trenutak koji je potrajao. I nestao čim se svetlo na sceni ugasilo“, podvlači Olja Đorđević.
Scenografiju potpisuje Goran Stojčetović, kostime Milica Grbić Komazec, scenski pokret Andreja Kulešević, a muziku Irena Popović Dragović.
