Međutim, utisak Srba sa Kosova jeste da se Beograd ne bavi ovim pitanjem koje, navode, može imati katastrofalne posledice na terenu. Umesto toga, kaže Aleksandar Kostadinović, docent na Filozofskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici, vlast u Srbiji donosi štetne zakone i sa njima razgovara sa predstavnicima EU, javlja N1.
Priština je, kaže Aleksandar Kostadinović, krenula u neku vrstu političke ofanzive.
„To su koordinisane akcije. Gledajući iz njihove perspektive, sasvim je legitimno da se stvari ubrzaju, međutim čini se da je naša srpska strana u nekom vremenskom zaostatku, pa i u odlučnosti da reaguje“, rekao je on.
Zakoni o strancima i vozilima je star, prva verzija je doneta 2013, podseća.
„Činjenica je da je to formalno-pravno gledano jedan zakon koji treba tehnički da uredi prilike na prostoru Kosova i Metohije, ali je situacija na terenu vrlo specifična i delikatna. Može imati zaista razorne posledice kada su u pitanju srpska, ali i druge nealbanske zajednice. Ukoliko je Priština oklevala da povodom toga nešto preduzme, rekao bih da je Beograd još više oklevao“, naveo je.
Upitan da li će Beograd ostaviti da sve ovo proteče onako kako je planirano u Prištini, profesor odgovara da je juče deo političkih predstavnika Srba usvojio Deklaraciju o zaštiti prava i opstanka srpskog naroda na Kosovu i da je to pozitivno.
„S druge strane, prisetimo se da je pre dva dana rektor Arsić na pitanje kakva će biti reakcija Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici odgovorio da se čeka reakcija države. Onda je logično pitanje da li je reakcija države ta deklaracija, ko je autor te deklaracije, jer tu ima dosta konfuznih stvari? Čini mi se da se ovakvim prebacivanjem na jedan čudan entitet koji je izglasao deklaraciju u čudnom sastavu, zapravo od odgovornosti beži. Moje kolege i ja smatramo da je pitanje opstanka univerziteta državno pitanje, od nacionalnog značaja“, kazao je.
Dodaje da, suprtono tome, nisu imali gotovo nikakve reakcije od zvaničnika iz Srbije.
Na pitanje da li se od incidenta u Banjskoj Beograd povlači iz svega što Priština sprovodi na Kosovu, Kostadinović kaže da je to jedini logični zaključak.
„Umesto da se pokrene neka vrsta političke i diplomatske ofanzive u vezi sa zakonom koji nije problematičan formalno, ali može da izazove katastrofalne posledice na terenu, mi imamo situaciju da donosimo zakone koji su očigledno štetni i da o tim zakonima govorimo sa predstavnicima EU“, rekao je on, misleći na tzv. „Mrdićeve zakone“.
Što se tiče same deklaracije, tu ima pozitivnih momenta, dodao je.
„Ali kada smo već u ovakvoj situaciji, ono što bi moralo da bude neka osnova za regulisanje tih stvari, a to je Briselski sporazum i Zajednica srpskih opština (ZSO), to se tek pominje u zadnjoj tački deklaracije. I čini se da se na Zajednici srpskih opština više i ne insistira“, kazao je.
Kostadinović kaže da je za akademisku zajednicu prelaženje u neku vrstu kosovskog prosvetnog sistema neprihvatljivo.
Na pitanje šta bi značilo rešenje o kom se govori – spajanje sa Univerzitetom u Novom Pazaru – odgovara da bi to imalo katastrofalne posledice.
„Severna Kosovska Mitrovica počiva na svom Univerzitetu. Taj grad živi, zahvaljujući Univerzitetu i to je neka vrsta žile kucavice. Ako dođe do dislokacije Univerziteta, tvrdim da će to imati katastrofalne posledice za ljude na severu Kosova, a i za one južno od Ibra. Mislim da bi spajanje sa DUNP-om bilo dvostruko loše rešenje. Sa jedne strane, katastrofalno za srpsku i druge nealbanske zajednice na severu Kosova i Metohije. A sa druge strane, DUNP je tokom proteklih godinu dana pretrpeo ozbiljne udare. Evidentno je ugrožena autonomija tog Univerziteta. Kada bi se uopšte razmišljalo o tome da se Prištinski univerzitet preseli u Novi Pazar, to bi ličilo kao kad požar gasite benzinom“, rekao je on.
Koliko je Zakon o strancima problematičan za Srbe?
„Prema odredbi tog zakona svako ko nije sa prebivalištem na Kosovu i Metohiji treba da prijavi razloge svog boravka i onda ulazimo u komplikacije. Ukoliko želite da prijavite, da radite ili studirate na Kosovu i Metohiji, potrebno je da imate određene papire koji vaš status potvrđuju, a te papire možete dobiti samo od prištinskih ustanova. Konkretno, dozvolu za rad možete ostvariti samo preko prištinske agencije za zapošljavanje. I tu se onda celokupni obrazovni sistem srpski na Kosovu i Metohiji nalazi u velikom problemu, ali je to veliki problem i za zdravstveni sistem, odnosno za zdravstvene ustanove“, rekao je.
