Stano: Dijalog se nastavlja, status kvo bi se odrazio na građane

„Ne plašimo se statusa kvo, ne plašimo se ćorsokaka, zapravo se ne plašimo ničega u vezi sa tim, strahujemo samo da bi ljudi na Kosovu i u Srbiji mogli da budu izostavljeni od onoga što imaju iz procesa pristupanja“, rekao je Peter Stano.

Stano je tako odgovorio na brifingu za novinare u Briselu na pitanje da li se plaši statusa kvo u dijalogu imajući u vidu, kako je rekao novinar, nedostatak primene obaveza i nedostatak sastanaka, kao i prištinsku uredbu o zabrani dinara i upade u zgrade srpskih organa.

Stano je naglasio da se dijalog Beograda i Prištine nastavlja i da se radi na napretku u tom procesu.

„Dijalog se nastavlja. Nastavljamo rad na tome da dođe do napretka u ovom procesu, da pomognemo stranama da konačno počnu da se ponašaju konstruktivno kako bi mogle da napreduju“, rekao je Stano.

„Ali mi nastavljamo naš rad, specijalni izaslanik EU (Miroslav Lajčak) kao i visoki predstavnik (Žozep) Borelj nastavljaju da rade sa partnerima, kako u regionu, tako i sa međunarodnim partnerima u EU i van nje, kako bi se omogućilo obema stranama da počnu da preduzimaju korake koji će im omogućiti da nastave dijalog uz pomoć EU o svim pitanjima u kojima do sada nije bilo napretka i gde je potrebno postići, posebno na primeni dogovorenog u proleće prošle godine, kako u Briselu tako i u Ohridu“, poručio je Stano.

Ana Pisonero: Lopta na terenu dve strane

Portparolka Evropske komisije Ana Pisonero istakla je da Borelj, zajedno sa Lajčakom, vodi dijalog Beograda i Prištine i ocenila da je „lopta na terenu dve strane“.

„Obe vrlo jasno znaju stvari koje treba da se urade. Oni su na to pristali i obe znaju da je, očigledno, napredak u normalizaciji odnosa ono što će ih dovesti do napretka i na putu ka EU“, poručila je Pisonero, prenosi RTS.

Pisonero je, na pitanje kada se mogu očekivati konkretne koristi i projekti za Zapadni Balkan od Plana rasta EU od šest milijardi evra, podsetila da su evropski lideri na samitu Evropskog saveta 1. februara podržali ideju da se obezbede sredstva za Plan rasta za Zapadni Balkan, koji čini dve milijarde evra u grantovima i četiri milijarde evra u kreditima.

„Sada bismo se radovali da Savet EU i (Evropski) parlament mogu da brzo pregovaraju o uredbi za taj instrumet, tako da sve sve što pre bude u funkciji i da sa tim zaista počnemo. Naši partneri sa Zapadnog Balkana to očigledno očekuju“, rekla je Pisonero.