Izveštaj „DEMASKIRANJE: Uvid u informacioni prostor dostupan Srbima sa Kosova – Nepoverenje i strah“ – predstavljen je 20. septembra u Centru građanske energije, u Severnoj Mitrovici.
Izveštaj je proizvod projekta „Demaskiranje lažnih vesti“, podržanog od strane CFI, francuske agencije za razvoj medija, koji je sproveo radio Kontakt Plus u partnerstvu sa Alternativnom.
Šta kažu podaci?
Primarna publika u projektu je bila zajednica Srba sa Kosova. Zbog toga je većina napora na razotkrivanju lažnih vesti bila usmerena na članke vezane za lokalna dešavanja u opštinama sa većinski srpskim stanovništvom na Kosovu i na odnose između Kosova i Srbije.
„U periodu od decembra 2023. do maja 2024. godine, raskrinkano je 98 slučajeva manipulacija informacijama. Od toga, 43% članaka identifikovalo je informacione poremećaje koji su poticali iz medija u Srbiji, dok se 22% članaka bavilo informacionim poremećajima koji su poticali iz medija na Kosovu koji izveštavaju na albanskom jeziku“- pojasnila je autorka izveštaja Milica Andrić Rakić.
„Takođe, u 6% članaka bavilo se tačnim informacijama koje su poticale iz Srbije, ali su često bile izobličene lošim prevodom u albanskim medijima sa Kosova i obrnuto. U 7% članaka, pratili smo informacione poremećaje koji su nastali na društvenim mrežama, dok je samo 7% informacionih poremećaja iz medija u Albaniji bilo relevantno za naše napore u borbi protiv dezinformacija“ – podaci su iz izveštaja.
„Dok su u Srbiji informacioni poremećaji o područjima naseljenim Srbima na Kosovu uglavnom dosledni i prikazuju napete situacije izazvane isključivo jednostranim postupcima Vlade Kosova, informacioni poremećaji u kosovskim medijima počeli su da se menjaju. U tom smislu, mogli su se uočiti međusobno isključivi izveštaji o planiranim terorističkim napadima ili ratu, s jedne strane, i građanima na severu Kosova koji prihvataju vladine politike, s druge strane. Međutim, prva grupa članaka je ta koja dominira“.
Interesantno je, međutim, da postoji zajednički imenitelj informacionih poremećaja koja su primećena u oba medijska prostora, na Kosovu i u Srbiji, je to to da se informacioni poremećaji najčešće koriste radi određenih političkih agendi.
„U kontekstu informacionih poremećaja za koje je najverovatnije da će dopreti do zajednice Srba na Kosovu, to je naročito vidljivo u manipulisanju narativima vezanim za odnose između Kosova i Srbije i za dijalog o normalizaciji. Politički motivisane dezinformacije, koje prema našoj analizi, pojačavaju tenzije među zajednicama, takođe sekuritizuju inače političko pitanje integracije zajednice kosovskih Srba. Ovakve dezinformacije često šire i nacionalni i mediji iz inostranstva, uključujući društvene medije“ – navodi se u izveštaju.
U panelu koji je usledio novinarka N1 Srbija Sanja Sovrlić, urednica radija Mitrovica Sever Maja Fićović i urednica Kim-a Zorica Vorgučić, koje izveštavaju sa Kosova i o Kosovu, govorile su o izazovima sa kojima se suočavaju tokom rada, kako u kriznim situacijama, tako i tokom svakodnevnog izveštavanja.
Kada su dezinformacije u pitanju, važnost lokalnih medija posebno dolazi do izražaja, kazala je Sovrlić.
“U kriznim situacijama, često su upitni i zvanični izvori i posumnjate u njihovu tačnost. Lokalni mediji, zbog odgovornosti koju imaju pre svega prema profesiji, a onda i prema okolini, tu reaguju, imaju odgovornost, istražuju na terenu, na licu mesta su, proveravaju informacije, pa tek onda je plasiraju publici”, navela je ona.
Upravo takav pristup, po njenim rečima, medije sa Kosova koji izveštavaju na srpskom jeziku, svrstava u najprofesionalnije u regionu.
“Neko iz druge sredine, Beograda ili Prištine, ne može da prepozna dezinformaciju I tamo se mediji često pozivaju samo na saopštenja, dok lokalni mediji proveravaju i zvanične izvore, a često redukuju i ta saopštenja zbog tendencioznih delova, jer imaju meru i ogromnu odgovornost prema javnom interesu” – dodala je.
Urednica na projektu „Demaskiranje lažnih vesti“, Ana Marija Ivković, u prilog tome je, kao jedan od drastičnih primera – navela oprečna saopštenja Kosovske policije, nakon incidenta kod Bistričkog mosta (kada je pucano na automobil, kada je ranjen Srbin koji je potom sa teškom povredom zbrinut u mitrovičkoj bolnici) kada je saopšteno da se incident nije dogodio, a potom je slučaj potvrđen i policajci su suspendovani.
U ovakvim I sličnim situacijama se stvara poverenje u lokalne medije, jer su na terenu, podvukla je ona.
Sanja Sovrlić je, kaže, prateći sadržaje projekta Demaskiranje shvatila da je jako važno raditi na raskrinkavanju dezinformacija, iako je u jednom trenutku pomislila da je bitka sa ovim informacionim poremećajem izgubljena.
Inicijativa, kao što je Demaskiranje otvara prostor da se publika medijski osvesti, a sve uz korektan i profesionalni pristup autora, kaže ona.
Ovde su podeljena društva, ljudi su u nekim svojim rovovima i prihvataju informacije koje se poklapaju sa njihovim mišljenjem, koje je pak, kreirano višedecenijskim dezinformisanjem – navela je ona.
Majski neredi u Zvečanu su, po rečima Sanje Sovrlić, pokazali da u albanskim medijima „ne postoje normalni Srbi“, a u srpskim medijima, ne postoje „maskirani momci nego su to neki fini ljudi“.
Maja Fićović se osvrnula na druge izazove sa kojima se mediji suočavaju, a to su finansijski resursi, funkcionisanje sa malim brojem ljudi, spoj kriznog izveštavanja i aktivnosti projekata što iscrpljuje novinarske kapacitete.
I ona smatra, da srpski mediji sa Kosova izveštavaju objektivno.
„Ako otvorite njihove portale, ne možete lako da zaključite u koju kategoriju spadaju, da li su nezavisni odnosno kritički ili prorežimski, jer je način na koji izveštavaju vrlo sličan, što pokazuje da su vrlo odgovorni“, kaže direktorka Radio Mitrovica Sever, koja je i dopisnica Radio Slobodna Evropa.
Podvukla je da je najvažnije da se novinar izbori da mu ljudi veruju.
„Ne nužno vašem mediju, nego vama. Znači da izgradite taj novinarski integritet, da ne budete demantovani, da se trudite da vaše vesti budu tačne, istinite, i kada ljudi vide ili čuju vas ili vaš potpis, znaju da nužno nećete potpasti pod pritisak urednika, jer imate svoj integritet i pre ćete odustati, nego što ćete stati iza neke lažne vesti“, rekla je Fićovićeva.
Urednica Kim radija i dopisnica Aldžazire Balkans, Zorica Vorgučić, novinarstvom se bavi od 2003. godine.
Sve ove godine, kaže, traju neke krize, a krizne situacije su uvek teške. Ipak, dodaje, da je ranije bilo lakše izveštavati, u smislu da se lakše dolazilo do sagovornika, jer su, ističe – sami građani i političari bili spremniji da govore.
„Sada, u vreme tehnološkog razvoja, mi prenosimo šta zvaničnici tvituju, jer ne možemo da dobijemo izjavu. To nije potpuna informacija, ali je tako“, rekla je Vorgučić.
Što se izveštavanja o dijalogu tiče, o kojem je bila upitana, kaže da tu nema konkretnog materijala za novinare.
„Imate šture izjave učesnike u dijalogu, bilo da se radi o kosovskoj ili srpskoj strani. Tako da je jako teško izveštavati. Jer, dobiti informaciju ili obaviti razgovor sa političarem, je postala nemoguća misija. Možete da razgovarate sa Aleksandrom Arsenijevićem, koji je uvek spreman da da izjavu, ili sa nekim opozicionim političarem, ali, sa onima koji su na vlasti, bilo da su iz Prištine ili iz Beograda, je jako teško“, dodaje Vorgučić.
Panelistkinje, ali u učesnici debate, komentarisali su i činjenicu da su u medijima, kako onima koji izveštavaju na srpskom, tako i onima koji izveštavaju na albanskom jeziku, više prisutne žene, iako uslovi za rad žena u medijima nisu poboljšani.
U nastavku je dostupan izveštaj na: srpskom, albanskom i engleskom jeziku.
