Politika, propaganda i perspektive: Nova medijska bura na Kosovu

Vučićeva izjava i „invazija“

Na dan obeležavanja 17. marta 2004. godine srpski predsednik Aleksandar Vučić poručio je pred javnošću:

„Nije problem, hoćete njih, nećete imati nas. Hoćete njih i njima da pomažete? Preživećemo. Ali smo dovoljno naučeni i dovoljno pametni i hrabri i dovoljno toga smo naučili i iskustva stekli posle svega što ste nam radili u prethodnih 25 godina, da sačekamo najbolji mogući trenutak i izborimo se za svoju priliku“.

Ova izjava ocenjena je i od kosovskih medija i od kosovske vlade i analitičara kao „pretnja invazijom“, „ratom“ i „ozbiljnom pretnjom“.

Kurti za britanski Telegraf – „invazija“

„Kosovski premijer: Britanija bi trebalo da pošalje još trupa da nas zaštite od srpske invazije“ – glasio je naslov intervjua kosovskog premijera za britanski Telegraf od 19. marta.

Kurti je ocenio da je prisustvo NATO-a, odnosno KFOR-a na Kosovu „samo simbolično“ i da nije dovoljno da spreči „invaziju Srbije“.

Kurti ponovo

I taman kad se činilo da se situacija smirila, kosovski premijer Aljbin Kurti, izlazi sa ponovljenim tvrdnjama o invaziji. Ovog puta na društvenim mrežama.

Kurti 21. marta pred ponoć podelio video na kojem se, tvrdi, vidi kretanje jedinica Vojske Srbije „samo nekoliko metara“ od „granice“ sa Kosovo.

Podseća na izjavu srpskog predsednika od 17. marta.

„Predsednik Srbije je pre nekoliko dana otvoreno zapretio: Čekaju najbolju moguću priliku za invaziju na Kosovo“.

„Pomno pratimo situaciju u slučaju bilo kakvog pokušaja prelaska na teritoriju“ – dodao je.

Ministarstvo odbrane Srbije – redovni zadaci tokom kontrole Kopnene zone bezbednosti

Načelnik Komisije za primenu Vojno-tehničkog sporazuma pukovnik Zoran Jovanović naveo je, u reakciji na Kurtijeve tvrdnje – da je reč o nastavku kampanje dezinformacija.

„U objavi na društvenim medijima vide se pripadnici Vojske Srbije u Kopnenoj zoni bezbednosti koji izvršavaju redovne zadatke na obezbeđenju administrativne linije i kontroli Kopnene zone bezbednosti, u skladu s Vojno-tehničkim i svim drugim potpisanim sporazumima. U izvršavanju ovih zadataka i primeni Vojno-tehničkog sporazuma jedinice Vojske Srbije sarađuju sa Međunarodnim snagama na Kosovu i Metohiji (Kfor). Za kontrolu sprovođenja Vojno-tehničkog sporazuma, saradnju s Kforom i održavanje neprekidne komunikacije između snaga bezbednosti Republike Srbije i Kfora zadužena je Komisija za primenu Vojno-tehničkog sporazuma“ – naveo je Jovanović.

On je ocenio da „širenje obmana i dezinformacija“ deo su „šire kampanje“ kosovskih vlasti koja za cilj „ima podizanje tenzija, obmanjivanje javnosti, stvaranje nepodnošljivih uslova za život Srba na Kosovu i Metohiji i izbegavanje međunarodno prihvaćenih obaveza“.

„U obezbeđenju administrativne linije prema Kosovu i Metohiji nema mesta za tzv. kosovsku policiju ili tzv. kosovske bezbednosne snage, budući da Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i Vojno-tehnički sporazum ne prepoznaju druge subjekte sem međunarodnog civilnog i bezbednosnog prisustva u Pokrajini i snaga bezbednosti Republike Srbije. U tom smislu, navodi da tzv. kosovke vlasti blisko prate situaciju u slučaju nekakvog prelaska administrativne linije nemaju uporište u realnosti i pokazuju potpuno ignorisanje dogovorenih sporazuma“.

Starović: Redovan patrola

Da još jednom ponovim, jasno i glasno, srpske oružane snage nikada nisu ušle na teritoriju Kosova* nakon 1999. godine i nikada neće, dok im to ne dozvoli KFOR, kako je predviđeno Rezolucijom 1244 SBUN“ – naveo je generalni sekretar Ministarstva odbrane Srbije, Nemanja Starović.

Navodi i da video koji je Kurti podelio predstavlja „redovnu patrolu“ koju vode srpske snage bezbednosti duž administrativne linije u, kako je istakao, bliskoj koordinaciji sa KFOR-om.

How convenient, using some imagined "invasion" as a smokescreen for continued harassment and institutional repressions against Serbs living in #Kosovo*.

Almost year and a half ago, interim PM Kurti introduced military-style occupation of North Kosovo*, banned Serbs from voting… https://t.co/8EYkspweYL

— Nemanja Starović (@nstarovic) March 22, 2024

KFOR: Situacija mirna ali krhka, spremni da preduzmemo neophodne mere kako bi ispunili naš mandat

Zatražili smo komentar od KFOR-a u vezi sa tvrdnjama kosovskog premijera. Situaciju su ocenili kao mirnu, ali krhku. Podsetili su da je posle septembra prošle godine raspoređeno oko 1.000 dodatnih vojnika na Kosovo i povećan broj položaja KFOR-a na severu Kosova.

„Naš cilj je da sprečimo eskalaciju, a mi smo spremni i opremljeni da preduzmemo sve neophodne mere kako bismo ispunili naš mandat“, navodi se u odgovoru KFOR-a.

Američki zvaničnik: Vučić zna da bi bilo kakva upotreba sile protiv Kosova bila neprihvatljiva

„Predsednik Vučić dobro zna da bi bilo kakva upotreba sile protiv Kosova bila neprihvatljiva. Smatrali bismo to kao povređivanje NATO trupa koje se tamo nalaze radi zaštite stanovništva, bilo da su u pitanju Srbi ili Albanci. Kazao je da neće biti upotrebe sile“, poručio je danas pomoćnik američkog državnog sekretara, Džejms O’Brajan na konferenciji za medije.

---

Poplava informacija

U razmaku od samo nekoliko dana od 17. marta do 22. marta čitaoci su bili prepravljeni informacijama koje su svakako mogle da ih uznemire. Uzmimo za primer Kurtijevu objavu na društvenim mrežama, nakon koje je usledila i konferencija za štampu. Zabeleženo je – do objavljivanja ove vesti – preko 190 vesti medija koji izveštavaju na albanskom u vezi sa ovom temom tokom današnjeg i jučerašnjeg dana.

Ovaj najnoviji primer ukazuje na kompleksnu političku situaciju na Kosovu i ilustruje kako se različite političke strane koriste medijima i javnim izjavama kako bi promovisale svoje stavove i interese, često putem interpretacija i manipulacija informacijama. Ovo ukazuje na važnost kritičkog razmišljanja i analize više izvora informacija kako bi se stekao potpuniji uvid u situaciju.

Dodatni zaključci

Izjava srpskog predsednika Aleksandra Vučića koja se tumačila kao pretnja invazijom ili ratom od strane kosovskih medija, vlade i analitičara pokazuje kako se izjave političkih lidera mogu tumačiti na različite načine u zavisnosti od političke perspektive i konteksta.

Naslov intervjua kosovskog premijera Aljbina Kurtija za britanski Telegraf sugeriše da je Kurti optužio Srbiju za planiranje invazije na Kosovo i pozvao Britaniju da pošalje dodatne trupe radi zaštite. Ovo može da se interpretira i kao pokušaj stvaranja straha ili alarmiranja međunarodne zajednice.

Aljbin Kurti je podelio video na društvenim mrežama, navodeći da se vidi kretanje jedinica Vojske Srbije blizu granice sa Kosovom, što je protumačeno kao ponovna tvrdnja o invaziji. Ovo ukazuje na upotrebu društvenih medija za širenje svoje političke poruke i stvaranje javnog pritiska.

Ministarstvo odbrane Srbije tvrdi da je reč o dezinformacijama i navodi da su snage Srbije samo izvršavale redovne zadatke duž administrativne linije u skladu sa sporazumima, što tvrdi i Starović. Ova reakcija sugeriše na postojanje suprotstavljenih narativa između srpskih i kosovskih vlasti.

KFOR ocenjuje situaciju kao mirnu ali krhku i izražava spremnost da preduzme neophodne mere kako bi ispunio svoj mandat. Ovo sugeriše da postoji nesigurnost i potencijal za eskalaciju situacije na terenu. Što sa druge strane jeste razumljivo imajući u vidu oružani sukob na severu Kosova od septembra 2023. godine.

Izjava američkog zvaničnika ističe da bi bilo kakva upotreba sile protiv Kosova bila neprihvatljiva i da bi to bilo usmereno protiv NATO trupa. Ova izjava služi kao podrška kosovskim vlastima i stavlja do znanja da SAD podržavaju Kosovo u slučaju konflikta.

Preporuke čitaocima

Pokušajte da stvorite sveobuhvatan uvid u kompleksnu političku situaciju na Kosovu i bolje razumete različite perspektive i interese strana.

Pažljivo analizirajte izjave političkih lidera. Razmislite o njihovim rečima i tonu kako biste shvatili njihove stavove i namere.

Budite kritični prema informacijama koje dolaze iz različitih izvora, uključujući medije i zvanične izjave. Proverite validnost informacija i potražite dodatne izvore kako biste potvrdili tačnost informacija.

Imajte na umu političke interese i motive koji mogu da utiču na izjave i postupke političkih lidera. Pokušajte da prepoznate kako određene izjave mogu da budu politički motivisane ili kako se koriste kao sredstvo postizanja određenih ciljeva.

Pažljivo pratite reakcije i odgovore drugih relevantnih aktera. Ovo može da vam pruži dodatnu perspektivu i dublje razumevanje situacije.