Hoti pisao Borelu: Nesaradnja Srbije ugrožava napore u ostvarivanju pomaka po pitanju nestalih

On podseća da je 1. juna srpskom predsedniku Aleksandru Vučiću uputio prvi zvanični zahtev za pristup arhivama.

„U skladu sa obavezama Srbije po Deklaraciji, 01.06.2023. godine uputio sam prvi zvanični zahtev predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću za pun pristup arhivskoj građi, uključujući, ali ne ograničavajući se na poverljive dosijee o raspuštenoj 37. Motorizovanoj brigadi Vojske Jugoslavije. Omogućavanje punog pristupa ovom materijalu poslužilo bi za otkrivanje okolnosti ubistava i prenosa posmrtnih ostataka nasilno nestalih kosovskih Albanaca i direktno bi doprinelo rešavanju sudbine preostalih prisilnih nestanaka u regionu Drenice“ – navodi se u Hotijevom pismu.

„Nesaradnja Srbije u ispunjavanju preuzetih obaveza ugrožava naše zajedničke napore u ostvarivanju opipljivih pomaka u rešavanju nerešenih slučajeva prisilno nestalih lica, ispunjavanju obaveza i ublažavanju strašnih patnji porodica“ – zaključio je Hoti.

„Zajedno sa udruženjima porodica nestalih sa Kosova, pozvali smo Srbiju da otvori svoje arhive, jer su prisilni nestanci tokom rata bili zločini koje je počinila države, kao i dozvolu za iskopavanja na obeleženim identifikovanim grobljima u Srbiji. Komisija Vlade Kosova za nestala lica je posvećena otkrivanju istine, za sve one koji su nasilno nestali tokom rata na Kosovu“ – tvrdi se takođe u ovom pismu.

Podsetimo, Beograd i Priština su ove nedelje obeležili Međunarodni dan nestalih, optužujući jedni druge da krše obaveze iz poslednje deklaracije o nestalima.

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković je naveo da je Beograd taj koji je pokazao „najveću moguću spremnost“ za utvrđivanje sudbine nestalih.

„Priština je od nas tražila pretrage na 23 lokacije i pozitivno je odgovoreno na sve zahteve. S druge strane, Beograd je tražio pretragu na 10 lokacija na Kosovu i Metohiji, ali je Priština pozitivno odgovorila na svega jedan zahtev. I to pokazuje jasnu sliku ko je spreman na saradnju kada je potraga za nestalima u pitanju, a ko ovu temu bezočno zloupotrebljava iznoseći neistine i laži“, naveo je Petković.

Kosovski premijer Aljbin Kurti je, sa druge strane, podsetio da je u Srbiji otkriveno pet masovnih grobnica, pozvavši međunarodnu zajednicu da izvrši pritisak na Beograd i optuživši Beograd da odbija da otvori arhive i otkrije lokacije masovnih grobnica, te da negira odgovornost.

Porodice nestalih, međutim, kritikuju i Beograd i Prištinu.

Direktor Resursnog centra za nestala lica iz Prištine, Bajram Ćerkinaj, pozvao je vlade u Beogradu i Prištini da razgovaraju sa članovima porodica nestalih, podcrtavajući da Radna grupa i Komisija Vlade Kosova ne sarađuju sa njima.

„Radna grupa i komisija Vlade Kosova ne sarađuju sa nama, ne znamo kuda da krenemo i šta da uradimo. Potreban je veći pritisak na vlade u Beogradu i Prištini, ne mogu više da igraju šahovske igre kada su u pitanju nestala lica. Kada im nešto treba uvek su blizu članova porodica, govore da je to pitanje broj jedan, ali kada pogledamo šta je urađeno…“ – rekao je Ćerkinaj.

Gordana Đikanović iz Udruženja porodica „Kosmetski stradalnici“ kazala je da ih je povezalo nezadovoljstvo time da vlade Beograda i Prištine, ni danas ali ni pre 15 godina, nisu uradile ništa, ili su uradile vrlo malo u procesu pronalaženja nestalih.

Pročitajte još:

Međunarodni dan nestalih obeležen u Gračanici: Zašto nam se otima istina?

Ćerkinaj: Beograd i Priština ne mogu da igraju šahovske igre sa pitanjem nestalih

Lajčak, Sunjog i Barbano: Beograd i Priština da sarađuju kako bi se rasvetlili slučajevi nestalih

„Potrebno pojačati pritisak na Srbiju kako bi se rasvetlile sudbine nestalih“

Petković: Rešavanje pitanja nestalih jedan od preduslova pomirenja

Osmani: Međunarodna zajednica da izvrši pritisak na Srbiju da otvori arhive o nestalima

Zijade: Sudbina nestalih lica treba biti rešena u duhu pomirenja, izgradnje poverenja i poštovanja ljudskih prava