Piše: Jovan Zafirović
Uoči Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave postavljene su zastave na Studentskom centru u Kosovskoj Mitrovici, a samo nekoliko dana ranije skidane su poslednje zastave sa srpskih institucija.
Ako je, sada, ostalo još poneko srpsko obeležje, ostale su pohabane zastave koje su ogledalo moći, posvećenosti, brige, sve ono o čemu se govorilo na predizbornom skupu koji je održan u prostorijama Fakulteta tehničkih nauka gde se vitlalo zastavama, odakle su došle priče i obećanja, a koja su kao baloni u bojama zastave Srbije – prazna.
U Studentskom centru u Kosovskoj Mitrovici studenti su jedinstveni samo u ćutanju i pristajanju na poteze Beograda sa nesagledivim posledicama, kako za njih, tako i za čitav srpski narod na Kosovu i Metohiji.
Izuzev studenata, pojedinaca, sem retkih individua, koji pored pritisaka dosledno, neumorno iskazuju neslaganje.
U Studentskom centru u Kosovskoj Mitrovici su studenti koji nemaju nikakvu slobodu. Počevši od slobode govora, što se vidi iz njihovog ćutanja, do slobode kretanja.
U Studentskom centru u Kosovskoj Mitrovici su studenti koji jedino od svega što se slavi (Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave) imaju nacionalne zastave.
Toliko nacionalnih zastava dobiše mitrovački studenti da njima mogu da se pokriju, ali zbog njihove pasivnosti, apsolutne nezainteresovanosti, bezobraznog odsustva svesti i savesti, nedopustive nepromišljenosti u ključnim trenucima za budućnost sopstvenu, ali i nemar za prošlost koja svedoči naše prisustvo, postojanje na ovim prostorima, više priliči da se pokriju ušima.
Da li će studenti, kako i sam dan nalaže, pokazati svoje jedinstvo i upitati jednoglasno upravu Univerziteta šta će biti sa Univerzitetom, s obzirom da imamo u poslednje vreme izjave koje govore da nije pitanje da li će se Univerzitet integrisati, već je pitanje kada će se to učiniti.
Da li će studenti pokazati jedinstvo i pitati nadležne zašto su dozvolili da se prostorije fakulteta koriste u političke svrhe (ne prvi put)?
Je l’ to ono nemešanje Univerziteta iz saopštenja rektorskog kolegijuma Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici u politiku?
Da li će studenti pokazati slobodu, kako i sam dan nalaže, ali i srpski slobodarski duh, na koji se pozivaju, da pitaju šta će biti sa statusom Univerziteta, statusom studenata, kako će se tretirati ako i kad do toga dođe?
Kao student Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, ne mogu da budem jedinstven u ćutanju i pristajanju na samoubistvo, već opravdano sumnjičav u ćutanje Beograda i Univerziteta, sa nacionalnom zastavom koju ljubim i volim, sa slobodom za koju se borim, postavljam pitanje.
